Reuters

15:19 Zanimljivosti 1

b92.net/informer.rs | 26. 07. 2016.

ISTRAŽUJEMO! Najveće misterije univerzuma!

Uprkos velikim dostignućima čovečanstva, u velikoj meri smo i dalje potpune neznalice, kada je reč o prirodi svemira i njegovom sadržaju

To možda deluje obeshrabrujuće, ali je istovremeno i uzbudljivo: postoji još toliko mnogo stvari koje ljudski intelekt može da proučava i pokuša da razume. 

Jedna od takvih misterija su planetarni sistemi. 

(FOTO) INCIDENT U AVIONU! Pokidao tavanicu Erbasa misleći da je kaseta za prtljag!

Sadašnja nauka o egzoplanetama žrtva je neobične ironije: s jedne strane, u poslednjih 20 godina svedoci smo neporecive revolucije kada je reč o otkrivanju drugih planeta koje kruže oko svojih zvezda, pa opet, uprkos velikim sličnostima u pogledu veličine, pa čak i sastava atmosfere, još nismo pronašli ni jedan sistem koji izgleda baš kao naš. 

printscreen

Čak i ako uzmemo u obzir nedostatke savremenih metoda detekcije takvih sistema, oni koji sadrže gasovite džinove poput Jupitera i Saturna, ali i male planete blizu zvezda, uopšte nisu uobičajeni. 

Većina zvezda u našoj galaksiji ima planete, ali većina sadrži mnoštvo malih i umereno velikih planeta u orbitama koje bi sve “glatko” stale unutar orbite Merkura. Zapravo, 50 odsto zvezda sličnih Suncu sadrži svetove koji imaju masu približnu Zemljinoj i veću, a da godina na njima ne traje duže od nekoliko zemaljskih meseci. 

Štaviše, kosmohemijski dokazi (sa meteorita i planeta) u našem sistemu sugeriše da su primitivna čvrsta nebeska tela nastala pre gotovo 4,6 milijardi godina, a da su planete koje liče na Zemlju “završene” tek 100 do 200 miliona godina kasnije. 

(VIDEO) SMOTANI PRINC! Čarls otkrivao spomen-ploču, a onda je sve pošlo naopako...

To i ne bi bilo čudno, izuzev činjenice da postojeći podaci o superzemljama u dubokom svemiru pokazuju da većina njih ima velike gasovite atmosfere sačinjene od vodonika i helijuma, koje su nastale vrlo rano u njihovom razvoju. 

Drugim rečima, kao da su Zemljini egzoplanetarni rođaci nastali mnogo ranije u istoriji njihovih sistema, nego što je to slučaj sa našom planetom, Marsom, Venerom ili Merkurom. 

Zaključak je da Sunčev sistem nije tipičan, a možda je i sasvim neobičan u univerzumu. To ne samo da izaziva postojeće modele nastanka planeta, nego i otvara teško pitanje: da li je postojanje života na zemlji direktno vezano za izuzetnost našeg sistema? 

Odgovor još ne znamo, ali možda rešenje leži u posmatranju događaja koji se odvijaju u mladim planetarnim sistemima daleko od nas, a koje pomno prate naši teleskopi.



Riddick

27.07.2016. 12:19

Odgovor leži u Hullio-Ramovom Zvezdanom Pogonu. Bez njega neće te se moći maći iz mišije rupe drugovi "naučnici".


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]