(FOTO) NA DANAŠNJI DAN ZATVOREN ALKATRAZ: Ovde su robijali Al Kapone i Nikola Kavaja!

Najpoznatiji američki zatvor bio je osmišljen tako da je mogao da primi najopasnije kriminalce tog vremena. Jedan od najpoznatijih je svakako Al Kapone, a u njemu je osam i po godina proveo i Srbin, čuveni lovac na Tita Nikola Kavaja

Ostrvo Alkatraz ili kako je popularno nazvano Stena, nalazi se na sredini zaliva San Francisko u Americi, država Kalifornija. Na početku je služilo kao mesto za svetionik, a zatim kao vojna tvrđava da bi postao vojni i federalni zatvor što je i bio sve do 1963. godine kada je postao nacionalno izletište.

Danas je stena istorijsko mesto pod kontrolom nacionalnih parkova Amerike i otvoreno je za turiste. Prvi Evropljanin koje je otkrio ostrvo 1775. bio je Huan De Ajala. On ga je nazvao Ostrvo pelikana.

Otkriće zlata 1848. godine u Kaliforniji učinilo je da se hiljade brodova uputi u zaliv San Franciska što je uslovilo hitnu potrebu za svetionikom. Posle 56 godina upotrebe Alkatraz svetionik je ugašen, jer je odlučeno da se tu napravi zatvor.

Zbog prirodne izolovanosti na sredini zaliva, okružen hladnom vodom i vrlo nemirnim morem Alkatraz je 1906. počeo da se koristi kao vojni zatvor koji je mogao da primi 302 zatvorenika.
Alkatraz je bio prvi vojni zatvor za osuđene na duži vremenski period i vrlo brzo je stekao reputaciju

(FOTO/VIDEO) IZAZOV ZA AVANTURISTE: Napušteni sovjetski zatvor atrakcija za ronioce i plivače!

izuzetno strogog objekta. Zbog porasta kriminala širom Amerike u aprilu 1934. godine, Alkatraz je dobio potpuno nov izgled prilagođen civilnim zatvorenicima.

Zamenjene su metalne šipke na ćelijama. U svaku ćeliju je uvedena struja, a svi tuneli koji su služili u razne svrhe na ostrvu su zacementirani da bi se izbegla i najmanja mogućnost da ih zatvorenici iskoriste za bekstvo sa ostrva.

Specijalne galerije koje su koristili stražari okruživale su zatvorski blok. Napravljene su tako da zatvorenici nisu nikako mogli da im priđu, a stražari u njima su mogli lako da reaguju puškama kojima su bili naoružani.

LEGIJA SE ZALUD PONADAO: Ulemek ostaje da služi kaznu u Alkatrazu

U 29 godina, koliko je ostrvo bilo zatvor, 34 zatvorenika je bilo umešano u 14 pokušaja bekstva. Sedam ih je ubijeno u pokušaju bekstva, dva su se udavila, a ostali su uhvaćeni i vraćeni na izdržavanje kazne.

Najnasilniji pokušaj bekstva dogodio se 1946 godine i nazvan je "bitka za Alkatraz". U tom pokušaju tri zatvorenika i dva stražara su poginula a nad 2 zatvorenika zbog učestvovanja u tom pokušaju izvršena je smrtna kazna. O tome govori film Ptičar iz Alkatraza.

OVO JE ISTINA O NIKOLI KAVAJI: Bio je lovac na Tita, mrzeo je komuniste i voleo Srbiju iznad svega!

Ipak najpoznatiji pokušaj bekstva dogodio se 11 juna 1962. godine u kojem su učestvovali Frank Moris i braća Angli.

Sa njima u grupi bio je i Alen Vest koji nije uspeo da stigne na vreme na dogovoreno mesto i na osnovu čije priče je FBI vršio istragu, a filmski producenti kasnije snimili film "Bekstvo iz Alkatraza".

U zvaničnom izveštaju stoji da zatvorenici nisu uspeli da pobegnu i da su se udavili u ledenim vodama zaliva San Francisko, ali sumnja u takav kraj postoji i danas.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.