(VIDEO) IPAK NE HRČU! Prvi put pronađen dokaz da drveće spava!

Ne hrču, ali mogu da pucketaju tokom noći. Po prvi put naučnici su uspeli da dokažu da drveće prolazi kroz fizičke promene tokom noći i da se te promene mogu povezati sa snom, ili barem danonoćnim ciklusima, koji su ranije uočeni u eksperimentima na manjim biljkama

Naučnici su uspeli da otkriju da brezine grane padaju i do deset centimetara na vrhovima tokom noći. "To je vrlo jasan efekat i odnosi se na čitavo drvo. Dosad to niko nije uočio na nivou čitavog drveta, a naročito me je iznenadio nivo tih promena", ističe Andras Zlinski iz Centra za ekološka istraživanja Tihani u Mađarskoj.

(FOTO) MA NEMATE VI POJMA! Stručnjaci tvrde: Ovo je najružnija boja na svetu!

Zlinski je zajedno s kolegama skenirao drveće u Austriji i Finskoj laserskim zracima između sumraka i zore, a tim su merenjima, koja su vrlo precizna, uspeli da izmere kretanje pojedinog drveta u tri dimenzije i na rezoluciji preciznoj u centimetrima, prenosi New Scientist. 

 

 - To je prvi eksperiment te vrste - ističe Etu Putonen s finskog Instituta za geoprostorna istraživanja u Masali.

Zlinski, Putonen i kolege su uradili 11 skeniranja breze u Finskoj, odnosno jedno po satu, i čak 77 skeniranja breze u Austriji, odnosno jedno svakih deset minuta. Putonen ističe da su se odlučili za lasersko skeniranje, a ne posmatranje golim okom, jer bi veštačko svetlo moglo da utiče na konačan rezultat. 

MOGUĆE JE! Evo kako da pročitate tuđe misli!

Skeniranja su sprovedena u idealnim vremenskim uslovima i bez uticaja vetra i u vreme solarnog ekvinocija u obe zemlje, kako bi se osiguralo da noći otprilike isto traju u oba eksperimenta.  - Sigurni smo da promene nije podstakao nikakav drugi efekat - smatra Norbert Pfajfer s Tehničkog univerziteta u Beču, koji je isto učestvovao u studiji. 
 

Efekat klonulosti grana verovatno uzrokuje gubitak unutrašnjeg vodenog pritiska u ćelijama drveta, a fenomen koji se još naziva i "turgor pritisak". Na turgor pritisak utiče fotosinteza, a fotosinteze nema tokom noći zbog nedostatka svetla, pa to može objasniti zašto grane klonu, kaže Zlinski. 

Isto tako, opažanje se može zapravo interpretirati i kao "odmaranje" grana kod posmatranih breza. Tokom dana grane su zadignute pod većim uglom kako bi lišće uhvatilo što više sunčeve svetlosti, ali takva napetost po noći nema smisla, jer nema sunca. 

Ipak, da li je klonulost grana kod posmatranih breza aktivan ili pasivan proces, za sada se još ne može utvrditi. "To još moramo zaključiti", rekao je na kraju Zlinski. 

Naredni korak biće utvrđivanje "spavaju" li i druge vrste drveća, a idealni kandidati bi bili kesten i topola, čiji genomi su dekodirani pa bi to moglo da pomogne u otkrivanju koji geni su odgovorni za takvo ponašanje.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.