MILO MOŽE DA ODUGOVLAČI PRENOS VLASTI DO - KRAJA JANUARA! Kakav manevarski prostor ustav i zakon daju poslednjem balkanskom autokrati!

Ako predsednik Crne Gore i Demokratske partije socijalista Milo Đukanović odluči da kupi vreme u nameri da odugovlači formiranje nove vlasti, a u međuvremenu nekako dođe do još jednog mandata, u crnogorskom pravnom sistemu nema nikakvih prepreka da to uradi

 

Prema Zakonu o izboru odbornika i poslanika, Državna izborna komisija moraće da proglasi konačne rezultate izbora najkasnije u ponedeljak 14. septembra, ako ne bude prigovora zbog povrede biračkog prava na izborima 30. avgusta.

MANJINE DA UĐU U POSTIZBORNU KOALICIJU! Lideri DF o istorijskom zadatku formiranja vlade nakom smene DPS-a!

Iz Ustava proističe da šef parlamenta Ivan Brajović potom zakazuje prvu sednicu novog saziva Skupštine koja se mora održati najkasnije 15 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora - odnosno najkasnije 29. septembra, ako DIK proglasi rezultate 14. septembra.

Međutim, Poslovnik Skupštine daje kraće rokove za održavanje prve sednice novog saziva:

“Saziv na prvu sednicu dostavlja se novoizabranim poslanicima narednog dana od dana podnošenja izveštaja Državne izborne komisije o sprovedenim izborima, a sednica se održava najkasnije pet dana od dana upućivanja saziva poslanicima”.

Prema tome, ako DIK bude čekao poslednji dan da dostavi Skupštini izveštaj, konstitutivna sjednica parlamenta na kojoj se verifikuju mandati poslanicima, bira predsednik, potpredsednici i Administrativni odbor - potreban da se formiraju druga skupštinska radna tela - mogla bi se održati i 21. septembra.

Od tog datuma teče rok od 30 dana da Đukanović da nekome mandat da sastavi Vladu.

“Predsednik Crne Gore... predlaže Skupštini... mandatara za sastav Vlade, nakon obavljenog razgovora sa predstavnicima političkih partija zastupljenih u Skupštini”, piše u Ustavu.

Nije jasno da li će na konsultacije sa Đukanovićem ići predstavnici devet lista koje su uspele da uđu u parlament, ili predstavnici preko 15 političkih partija, koje imaju poslanike u Skupštini.

Takođe, ni Ustavom niti bilo kojim drugim propisom nije regulisano kojim redosledom će Đukanović pozivati na konsultacije, niti na osnovu čega će nekome dati mandat.

U većini zapadnih parlamentarnih demokratija Ustavom ili zakonom propisana su ta i druga pitanja u postupku konsultacija i imenovanju mandatara.

“Predsednik Republike... poverava mandat za sastavljanje Vlade osobi koja, na osnovu raspodele zastupničkih mesta u Hrvatskom saboru i obavljenih konsultacija, uživa poverenje većine svih zastupnika”, piše u Ustavu Hrvatske.

U Ustavu Crne Gore ne postoje nikakvi rokovi u kojima predloženi mandatar mora da sastavi vladu i sa programom izađe pred Skupštinu.

“Skupština se raspušta ako ne izabere Vladu u roku od 90 dana od dana kada predsednik Crne Gore prvi put predloži mandatara”, piše u Ustavu Crne Gore.

“Predsednik Crne Gore raspisuje izbore prvog narednog dana po raspuštanju Skupštine”.

U Ustavu nema ništa ni o poveravanju mandata drugoj osobi da pokuša da sastavi Vladu, ako prvi mandatar to ne uspe, niti o rokovima za to.

U hrvatskom ustavu rok za prvog mandatara je 30 dana od dana prihvatanja mandata, a predsednik Republike mu ga može produžiti za još 30 dana.

“Ako ni u tom roku mandatar ne uspe sastaviti Vladu ili ako predložena Vlada ne dobije poverenje Hrvatskoga sabora, predsednik Republike poveriće mandat za sastav Vlade drugoj osobi... Ako Vlada ne bude sastavljena... Predsednik Republike će imenovati privremenu nestranačku Vladu i istodobno raspisati prevremene izbore za Hrvatski sabor”, propisuje Ustav Hvrvatske.

Zbog ovih praznina u crnogorskom Ustavu, Đukanović teoretski, strogo pravno gledajući, može dati mandat nekome iz DPS-a, sačekati da prođu tri meseca konsultacija, i raspisati nove izbore, najkasnije krajem januara za proleće 2021.

Neki analitičari sa kojima su “Vijesti” razgovarale, međutim, smatraju da bi takav način “borbe za opstanak” Đukanovića doveo u još gori položaj nego u kojem je, jer bi na prvi znak mogućih ovakvih opstrukcija došlo do protesta ne samo u domaćoj već i od strane međunarodne javnosti. “Prošao bi kao bivši predsednik Makedonije”, rekao je jedan od njih.

Đorđe Ivanov je u martu 2017. godine odbio da da mandat pobedniku na izborima Zoranu Zaevu, ali je to pod velikim pritiskom EU i SAD uradio dva i po meseca kasnije.

“Mislim da bi Đukanović na novim izborima prošao još gore”, rekao je jedan analitičar.

Đukanović je i sam u intervjuu za Novu S poslao poruku da će poštovati međunarodne demokratske standarde:

“Kada je u pitanju konstituisanje nove vlade, poštovaćemo, kao i u svemu, ono što su demokratska pravila savremene demokratske civilizacije. Da onaj ko ima 41 mandat u crnogorskom parlamentu, dobiće priliku da formira vladu”, rekao je on u intervjuu za televiziju Nova S u utorak.

Postoje dve struje, jedna koja zagovara mirnu predaju vlasti i druga koja se svim silama i sredstvima trudi da to opstruira, dobije na vremenu, izazove nemire“, rekao je izvor “Vijesti”.

Drugi politički analitičar je rekao da ne isključuje mogućnost da se Đukanović odluči za scenario izazivanja nemira i uvođenja vanrednog stanja.

Izvor iz vrha pobedničke koalicije rekao je „Vijestima“ da postoje informacije da se DPS još lomi oko načina izlaska iz ove situacije.

„Po našim informacijama, postoje dve struje, jedna koja zagovara mirnu predaju vlasti, i druga koja se svim silama i sredstvima trudi da to opstruira, dobije na vremenu, izazove nemire“, rekao je taj izvor.

15 dana od objavljivanja konačnih rezultata izbora, dosadašnji šef parlamenta Ivan Brajović mora zakazati prvu sednicu novog saziva Skupštine, najkasnije 29. septembra ako DIK proglasi rezultate 14. septembra.

On nije znao da kaže u kojoj je „struji“ Đukanović, ali da je, sudeći po njegovim javnim izjavama i priznanju poraza, „bliži racionalnom rešenju“, odnosno mirnoj tranziciji i delovanju DPS-a u opoziciji.

Na pitanje kako se pobednička koalicija može suprotstaviti eventualnom pokušaju ovakve osptrukcije, taj izvor je rekao:

„Logično je da prva članica koalicije koja ode na sastanak sa Đukanovićem ponese sa sobom spisak sa 41 poslanikom i imenom mandatara i preda mu ga“, rekao je izvor iz vrha pobjedničke koalicije.

Funkcioneri DPS-a nisu bili voljni da komentarišu temu ovoga teksta.