11 SRPSKIH IMENA STOJI NA JEDNOM GROBLJU U AMERICI Iza ovog spomenika krije se priča zbog koje je CEO SVET ZANEMEO

Printscreen You Tube

09:12 Sudbine 0

Blic | 22. 05. 2020.

11 SRPSKIH IMENA STOJI NA JEDNOM GROBLJU U AMERICI Iza ovog spomenika krije se priča zbog koje je CEO SVET ZANEMEO

Priča o ljudima koji su u potrazi za boljom budućnošću izgubili živote.

Zlatna groznica koja je zahvatila američku obalu početkom dvadesetog veka, doprinela je tome da veliki broj Evropljana potraži svoju sreću sa druge strane okeana. Među njima, željni blagostanja i boljeg života nakon strahota u Prvom svetskom ratu, veliki broj Srba je rešio da potraži sreću na američkom tlu. Nažalost, upravo grupa od njih 11, izgubila je život u najvećoj rudarskoj tragediji na teritoriji Kalifornije za vreme "zlatne groznice".

Tog 27. avgusta 1922. u rudniku Argonaut nadomak gradića Džeksona, desila se tragedija u kojoj je stradalo 47 rudara, mahom imigranta, španskog, italijanskog i srpskog porekla. Do nesreće je došlo kada je na dubini od 1000 metara došlo do požara i trovanja gasom, zbog čega je kompletna noćna smena ostala zarobljena u rudniku. Oni koji su se nalazili pri površini, uspeli su da podignu uzbunu, nakon čega je započelo saniranje požara vodom koja se pretakala iz viših u niže nivoe rudnika.

Kada je svanula zora, na terenu su već bili vatrogasci, policajci, kao i građani koji su započeli sa akcijom spasavanja. Zbog otežanog ulaska u rudnik, zaključeno je da će do zarobljenih rudara najbrže i najlakše doći iz susednog rudnika po imenu Kenedi, koji je zbog požara bio neaktivan oko tri godine.

Ovaj incident je preko noći postao tema svih američkih novina, tabloida i filmskih žurnala koji su dolazili da snime nesreću, koja je do dana današnjeg, ostala zabeležena kao najveća rudarska tragedija tokom trajanja "zlatne groznice".

Saniranje požara je trajalo tri dana, nakon čega se krenulo u spašavanje preživelih. Spasioci opremljeni bocama sa kiseonikom probijali su se metar po metar do unesrećenih, dok je na zemlji, vladala nada da će na vreme stići do preživelih. Ipak, slabo osvetljenje, skučeni otvori, velike boce sa kiseonikom, usporavali su spasioce koji su imali veliku želju i nadu da će doći do zarobljenih rudara na vreme.

Te želje, podgrejavalo je i pisanje "Los anđeles tajmsa" koji je u jednom trenutku preneo izjavu jednog od vođa spasilačkog tima "Nadamo se da ćemo do nedelje spasiti rudare."

Za to vreme, kao da se čitava Amerika sjatila u Kaliforniju tog doba. Pristizali su ljudi, donacije, a želja i optimizam u narodu su rasli. Da bi dodatno ohrabrili spasioce, rudarske kompanije su odredile nagradu od čak 5000 dolara onome ko prvi stigne do zarobljenih rudara, dok im je Crveni krst, iako je bilo vreme prohibicije, redovno spuštao u okno po bocu viskija da bi alkoholom spirali talog i prašinu. Spašavanje je trajalo tri nedelje.

Kada su probili prvu rupu u oknu, 18. septembra, rešili su da provere vazduh tako što su unutar spustili kavez sa kanarincem. Kada su nekon nekog vremena izvukli kavez na površinu, nastao je muk. Kanarinac je bio mrtav, što je značilo da su šanse da je makar jedan rudar ostao živ, ravne nuli.

Nakon što su spasioci ušli u prostoriju gde su se nalazili rudari, počeli su da nailaze na jezive slike. Naime, prva stvar koju su videli, bili su otac i sin irskog porekla u zagrljaju. Nedaleko od njih, u prostorijama koje su sami napravili ispod zemlje u nadi da će se spasiti od ugljen monodioksida, pronađena su i tela ostalih rudara.

Od vatre su uspeli da pobegnu, ali od trovanja otrovnim gasom, ne. Nakon što su se sklonili, živeli su još neko kratko vreme o čemu svedoče zapisi rudara.

“Tačno je tri sata. Gas postaje jak", napisao je Edvard Villiam Fesel.

Bezimeni rudar je nakon toga zapisao na steni “tri je sata i 15 minuta. Pola kiseonika je iscurilo”, nakon čega je ponovo Fesel uzapisao novo vreme : „četiri sata“ . To je bio zadnji zapis rudara, jer upravo to vreme označava početak kraja njihovih života i agoniju umiranja usled trovanja.

Četiri dana kasnije, u Džeksonu je vladao muk. Na lokalnom groblju srpska zajednica ispratila je na večni počinak 11 rudara: Mihajla Vujovića, Radeta Lajovića, Radeta Begovića, Todora Mijanovića, Marka Janovića, Nika Stanišića, Jova Masleša, Mihajla Jovanovića, Iliju Pavlovića, Šćepa Marinovića i Jevtu Kovača.

Pre toga, ispred rudnika položeno je 47 sanduka. Pored pravoslavnog, nastradali su bili sahranjivani na katoličkom i protestantskom grobilju.

Zaslugom poznatog holiovudskog glumca, režisera i scenariste, Hobart Bosvort, proptratio je čitavu tragediju sa lica mesta, pošto se u trnutku nesreće nalazio u Džeksonu i to na prostoru samog rudnika, gde je snimao život rudara. Pojedini postradali bili su statisti u njegovom ostvarenju. Upravo on, uz nekolicinu kolega iz Holivuda, kao i uz pokroviteljstvo Graumanovog kineskog teatra, organizovali su bal na kome su se prikupljala sredstva za porodice žrtava.

Takođe, u čast preminuih rudara, organizovali su se i bejzbol timovi koji su organizovali dobrotvorne utakmice na kojima su igrali protiv slavnih ličnosti Holivuda tog doba. Na svotu koju su prikupili, pristizale su i donacije iz čitave Amerike, te je ukupno skupljeno 45 hiljada dolara, što je razdeljeno na ravne časti porodicama tragično nastradalih rudara.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.