SUNČEV SISTEM KRIJE DVA OKEANA Voda na Marsu skreće pažnju s veće zagonetke?

NASA je u ponedeljak objavila vest kako je sa sigurnošću utvrdila postojanje tekuće vode na Marsu. Iako se radi o velikom i vrlo obećavajućem otkriću, istovremeno se radi i o pojavi koja skreće pažnju s otkrića mnogo veće važnosti, koja se nalaze mnogo dalje u Sunčevom sistemu, piše Tek-insajder

Postojanje tekuće vode na Marsu ukazuje na mogućnost da na toj planeti postoji neki jednostavni oblik života, na nivou bakterija, ali ta mogućnost i dalje je vrlo mala. 

S druge strane, u Sunčevom sistemu skrivaju se dva planetarna topla okeana, koji bi mogli skrivati i mnogo veće i složenije oblike života, ali trenutno se ne ulaže u njihovo istraživanje. 

Reč je o ledenim satelitima dva najpoznatija gasna džina - Jupiterovom mesecu Evropi i Saturnovom mesecu Enceladu. 

Oba meseca ispod leda kriju okeane koji se nalaze ispod cele površine tih nebeskih tela i ispunjava ih sve do čvrstog jezgra, stotinama kilometara dublje. Oba okeana greju se iznutra, najverovatnije gasnim silama ovih gasovitih divova oko kojih orbitiraju. Takođe je na oba meseca uočena pojava gejzira, koji dodano ukazuju da se radi o geološki živim planetama. 

URNEBESNO! NA MARSU IMA VODE... Ali gde su votka, nafta, internet... ?!

Mars je, naučnici veruju, geološki mrtav. Njegovo jezgro se najverovatnije ohladilo i stvrdnulo. Dok je bilo vruće i tečno, kao što je Zemljino jezgro i dan-danas, njena rotacija stvarala je magnetno polje oko Marsa, koje je štitilo površinu te planete od štetnog Sunčevog zračenja i njegovu atmosferu od razornog Sunčevog vetra. 

Kada je Mars ostao bez magnetnog polja, ostao je i bez većine atmosfere, pa tako i bez vode u atmosferi zarobljene u obliku vlage. 

Nasino saopštenje o vodi na Marsu zapravo je tek najnovije u seriji sličnih saopštenja, koja su se razlikovala samo u tome koliko su naučnici sigurni da ima tekuće vode na Crvenoj planeti. 

Da ima vode u čvrstom stanju - zarobljene u ledenim kapama - zna se već decenijama, kao i za prisustvo vodene pare u tragovima atmosfere. Znali smo i da je na Marsu nekad bilo tečne vode - u velikim količinama - ali godinama se tragalo za dokazima o postojanju tekuće vode danas. 

Prisustvo vode na Marsu bitno je jer je tečna voda, prema svemu što sada znamo o biologiji, neophodna za postojanje života. Ipak, radi li se u ovom slučaju o vodi iz tla ili o vodi iz atmosfere? Za sada je vodeća teorija da se radi o vodi koju mineralne soli u Marsovom tlu upijaju iz atmosfere, što znači da su i dalje male šanse postojanja života, koji bi zahtevao zalihe tekuće vode na površini ili unutar tla. Ipak, i dalje postoji mogućnost da je reč o podvodnim izvorima, premda je ta mogućnost za sada malo verovatna.

Evropa i Encelad, s druge strane, imaju sve preduslove za složene biohemijske procese - trajnu tečnu vodu u velikim količinama, tragove organskih molekula, kao i vrlo verovatno izvor energije za mikroorganizme u obliku podvodnih hidrotermalnih gejzira. 

Takvi gejziri na morskom dnu Zemlje pružaju toplotu i hemikalije koje održavaju u životu cele složene ekosisteme, čiji su temelj termofilne bakterije. 

