NAUČNICI ODGOVORILI: Da li postoji slobodna volja?

Najnovije naučno istraživanje pokazalo je da mogućnost izbora zapravo može da predstavlja način na koji mozak sebe zavarava

Slobodna volja je najverovatnije iluzija koju stvara naš mozak, pokazalo je najnovije naučno istraživanje. 

Ljudi su ubeđeni da tokom života čine svesne izbore, ali se vrlo lako može desiti da je postojanje dostupnih opcija nešto u šta verujemo onda nakon što smo doneli ‘odluku’, piše Independent. 

Ova ideja testirana je tako što su naučnici naveli učesnike u eksperimentu da veruju da su načinili izbor pre nego što su posledice te odluke mogle da se uoče. Učesnici su poverovali da se radilo o donošenju odluke putem slobodne volje, iako je to zapravo u toj situaciji bilo nemoguće. 

Psiholozi Den Vegner u Talija Vitli prvi put su mogućnost postojanja ovog fenomena uočili pre 20 godina. Oni su ukazali na to da je želja kod ljudi da nešto urade stvarna, ali da uopšte ne mora da postoji veza između onoga što želimo i što radimo. 

Nova studija zasnovana je upravo na ovom konceptu. Prema njoj, mozak menja istoriju nakon što smo učinili izbor, menjajući našu memoriju tako da verujemo da smo nešto želeli da uradimo pre nego što se to dogodilo. 

U studiji koju su sproveli Adam Ber i Pol Blum sa Univerziteta Prinston, ispitanicima je na monitoru kompjutera pokazano pet belih krugova. Rečeno im je da odaberu jedan od njih, pre nego što bi jedan postao crven. 

Statistički posmatrano, ljudi bi trebalo da odaberu pravi krug jednom u pet puta. Međutim, prema rezultatima koje su prijavili, oni su umesto u 20 odsto slučajeva pogađali koji je pravi krug u više od 30 odsto slučajeva. 

Naučnici navode da su učesnici u svojim glavama nesvesno menjali redosled događaja kako bi ispalo da su uspeli da odaberu pravi krug, iako to tokom testiranja nisu učinili. 

Ideja o slobodnoj volji, navode naučnici, verovatno je nastala iz želje ljudi da imaju kontrolu nad svojim životima, a oni koji čine nedela budu kažnjeni za to. 

Ipak, stručnjaci ističu da se iluzija izbora odnosi pretežno na slučajeve gde se odluke donose brzo i bez mnogo razmišljanja. 

- Šta god da je istina, naše istraživanje, baš kao i veliki broj drugih studija, ukazuje na to da čak i naša najčvršća verovanja u vezi sa našim iskustvom zapravo mogu da budu pogrešna - zaključio je tim. 

Istraživanje je objavljeno u magazinu “Psychological Science”.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.