OVI TAJNI RECEPTI NIKADA RANIJE NISU VIĐENI! Ruska knjeginja ih je vredno skupljala, melemi ZA BOLESNU JETRU, BUBREGE, ali i lepotu!

Većina ruskih knjeginja i carica je dobro poznavala recepte narodne medicine - posebno eliksire lepote i mladosti. Među lepim krunisanim glavama izdvajala se Zoja-Evpraksija - prva žena u Evropi koja je napisala naučni medicinski traktat.

Evpraksija je bila unuka ruskog kneza Vladimira Monomaha. Još od malena pametnu kneginjicu je fascinirala magija travarstva. Evpraksija je proučavala lekovito bilje u Kijevo-Pečerskoj lavri, koja je u to vreme bila čuvena zbog legendarnih monaha-lekara Antonja, Agapita i Pimena.

Evpraksija je rođena 1108. godine u porodici kneza Mstislava Vladimirovića. Sa 13 godina Evpraksija je postala nevesta Aleksija Komnina, sina vizantijskog cara. Posle venčanja  izabrala je ime Zoja, što znači "život". Ruskinja je bila toliko vešta u travarstvu da su je vizantijski lekari proglasili vračarom.

Početkom prošlog veka u biblioteci Firence pronađen je tajanstveni rukopis sa receptima drevnih eliksira i čudotvornih lekova. Ovaj srednjovekovni manuskript je izazvao pravu senzaciju: naučnici su došli do zaključka da je autorka knjige unuka ruskog kneza Vladimira Monomaha, vizantijska carica Zoja Evpraksija.

Maska za lepotu
U rukopisu ima dosta recepata ne samo za zdravlje nego i za lepotu. Na primer, za podmlađivanje kože Zoja savetuje napraviti melem od isitnjenog semena rotkve, gorkog badema i starog vina. A protiv bora, po mišljenju carice, efikasno deluje krema od dinje i krep đumbira: "Isitni u prah suve korice dinje i krep đumbir. Rastvori ovu smesu u maloj količini vina i stavi melem na lice. Kasnije isperi lice sa brašnom od sočiva".

Knjigu Zoje "Melemi" sada smatraju medicinskom enciklopedijom, u kojoj je autorka sistematizovala sva napredna znanja svog veka. Efikasnost mnogih recepata plemenite travarke potvrđuju i savremeni naučnici. Za vizantijsku caricu nije predstavljalo problem da napravi lek protiv bolesti srca ili sredstvo za opštu i lokalnu anesteziju tokom hirurškog zahvata. U njenom manuskriptu postoje saveti čak i "za lečenje samrtnika".

Dobrodeja je nadimak koji su joj dali Rusi. To je prevod sa grčkog njenog pravog imena - Evpraksija, ali u isto vreme i životni kredo prve ruske žene naučnice.

Foto: Pixabay

Rusi su je od milošte zvali Dobrodeja.

"Melemi carice Zoje" stari hiljadu godina prvi put su objavljeni na srpskom jeziku u magazinu "Ruskog travara".

Saveti Zoje Dobrodeje:

• Ako te boli glava i suze TI oči, izgnječi aloe i šafran, pomešaj ih sa žumancetom i sirćetom. Utrljaj ovaj melem između očiju.
• Protiv bolesti pluća i iskašljavanja krvi veoma dobro sredstvo je seme mirođije. Isitni ga i uzimaj sa medom.
• Sirup od soka jabuke, dunje, nara, kiselog grožđa, kruške i ruže poboljšava rad jetre i srca, sprečava mučninu, povećava apetit i veseli dušu.
• Ako imaš kašalj - skuvaj kašu od ječma, dodaj med i beli biber i konzumiraj. Ili ispeci crni luk na žaru i uzimaj.
• Majoran pomaže kod bolesti bubrega, podstiče na mokrenje i zaustavlja grčeve u stomaku. Sok majorana takođe poboljšava vid.
• Za bolesnu jetru postoji čudotvoran lek. Stavi origano u lonac sa vodom i kuvaj dok ne ostane samo trećina napitka. Konzumiraj sa medom pa ćeš biti iznenađen rezultatom.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.