NIJE TAČNO DA CRNA GORA MORA OSTATI U NATO U NAREDNIH 20 GODINA, ALIJANSU MOŽE DA ODJAVI ZA GODINU DANA! Pitanje je, naravno, hoće li to nova vlast i učiniti!
Podeli vest
Još od vremena ulaska Crne Gore u NATO u junu 2017. - u nekim domaćim i stranim prozapadnim medijima povremeno se plasira teza da je to članstvo "zakovano" za najmanje narednih 20 godina, odnosno do 2037. godine
Ta teza je vraćena u opticaj otkada je postalo očigledno da je u Crnoj Gori pobedila opozicija i da će po prvi put od pamtiveka vlast biti formirana bez DPS, odnosno naslednika Saveza komunista Crne Gore, što su neki slikovito predstavili kao (konačni) pad Berlinskog zida u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.
Nova demokratska vlast biće pomiriteljska, proevropska, procrnogorska i prozapadna, poručio je predsednik Demoktratske Crne Gore, Aleksa Bečić, u toku razgovora sa ambasadorom Kraljevine Švedske, Janom Lundinom. Kako je kazao, nastaviće da jačaju spoljnopolitički kurs i ispunjavaju sve međunarodne obaveze kako bi se što brže integrisali u evropsku porodicu naroda
20.09.2020
15:36
BIRN je "proverama činjenica o NATO" čak nedavno posvetio poseban članak u kome odlučno iznosi sledeći zaključak: "Prema odredbama Severnoatlantskog ugovora, Crna Gora se ne može povući iz NATO-a pre 2037".
Kao krunski argument za ovu tvrdnju poteže se član 13. Ugovora, koji glasi (ovde ćemo koristiti zvanični prevod sa sajta Ministarstva vanjskih i evropskih poslova postojane NATO članice Hrvatske):
- Nakon što je Ugovor na snazi 20 godina, svaka strana može istupiti godinu dana nakon što je predala izjavu o istupanju vladi SAD-a koja će obavestiti vlade drugih potpisnica o predaji svake takve izjave.
Pažljivo čitanje ovog člana, pogotovo na izvornom engleskom, upućuje na zaključak da tumačenje o dvadesetogodišnjoj "zakovanosti" Crne Gore za NATO ipak nije tačno.
Ugovor o kojem je reč u članu 13. se ne odnosi na pojedinačne ugovore sa alijansom koje sklapaju nove članice, već na sam Severnoatlantski ugovor, takođe poznat kao Vašingtonski ugovor, koje je potpisan 4. aprila 1949, a stupio na snagu 24. avgusta 1949. godine.
Dvadesetogodišnji period se, dakle, odnosi na period od 24. 8. 1949. do 24. 8. 1969. Posle toga, za sve strane, odnosno države članice, stare i nove, važi otkazni rok od godinu dana.
Foto: Tanjug/Reuters
Evo četiri zapadna izvora koji potvrđuju ovakvo tumačenje:
Prvi je članak Njujork tajmsa od 14.1.2019, koji se bavi Trampovim privatno iskazanim namerama da povuče SAD iz alijanse i zgražavanjem raznih pripadnika vašingtonske "močvare" čak i na samu pomisao da se tako nešto može desiti.
Razmatrajući kako bi ta katastrofa mogla da izgleda, daje se sledeće tumačenje postupka izlaska iz alijanse: "Članice NATO mogu da istupe godinu dana posle podnošenja najave, u skladu sa članom 13. Vašingtonskog ugovora. To odlaganje bi Kongresu dalo vreme da pokuša da blokira svaki pokušaj g. Trampa da istupi".
Drugi izvor je sajt organizacije Inicijativa za nuklearne pretnje (NTI - NuclearThreatInitiative), čiji su osnivači bivši američki senator Sem Nan, dugogodišnji predsedavajući senatskog Komiteta za oružane snage, i Ted Tarner, osnivač CNN.
U delu posvećenom odredbama o povlačenju iz NATO , citira se gore-navedeni član 13, bez pominjanja perioda od 20 godina, što znači da taj period više nije relevantan, već samo onaj od godinu dana, kao otkazni rok.
Treći izvor je poznati kanadski list Gloub end mejl, koji se takođe bavio hipotetičkom Trampovom najavom o istupanju iz NATO: "Prema članu 13. Severnoatlantskog ugovora, svaka zemlja koja želi da istupi mora da pošalje 'najavu o istupanju' Sjedinjenim Državama, koje je zatim prosleđuju ostalim članicama alijanse. Posle perioda čekanja od godinu dana, država koja želi da istupi više ne bi bila članica".
