INFORMER U RUSIJI: Ljudi u Srbiji nam neće verovati šta smo ovde doživeli!

Informer

Ruska federacija je ogromna zemlja, nesagledivo prostranstvo i gotovo nepojmljivo za nekog ko dolazi iz male Srbije. Tako nam Peđa iz Beograda u Samari kaže da je pred dolazak u grad na obali Volge mislio da domaćini neće ni znati gde je Srbija.

- Neverovatno je šta smo drugar i ja sve doživeli ovde, a ničemu se od toga nismo nadali. Mogli smo komotno da dođemo bez ulaznice, bez obezbeđenog smeštaja i bez para. Pitali su nas da li imamo karte, jer su bukvalno bili spremni da se nas časte, da se odreknu ulaznica zbog nas. Noć uoči utakmice završili smo u nekom klubu na promenadi, pored reke, celu noć se nazdravljalo, više ne znam ko sve nije hteo da nas časti turom pića. Stvarno smo oduševljeni – opisuje Peđa.

Novosađanina Savu sreo sam upravo ispred “Kosmos arene” u Samari. I dok smo ćaskali o tome koliko ima Srba i kako će “orlovi” proći protiv Kostarike prišlo nam je nekoliko Rusa koji su prepoznali jezik i samo želeli da se fotografišu s nama. Na odlasku, naravno, univerzalni pozdrav, iz sveg glasa skandiranje “Srbi, Rusi, braća zauvek”.

Sve za braću Novinar SOS kanala Nebojša Petrović imao je peh u Svetlogorsku, gde je bila baza “orlova”, pošto je povredio skočni zglob. O tome na kakvu je reakciju naišao kod domaćih doktora najbolje je ustvari napisao on sam na svom fejsbuk profilu. - Braća zauvek! Rekoše mi “idi do Kalinjingrada, staviće ti gips i pripremi 350 do 400 evra koje će ti osiguranje posle refundirati”. “Dobri denj”, Dobar dan. “Ništa ne brinite, brzo ćemo da završimo i neće boleti” I završiše uz osmehe, ljubaznost i predusretljivost kakve ni u jednoj srpskoj klinici nikada nisam doživeo. Oprostite, koliko treba da platim? “Nićevo! Ruskie i Serbi, BRATIJA NAVEK!” Ostah bez teksta...”

- Malo je naših navijača, malo je ljudi došlo iz Srbije, ipak je Samara daleko, ali ovi Rusi su “ludi”. Biće odlično navijanje. Malopre vidim idu mi u susret zagrljeni momak i devojka, ogrnuti oboje u srpske zastave. I konačno pomislim evo neko naš, prilazim im i viknem “gde ste Srbi, dobijamo li večeras”. Oni me belo gledaju. Pitam odakle ste, a oni mi nešto odgovore na ruskom. Tad shvatim da nisu iz Srbije, ali, brate, s dve zastave došli, ofarbali lice… Ma, neverovatno. Majke mi, neće mi verovati ljudi u Srbiji kad im budem pričao, ovo mora da se doživi – prepričava Sava svoje dogodovštine.

Mnogi su mislili da Srbi neće baš svuda naići na takav doček. Kalinjingrad je ipak nekadašnji Kenigsberg, pripadao je Istočnoj Pruskoj, pa i po arhitekturi i generalo izgledu više podseća na neki grad srednje Evrope, nego na Rusiju.

- Ljudi su nas zaustavljali da se fotografišemo na svakom ćošku. Čoveče, došao sam da gledam fudbal, nisam očekivao da ću ja da budem zvezda ovde. Samo da mi supruga ovo ne pročita, ali nisam se u životu slikao s toliko devojaka kao ovde, a nijednoj nisam ja prišao. Juče smo otišli u restoran, lepo smo bogami ručali nas trojica, počnemo iz zezanja da pevamo Kaljinku, kad dolazi gazda. Odakle ste, šta ste, ne da smo na kraju ručali za džabe, nego neće da nas pusti da idemo, samo stižu nove ture pića – priča nam Marko iz Kraljeva.

I nisu samo domaćini u gradovima u kojima se igraju utakmice pokazali privreženost Srbiji. U Samaru su dolazili Rusi iz Moskve, Tosna, Ufe, Nižnjeg Novgoroda, samo bi uživo gledali Srbiju i da bi bodrili braću. Isto je bilo i u Kalinjingradu, a posebno je neopisiva atmosfera u Moskvi uoči utakmice sa Brazilom. 

Šire gradsko jezgro pretvoreno je u jedinstveni ogroman navijački festival, gde vlada izuzetna atmosfera, gde je svako sa svakim drug, ali i tu se posebno ističe prijateljstvo Rusa i Srba.

Uostalom, mogu da posvedočim da su se i novinari iz Srbije imali potpuno neverovatne situacije kao i navijači. Od toga da je jedna gospođa tražila autograme, ali samo zato što smo iz Srbije i potpuno joj je nevažno bilo što nismo deo zvanične delegacije fudbalske reprezentacije, do komične scene nasred Crvenog trga u Moskvi.

Prišao mi je čovek od dva metra, pitao me da li sam Srbin, a onda bez obzira na mojih 100 kila zagrlio me i podigao metar od zemlje.

- Braćoooo, dobijamo Brazil. Idemo svi zajedno na stadion. Izbacićemo ih zajedno -  rekao mi je Serjoža, uz neizbežan poziv na pivo.

I pristao sam, ali tek kad pobedimo Brazil.