NIKO NIJE SIGURAN: Loše vesti za čovečanstvo!

Dominantne vrste koje su raširene širom sveta jednako su ranjive tokom masovnog izumiranja kao one više krhke vrste koje su ograničene na jedno područje, navodi se u studiji o izumiranju

Dok Zemlja ulazi u šesto koncentrisano uništenje života u poslednjih pola milijarde godina, ovo bi mogla biti loša vest za ljude, tvrde istraživači.

Poslednje veliko "čišćenje" dogodilo se pre 66 miliona godina kada je divovski asteroid vrlo brzo okončao doba dinosaura nakon spektakularne 150 miliona godina duge "vožnje". Za usporedbu, ljudi su tu oko jednu desetinu jednog postotka tog vremena.

Izvan tih trenutaka planetarne pobune, od kojih je svaki desetkovao 50 do 95 posto životnih oblika, vrste imaju tendenciju da nestaju stopom koja se menjala izuzetno malo.

Pet najvećih pretnji čovječanstvu

Tokom prethodnih pet velikih izumiranja, stopa se povećala za najmanje 100 puta. I tu negde smo danas.

- Stope izumiranja među savremenim životinjskim grupama su visoke, ako ne i više, koliko i one koje vidimo u fosilnim zapisima tokom razdoblja masovnog izumiranja - objasnio je profesor Aleksander Danhill sa univerziteta u Lidsu, inače glavni autor studije.

Većina masovnih izumiranja bila je povezana s klimatskim promenama, potaknuta nekim kataklizmičkim događajima.

Uznemirujuće paralele

Alksander Danhil kaže da organizmi nisu u mogućnosti da se dovoljno brzo prilagode promeni uslova i zbog toga izumiru.

Proučavajući fosile životinja tokom događaja za vreme kojih je 80 posto vrsta prestalo da postoji, Danhil i njegov kolega Matju Vilis zapitali su se jesu li geografski rasprostranjenije vrste prošle bolje. Odgovor je da - nisu.

Hoće li se isto pravilo odnositi i na današnje vrste, uključujući i našu vlastitu?

Danhil kaže da postoje uznemirujuće paralele. Izlivanje vulkana pre 200 miliona godina izbacilo je ogromnu količinu CO2 i drugih gasova u atmosferu što je uzrokovalo brzo i smrtonosno globalno otopljenje.

Danhil takođe kaže da danas ljudske aktivnosti stvaraju iste uslove. Takođe, razaranje staništa i opšta eksploatacija prirodnog okoliša od strane čoveka glavna su pokretačka snaga današnjeg izumiranja.

Ljudi su možda snalažljivija i otpornija bića od bilo kojih drugih koja su se kretala planetom. Ali većina svetske populacije još uvek jako zavisi od prirodnog svetu - hrane, vode i energije.  To dokazuje da će masivni brzi prevrati u prirodnom okruženju svakako uticati na ljude u negativnom smislu. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.