NAUČNO OTKRIĆE: Jupiter je najstarija planeta Sunčevog sistema!

Međunarodni tim naučnika došao je do otkrića da je Jupiter najstarija planeta zemljinog Sunčevog sistema

Ispitujući uzorke volframa i izotopa molibdena sa gvozdenih meteorita, tim sastavljen od naučnika iz Nacionalne laboratorije "Lorens Lajvmor" i sa Instituta za paleontologiju Univerziteta u Minsteru, pronašao je da su ti meteoriti sačinjeni od dva genetički različita nebularna (nebula - oblak sastavljen od prašine i gasova) rezervoara, koji koegzistiraju i pored toga što su ostali razdvojeni između jednog do tri ili četiri miliona godina po formiranju Sunčevog sistema. 

 - Najprihvatljivije objašnjenje ovako efikasnog mehanizma separacije leži u nastanku Jupitera, otvaranju rascepa u disku (površini koju formiraju gas i prašina sa zvezda) i sprečavanju razmene matrijala između dva rezervoara - kaže Tomas Krujer, glavni autor izveštaja objavljenog 12. juna u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences". 

(VIDEO) NAUČNICI OTKRILI NAJVRELIJU PLANETU! Ima rep kao kometa, a temperatura na njoj je 4.327 Celzijusa!

 - Jupiter je najstarija planeta Sunčevog sistema a njegovo čvrsto jezgro formirano je mnogo pre nego što je gas iz solarne nebule nestao, u skladu sa modelom uvećanja jezgra po kome su planete formirane - navodi on. 

Jupiter je najmasivnija planete Sunčevog sistema, a poznavanje njegovog nastanka je ključno za razumevanje načina na koji je taj sistem evoluirao do onoga kakav je danas. Iako su dosadašnji modeli predviđali da je Jupiter nastao relativno rano, sve do sada vreme njegovog nastanka nije preciznije oderđivano. 

 - Nemamo nikakvih uzoraka sa Jupitera (za razliku od uzoraka sa Zemlje, Marsa, Meseca i asteoida). U studiji koristimo izotopske potpise sa meteorita (koji potiču od asteroida) da bismo došli do zaključka koliko je star Jupiter - kaže Krujer. 

ISTRAŽUJEMO SVEMIR! Koja je najveća planeta u kosmosu?

Analizom izotopa tim naučnika je došao do zaključka da je čvrsto jezgo Jupitera formirano pre oko milion godina posle početka nastanka Sunčevog sistema, što ga čini njegovom najstarijom planetom. Tokom procesa ubrzane formacije, Jupiter se ponašao kao efikasna barijara unutrašnjeg prenosa materijala preko diska, što predstavlja potencijalno objašnjenje zašto u Sunčevom sistemu ne postoji nekava Superzemlja (ekstrasolarna planeta sa masom većom od Zemljine). 

Načnici su zaključili da je jezgro Jupitera naraslo do 20 masa Zemlje za oko milion godina, što je kasnije bilo praćeno produženim rastom do veličine od 50 zemljinih masa, u narednih tri do četiri miliona godina, pošto je Sunčev sistem formiran.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.