S obzirom na to da okeani ispod Evrope i Encelada postoje neprekidno već milionima godina, sasvim je moguće da se ispod ledenih površina Saturnovih i Jupiterovih satelita skrivaju i složeniji oblici života od bakterija. 

Ipak, ni jedan ni drugi okean za sada nisu prioritet istraživanja.

Američki Kongres je ove godine dodelio 100 miliona dolara za pripremu naučne misije na Evropu. Iako se čini kao veliki novčani iznos, reč je tek o trećini sredstava dodeljenih za istraživanje Marsa. 

Prave naučne misije do Evrope ili Encelada, misije koje bi poslale sondu ili čak podmornicu na površinu tih meseca, koštale bi milijarde dolara. 
 

Prvi problem je udaljenost. Evropa se nalazi oko 5,2 astronomske jedinice (AU) daleko od Sunca. Encelad čak 9,2 AU. Zemlja se nalazi tačno 1 AU daleko od Sunca. Mars se nalazi najviše 1,6 AU i na svojoj najbližoj tački manje je od 0,6 AU daleko od Zemlje. 

Poslati bilo kakav teret na tako daleko putovanje predstavlja veliko ulaganje u skupe raketne motore. Samo mali delić ukupne mase rakete može biti koristan teret, dakle robotska sonda. Za veću masu sonde cena slanja na dalek put raste eksponencijalno. 

Drugi problem je napajanje sondi. Solarni kolektori relativno su pouzdan izvor energije, pogotovo u međuplanetarnom svemiru, gde ne postoje oblaci, gde u svakom trenutku mogu biti usmereni pravo prema Suncu. Ali, što smo dalje od Zemlje to je Sunce manje na nebu, i manje njegove energije pada na solarne kolektore. 

Dok sonda dođe do Marsa, energija koju hvataju solarni kolektori već je 2,56 puta manja nego što dobijaju na Zemlji. U blizini Jupitera, gde se nalazi bliži od dva okeanska meseca, Sunce više ne pruža dovoljno energije ni za napajanje antene, a kamoli složenih naučnih instrumenata. 

Prethodne sonde koje smo slali do gasovitih džinova - Vojadžer 1 i 2, Galileo i Kasini, kao i Nju horajzons, koji je nedavno proleteo pored Plutona - umesto solarnih kolektora imali su radiotermalne generatore, koji proizvode električni napon uz pomoć radioaktivnog raspada plutonijuma-238. Isti izvor energije koristi i aktuelni rover na Marsu Kjurioziti.

No, plutonijuma-238 je sve manje. Proizvodnja je prestala pred kraj Hladnog rata i NASA je suočena s velikim problemima kod svakog pokušaja ponovnog pokretanja. 

Uprkos ceni i teškoćama, većina naučnika smatra kako su Evropa i Encelad jako bitni ciljevi za buduća istraživanja, ali ta istraživanja zavise od spremnosti američke vlade i Evropske unije za finansiranje takvih ekspedicija. 

Međutim, čak i kada novac ne bi bio problem - realno, cena misije na Jupiter košta kao i budćet za 4-5 holivudskih letnjih hitova - drugi problem je vreme. 

Juno, sonda koja će u julu 2016. ući u orbitu oko Jupitera, na svoj je put krenula u avgustu 2011. godine. Uz put koji će trajati ukupno pet godina, prošla je cela decenija planiranja, priprema, dizajniranja i izrade sonde koja će u orbiti Jupitera provesti samo 15 meseci. 

Ukoliko NASA na kraju pripremi i odluči da sprovede misiju na Evropu, sondu u orbiti oko tog meseca teško je očekivati pre 2030. godine. 

 - Razumemo koliko je posebna Evropa. Vredi tog ulaganja, vredi tog rizika -  rekla je Luiz Prokter, naučnica iz laboratorije za primenjenu fiziku na Univerzitetu Džons Hopkins. 

“Jedino se nadam da ćemo dobiti nešto odande dok sam još živa” zaključila je.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.