(VIDEO) SVAKA NAREDNA GODINA TRAGIČNIJA OD PRETHODNE: Ovo je pet najopasnijih RATNIH ŽARIŠTA SVETA!
Ratovi i političke krize na Bliskom istoku, na istoku Evrope, u Aziji, Africi i Južnoj Americi odnose sve više žrtava. Mediji svaku godinu koja je za nama ocenjuju kao najtragičniju u poslednjih pola veka, a ispostavlja se da je svaka sledeća godina tragičnija od prethodne
SPUTNIK 12. 08. 2017. 22:29
pixabay.com
 

Dokle će to trajati i kako će se završiti ne možemo sa sigurnošću reći, ali svi neki od sukoba mogu da se završe fatalno, uz upotrebu nuklearnog oružja.

Potencijalnih i trenutnih kriznih žarišta u svetu ima toliko da se ne mogu ni pobrojati u jednom tekstu. Ovo je pregled pet aktuelnih i potencijalnih žarišta širom planete, čija bi eskalacija mogla da ima nesagledive posledice.

1. Severna Koreja

Tanjug/AP

Stanje na korejskom poluostrvu menja se iz sata u sat. Nažalost, ne u pravcu dijaloga i rešavanja konflikta. Otkako je Severna Koreja početkom leta lansirala novu balističku raketu, situacija na poluostrvu postaje sve gora, a rat se čini kao neizbežan.

Severna Koreja uspela je da ujedini članice Saveta bezbednosti UN, koje su joj pooštrile sankcije. Potom je Severna Koreja zapretila udarima na američku bazu koja se nalazi na pacifičkom ostrvu Gvam, dok je američki predsednik Donald Tramp zapretio Severnoj Koreji da će biti suočena sa vatrom i gnevom kakve svet još nije video.

Poslednje što je domaćin Bele kuće rekao je da je oružje (američko) napunjeno i da se nada da će severnokorejski lider Kim Džong Un biti mudriji u izboru puta kojim će njegova zemlja krenuti. Dotle je iz Pjongjanga stigla informacija da severnokorejske snage razrađuju detaljan plan napada na Gvam. Ovo je trenutno najriskantnije krizno žarište u svetu.

2. Južno kinesko more

news.com
 

Sedam država spori se oko granica u Južnom kineskom moru, kroz koje, prema procenama, godišnje prođe robe u vrednosti od 5.000 milijardi dolara — Kina, Filipini, Brunej, Tajvan, Malezija, Indonezija i Vijetnam. Države koje nemaju teritorijalne zahteve u Južnom kineskom moru, uključujući i SAD, zalažu se za režim slobodne plovidbe.

Problem u ovom regionu postaje sve veći sa ekonomskim, vojnim i političkim jačanjem Kine, koja sa svojim zahtevima stoji nasuprot ostalim državama koje pretenduju na kontrolu nad morem bogatim ribom, naftnim rezervama i strateškim plovnim putevima.

Arbitražni sud je jula prošle godine spor Filipina i Kine odlučio u korist Filipina, ali Kina ne priznaje odluku arbitraže i zahteva da se svi sporovi u Južnom kineskom moru reše putem bilateralnih pregovora.

3. Bliski istok

printscreen
 

Nemoguće je u nekoliko rečenica opisati veličinu krize na Bliskom istoku. Samo se u Siriji broj žrtava dugogodišnjeg građanskog rata procenjuje na preko 500.000 ljudi. Osim u Siriji građanski rat besni i u Jemenu, u kome je intervenisala arapska koalicija predvođena Saudijskom Arabijom. Ova koalicija je prekinula sve veze sa Katarom, zbog toga što ta mala država navodno podržava terorizam.

Na Bliskom istoku prelamaju se interesi svetskih i regionalnih sila već više od jednog veka, a situacija u tom regionu je postajala sve komplikovanija. Moderni terorizam i migrantska kriza vuku korene sa Bliskog istoka. Razmere nesreće koja je u poslednjih sto godina zahvatila taj region možda bi se najbolje mogle sagledati činjenicom da je on nekada važio za kolevku ljudske civilizacije.

4. Venecuela

Tanjug/AP
 

Venecuela je ne tako davno imala ambiciju da postane „svetionik slobode“ latinoameričkog kontinenta, a njen lider, pokojni Ugo Čaves, posmatran je kao novi Kastro.

Zalažući se za novi politički koncept organizacije države, Čaves je uspostavio „bolivarsku republiku“ odbijajući da, kao do tada Venecuela, bude deo „unutrašnjeg dvorišta“ SAD. Nacionalizacija industrije i ambiciozni socijalni programi bili su okosnica njegove politike.

Međutim, kako je cena nafte, najvažnijeg venecuelanskog izvoznog artikla, počela da pada, tako je Venecuela sve više počela da tone u ekonomsku krizu. Danas se suočava sa dubokom ekonomskom i političkom krizom, od kojih je ova druga daleko ozbiljnija.

Ulični nemiri i sukobi vlasti i opozicije, koji odnose i ljudske žrtve, prete da ugroze stabilnost zemlje, dok vlast pod vođstvom aktuelnog predsednika Nikolasa Madura ne namerava da napravi bilo kakav ustupak.

Štaviše, referendum o ustavotvornoj skupštini, koja bi trebalo da proširi predsednička ovlašćenja, samo je zaoštrio situaciju u zemlji koja preti da preraste u građanski rat. Za to vreme, građani se suočavaju sa nedostatkom osnovnih namirnica i potrepština, kriminal svake vrste cveta, a venecuelanska prestonica Karakas proglašena je najnebezbednijim gradom na svetu.

5. Ukrajina

Reuters
 

Da nije Rusije na istočnim granicama Ukrajine, konflikt u toj zemlji odavno bi bio rešen. Etničkim čišćenjem, naravno. Nije tajna da se ukrajinske vlasti dive načinu na koji je Hrvatska rešila svoje „srpsko pitanje“, proteravši četvrt miliona Srba u operaciji „Oluja“.

Ukrajinski sukob sve više liči na zamrznute konflikte, na pat poziciju zbog tvrdoglavog stava kijevskih vlasti da, ruskim govoreći, Ukrajinci i Rusi koji žive u Ukrajini treba da se odreknu identiteta, kulture i vere, zarad pristupanja zemlje EU i NATO-u.

Ukrajinske vlasti, naravno, to ne rade same, već uz podršku SAD. Ukrajinska kriza uzrokovala je ozbiljno narušavanje rusko-američkih odnosa, nametanje sankcija Rusiji, kao i sve veće gomilanje vojnih trupa NATO-a na zapadnim granicama Rusije.

2017 © - Informer.rs