TAJNE PROFESIONALNIH BAŠTOVANA! Evo kako da vam ovog proleća CVEĆE u dvorištu bude PRELEPO I ZDRAVO!

Kada kupite cveće, zemljište u kojem ga sadite već poseduje hranjive materije, ali one će se ubrzo istrošiti, zbog čega se biljka prihranjuje.

Sobno cveće ima drugačiji način života u kućnim uslovima, koji se razlikuje od njihovog prirodnog staništa. Zato je uz sve korake pravilne nege svake biljke, potrebna i prihrana.

Prihrana sobnog cveća razlikuje dve kategorije:

• Prihrana zelenih listajućih biljaka
• Prihrana cvetajućih vrsta biljaka

Đubriva za sobno cveće razlikuju nekoliko načina korišćenja. Naime, možemo ih koristiti u vodenom rastvoru, prilikom zalivanja biljke ili u vodenom rastvoru praha đubriva. Postoje i čvrsti oblici đubriva poput granula ili štapića, koji se stavljaju na površini zemlje.

Foto: Shutterstock

Pored ovakve prihrane, sobno cveće se može hraniti i folijarnim putem, preko listova. Za takvu vrstu đubrenja se koristi mineralna prihrana koju ubacimo u ručnu prskalicu sa pumpicom i prskamo listove.

Sa đubrivom ne treba preterivati, jer velika količina istog može dovesti do potpunog sušenja cveća. Prihrana se čuva na hladnim mestima i nema rok trajanja, piše cvecaraelite.rs. Pri korišćenju đubriva, postupajte po upustvu na proizvodu, ali je uglavnom sasvim dovoljan 1 gram prihrane na 10 litara vode.

Pepeo kao prihrana

Pepeo sadrži alkalne i zemnoalkalne elemente poput kalcijuma, kalijuma i magnezijuma. Zbog toga se često koristi kao prihrana. Pepeo smanjuje kiselost zemljišta, pozitivno utiče na biljno tkivo i podiže otpornost cveća na sušu. Takođe je poznato da ovakva đubriva pružaju jake i čvrste plodove biljaka.

Foto: Shutterstock

Prihrana od pepela se uglavnom koristi kod biljaka koje pružaju plodove. U zemlju se unosi na jesen ili rano proleće, otprilike 3 meseca pre berbe. Od pepela, najbolje je koristiti onaj nastao nakon sagorevanja tvrdog drveta poput hrasta ili bukve.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.