ČAK DVE TREĆINE SRBA ZA VRAĆANJE SMRTNE KAZNE! A i taj broj konstantno raste jer je narod ŠOKIRAN BRUTALNIM UBISTVIMA POSLEDNJIH GODINA!
Više od 65 odsto građana traži da se ponovo uvede najteža kazna. Taj broj konstantno raste jer je narod šokiran brutalnim ubistvima poslednjih godina, kažu stručnjaci. Pravnici smatraju da je smrtna kazna nehumana i da je 40 godina zatvora dovoljna sankcija čak i za najteža dela
A. C. - M. M. D. - J. M. 12. 10. 2017. 19:10
Informer

Nepopravljiva kazna
Smrtna kazna je, pored toga što je nehumana, i nepopravljiva. Nekad utvrdite da neko nije kriv, a već ste ga usmrtili
Ivan Bajazit, sudija koji je presudio poslednju smrtnu kaznu u Srbiji

Čak dve trećine građana Srbije traži da se ponovo uvede smrtna kazna i taj broj je u stalnom porastu, otkrio je zamenik zaštitnika građana Miloš Janković! O tome govori i činjenica da je pre samo godinu dana polovina stanovnika naše zemlje bila za vraćanje najteže sankcije.

Sociolozi i psiholozi kažu da ovakva statistika nije neočekivana, "jer je narod užasnut serijom brutalnih i masovnih ubistava poslednjih godina, u kojima su često žrtve deca". Pravnici, sa druge strane, smatraju da je vraćanje smrtne kazne nerealno, jer se radi o nehumanoj sankciji, i da je sadašnja najteža sankcija od 40 godina zatvora sasvim adekvatna čak i za najteža krivična dela.

Zamenik ombudsmana Miloš Janković ne krije da je iz godine u godinu u Srbiji sve više onih koji smatraju da bi izvršioci najtežih krivičnih dela trebalo da budu lišeni života.

Ministarstvo: Ni govora o vraćanju

U Ministarstvu pravde ističu da, bez obzira na veliki broj građana Srbije koji žele da se smrtna kazna vrati u naš sistem, državne institucije to ne mogu da promene!
- Srbija kao članica Saveta Evrope ne može da uvede smrtnu kaznu, jer je to protivno Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. U protivnom bismo morali da izađemo iz Saveta Evrope, što sigurno nećemo uraditi - poručili su iz resornog ministarstva.

- Prošle godine je za vraćanje smrtne kazne bilo nešto više od polovine ispitanika, a danas je za to preko dve trećine anketiranih. To je zabrinjavajuće, ali uveren sam da smrtna kazna u Republici Srbiji nikada neće biti ponovo uvedena i da naša zemlja nikad više neće pogubiti nijedno ljudsko biće. Države, organizacije i ljudi širom sveta danas se bore da se smrtna kazna ukine u zemljama u kojima je još na snazi i da se ne dopusti njeno ponovno uvođenje tamo gde je ukinuta - istakao je Janković.

Sociolog dr Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka objašnjava za Informer da ovo istraživanje pokazuje da su građani Srbije očigledno gladni pravde.

- Popularnost smrtne kazne je naprasno porasla jer smo bili u tranziciji čitavih 25 godina i živeli smo u jednom nestabilnom sistemu. Sada se kod ljudi pojavila izražena želja za stabilnošću i autoritetom, a uvođenje smrtne kazne smatraju kao garanciju za zadovoljavanje pravde. Tome doprinose mnogobrojna brutalna ubistva poslednjih godina, naročito ona gde su žrtve deca. Međutim, vraćanje najteže sankcije je u Srbiji praktično nemoguće, jer smo vezani konvencijama Evropske unije. Osim toga, sve demokratske države izbacile su ovu kaznu iz svojih pravnih sistema - napominje Cvetićanin.

Poslednja smrtna kazna zbog ubistva deteta

Poslednja smrtna kazna u Srbiji izvršena je 15. februara 1992. godine u somborskom zatvoru nad Johanom Drozdekom (31), koji je 10. novembra 1987. godine silovao i ciglom smrskao glavu šestogodišnjoj Ivani Salijević iz Karavukova kod Odžaka. Izvršenje ove kazne doneto je odlukom sudije Ivana Bajazita.
Poslednja smrtna kazna u Beogradu izrečena je davne 1969. godine, kada su zbog ubistva taksiste Tiosava Jankovića streljani Milan Gutić i Savo Lisovac.

