MIRA BANJAC ZA INFORMER: Bata je zamalo UMRO GLUMEĆI SA MNOM!
Mira Banjac se prisetila kako se Danilu Stojkoviću slošilo dok su pretposlednji put zajedno igrali predstavu "Korešpodencija"
I. Palada 12. 08. 2017. 22:00
Marko Crnoglavac/printscreen

Proslavljena glumica Mira Banjac, koja je glumila suprugu legendarnog Danila Stojkovića u filmovima "Balkanski špijun" i "Varljivo leto '68", kaže da je Bata bio težak partner kom je gluma bila sve u životu.

Dani Danila Bate Stojkovića otvoreni su u četvrtak uveče u Vrnjačkoj Banji, a upravo Miri je uručena povelja za neverovatan doprinos ovoj manifestaciji. Ona se u intervjuu za Informer prisetila svog najdražeg partnera i prijatelja.

Marko Crnoglavac

U više filmova glumili ste Batinu ženu. Da je danas živ, kakva biste mu supruga bili?

- To bi zavisilo od Bate. Uvek je sve zavisilo od Bate. On je bio gazda kuće, vodič, neponovljiv. Bio je težak partner. Izgledao je neveseo, a zapravo je samo bio stisnut dok ne krene da radi. Nije se davao malo, nije se prepuštao zabavi kad se radi, već se čuvao za scenu. Prozvali su ga "patrijarh glume". Scena je za njega bila crkva.

Je li umeo da bude živčan poput junaka koje je tumačio?

- Kad bi ga nešto iznerviralo, i te kako je umeo da plane. Uglavnom se to dešavalo kad se dogodi neka nepravilnost, netačnost na sceni.

Ceca Bojković: Sa Batom su nestali i boemi

Tanjug

Svetlana Ceca Bojković kaže da je volela da se druži sa Batom Stojkovićem, iako nisu često sarađivali na sceni.
- Interesantno je da sa Batom nisam imala priliku da budem direktni partner. Imali smo dve predstave, ali ne i zajedničke scene. Glumili smo samo u filmu "Pas koji je voleo vozove" pre 40 godina. Ja sam njega gledala, pratila, sedeli smo zajedno u pozorišnom bifeu, po kafanama, družili smo se - priča Ceca.
Ona veruje da su zajedno sa odlaskom legendarnog glumca nestali i pravi boemi:
- Bata je po mnogo čemu obeležio jedno vreme koje danas iščezava, između ostalog i boemija. Ljudi danas ne shvataju šta je boemija. Oni misle da je dovoljno da čovek sedne u kafanu i pije, ali ne. Pravi boemi nikad nisu ubijali vreme u kafani. Oni su i tada, dok su sedeli sa društvom i cugali, nešto stvarali.
Bojkovićeva je u Vrnjačkoj Banji dobila plaketu sa Batinim likom za doprinos ovoj manifestaciji. Pored nje, priznanja su uručena i Miri Banjac, Milanu Caciju Mihailoviću, Danilovoj ženi Olgi Stojković, kao i vlasniku TV Pink, Željku Mitroviću, umesto kog je plaketu preuzeo Nikola Džamić.

Pamtite li posebno neku neprijatnu scenu?

- Tokom snimanja "Balkanskog špijuna" napravio mi je stotinu neprijatnosti, ne želim ni da pričam o njima. Ali onda na kraju klekne, poljubi mi ruku, donese veliku korpu cveća, čokoladu. Batu ko je voleo, voleo ga je. Na takve je prosipao svoju ljubav. Ali nije voleo netalentovane ljude, i to je pokazivao. Mi se svi u životu sretnemo sa nedarovitim čovekom, pa poželimo da mu pružimo šansu, ali on jednostavno nije voleo nedarovite.

Bata je bio veliki boem. Jeste li voleli da se družite s njim?

- U punom sjaju sam učestvovala u njegovom boemskom životu, i ne samo ja već i naše brojne kolege. Lepota je bila upravo u tome što smo se svi mi družili, svi smo bili tu. On je bio vođa, organizator, motor koji nas je pokretao. Nikad nije sedeo sam.

Ipak, scena je za njega bila život...

- On je skoro umro na sceni. Igrali smo njegovu pretposlednju predstavu "Korešpodenciju", bio je teško bolestan, znoj je lio sa njega. Imao je dosta pokreta, mi smo mu nudili da sedne u jednu fotelju, a da mi odradimo sve ostalo. Nije pristajao na to. Kad smo krenuli da se poklonimo, čvrsto me je stegao za ruku i u jednom momentu je pokleknuo. Presekla sam se. Ali je našao snage i ustao, poklonio se. Pamtim kad je tog dana otišao kroz dvorište pozorišta, to nam je bio poslednji susret, a odigrali smo jubilarnu, 300. predstavu.

Krala sam mu cigarete

Za njega vas vežu brojne uspomene. Koju posebno pamtite?
- Strastveni sam pušač, a veliki krivac za to je baš Bata. On je pušio "lord", a u naše vreme uopšte cigareta nije bilo. Niko nije imao cigarete, osim njega, jer su ga snabdevale neke stjuardese. I ja sam tako kraduckala od Bate, malo da se provodim. Nisam tada još bila veliki pušač, samo odem i ukradem jednu ne znajući da on zna. I tako jednog dana, u toj strašnoj nemaštini, pojavio se boks cigareta u mojoj garderobi. U pismu mi je napisao da ne moram više da kradem. Toliko je prošlo, skoro 40 godina, a ja i dalje pušim "lord", iako ga teško nalazim.

2017 © - Informer.rs