Sudija Ivan Bajazit, koji je 1992. godine izrekao poslednju smrtnu kaznu u Srbiji Somborcu Johanu Drozdeku (pogledajte okvir), kaže da je danas protivnik ove sankcije.

Protiv konvencija EU
Vraćanje najteže sankcije je u Srbiji praktično nemoguće, jer smo vezani konvencijama Evropske unije.
Dr Neven Cvetićanin, sociolog

- Sećam se tog slučaja i znam da smo i veće i ja dva dana pokušavali da pronađemo bilo kakvo opravdanje kako ne bismo presudili smrtnu kaznu. Međutim, nijednog opravdanja nije bilo, a alternativa mi je bila da mu dosudim samo 20 godina. To bi u poređenju sa onako monstruoznim delom bilo kao da sam ga odveo u kafanu i častio ručkom. Uprkos svemu tome, nisam za to da se vrati smrtna kazna jer je ona nepopravljiva. Nekad se tek naknadno ustanovi da čovek ipak nije kriv, a vi ste ga već usmrtili. Takođe, mi sada imamo maksimalnu kaznu od 40 godina, koja je po mom mišljenju sasvim dovoljna jer ti ljudi uglavnom u zatvoru provedu ceo život - objašnjava Bajazit.

Advokat Dragoljub Đorđević smatra da donekle razume želju građana za vraćanjem smrtne kazne, ali da ona sasvim sigurno neće biti vraćena još dugo u budućnosti.

- Nije mi iznenađujuće što prema najnovijim podacima čak dve trećine Srba želi da se u naš sistem vrati smrtna kazna, jer smo poslednjih godina svedoci jezivih ubistava, silovanja i stravičnog nasilja nad decom. To u narodu izaziva strah i smatraju da će smrtna kazna zastrašiti sve potencijalne zločince. Međutim, to nije izvodljivo u našem pravnom sistemu i mislim da od toga nema ništa - objašnjava Đorđević.

Osuđene kod nas streljao stroj policajaca

Advokat Dragoljub Đorđević objašnjava da se smrtna kazna u Srbiji uglavnom izvodila u zatvorskim delovima, a izvršavao ju je stroj od pet do sedam policajaca.
- Konačnu odluku donosio je sudija, a presuda je morala da se izvrši u zatvoru, izvan ćelije. Optuženi bi se smestio naspram stroja dežurnih policajaca, koji bi na znak u isto vreme opalili svojim pištoljima. Da bi se izbegla griža savesti, svaki drugi iz stroja je imao pravu municiju, tako da niko od njih ne sazna ko je zapravo presudio zatvoreniku. Prilikom streljanja, pored predsedavajućeg veća, bilo je obavezno i prisustvo dežurnog lekara i tužioca - priča Đorđević.

Metode smrtnih kazni:

- električna stolica - SAD (sedam država, kao alternativa smrtonosnoj injekciji)
- smrtonosna injekcija - SAD (31 država), Kina, Tajland, Gvatemala, Vijetnam
- vešanje - Iran, Pakistan, SAD (država Vašington, alternativa smrtonosnoj injekciji), Egipat, Avganistan, Bangladeš, Bocvana, Indija, Belize, Bruneji, Kameron, Gambija, Antigva i Barbuda, Irak, Japan, Jordan, Kenija, Kuvajt, Liban, Lesoto, Liberija, Malavi, Malezija, Mjanmar, Eritreja, Nigerija, Oman, palestinska teritorija u oblasti Gaze, Južni Sudan i Sudan, Sijera Leone, Singapur, Južna Koreja, Šri Lanka, Sirija, Tanzanija, Tonga, Tunis, Uganda, Kongo, Papua Nova Gvineja, Katar, Zambija, Zimbabve
- streljanje - Belorusija, SAD, Iran, Irak, Indonezija, Saudijska Arabija, Indija, Kina, Južna Koreja, Tajvan, Bangladeš, Avganistan, Liban, Nigerija, Oman, Jemen, Južna Koreja, Ujedinjeni Arapski Emirati, Belorusija, Gambija, Somalija, Eritreja, Benin, Katar, Sijera Leone, Sirija, Uganda
- odrubljivanje glave - Saudijska Arabija, Benin, Jemen, Katar
- kamenovanje - Avganistan, Saudijska Arabija, Sudan, Pakistan, Iran, Jemen, Somalija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Nigerija
- bacanje sa visine - Iran

* U nekim zemljama primenjuje se nekoliko različitih metoda smrtne kazne

2017 © - Informer.rs