Četvrti izvor je svima poznata Vikipedija, koja čak ima posebnustranicu posvećenu istupanju iz NATO članstva. Tamo se takođe citira pomenuti član 13, uz prateće tumačenje: "To znači da pošto je prošlo 20 godina od potpisivanja ugovora 1949. godine, dakle od 1969, svaka država članica koja želi da istupi jednostavno treba da obavesti Sjedinjene Države da želi da istupi, i onda posle godinu dana formalno istupa".
Naravno, Vikipedija nije naučno referentna, ali nudi čitko i jednostavno tumačenje, koje je svakom razumljivo.
Ali je možda najbolje konsultovati sam izvor, zvaničnu stranicu NATO, odnosno kratak istorijski pregled o pozadini i samim počecima alijanse. Evo kako glasi poslednji odeljak, naslovljen "Trajanje Ugovora":
- Zemlje koje su učestvovale u pregovorima (o osnivanju alijanse - prim. aut.) nisu se slagale o periodu trajanja Ugovora. Neke zemlje su se zalagale za dugoročni sporazum sa početnim rokom trajanja od 20 godina, dok su druge strahovale da bi svaki aranžman duži od 10 godina bio viđen kao nepotrebno produžavanje ratnog angažmana. Najzad, na insistiranje Portugalije, prihvaćeno je 10-godišnje važenje Ugovora, posle čega bi ga bilo moguće revidirati (član 12), dok bi neka država članica mogla da se povuče iz Organizacije (odnosno NATO - prim. aut.) tek pošto je Ugovor bio na snazi 20 godina (član 13). Ove dve odredbe do danas nikad nisu primenjene - niti je Ugovor ikad revidiran, niti se neka država članica povukla iz Organizacije.
Iz ovoga je jasno da se period od 20 godina odnosi na prvih 20 godina trajanja same alijanse, a ne na period posle pristupanja nekih novih država članica.
Foto: endthelie.com
Da li sve ovo znači da sad treba problematizovati NATO-članstvo Crne Gore? Naravno da ne, jer to ne žele ni nova parlamentarna većina ni nova opozicija, dakle nijedan relevantni politički faktor u Crnoj Gori.
Ali, zašto ne bismo znali kako stvari stvarno stoje? Pogotovo jer cela ova atmosfera unutrašnjih i spoljnih pritisaka da se "sa Milovog puta ne skrene" - samo bez Mila -neodoljivo podseća ne na titoistička već na sovjetska vremena, konkretno na Brežnjevljevu doktrinu.
Ukratko, prema Brežnjevljevoj doktrini, svaka mogućnost da neka država članica napusti Varšavski ugovor ili skrene sa socijalističkog puta zahtevala je odlučan kolektivni odgovor ostalih članica da je u tome spreče. Doktrina nikad nije zvanično tako imenovana, ali je tako neformalno nazvan skup stavova koje je izneo lider SSSR Leonid Brežnjev u govoru na Petom kongresu Poljske ujedinjene radničke partije u novembru 1968, radi naknadnog pravdanja sovjetske intervencije u Čehoslovačkoj te godine i Mađarskoj 1956. - a što se kasnije koristilo i za pravdanje vojne intervencije u Avganistanu 1979. godine.
Kad se danas čita relevantni deo tog čuvenog govora, asocijacije na sadašnji "liberal-intervencionistički" Zapad se same nude. Od koncepta "ograničenog suvereniteta" i prisvajanja monopola nad definicijama pojmova poput "kapitalizma" i "socijalizma" (Brežnjev), odnosno "demokratije", "ljudskih prava" (liberal-intervencionistički Zapad) i "vitalnih interesa" formalno nezavisnih država (i jedni i drugi), pa do samoproglašenog prava na intervencionizam - sličnosti su više nego uočljive.
Osim fame o 20-godišnjoj "zakucanosti" Crne Gore za NATO, još jedan školski primer sadašnje propagandno-psihološke primene Brežnjevljeve doktrine se može naći u jednom od pitanja koje je novinar Dojče velea nedavno postavio lideru vodeće opozicione liste "Za budućnost Crne Gore", Zdravku Krivokapiću: "Đukanović se distancirao od Miloševića, proglasio nezavisnost Crne Gore, podržao sankcije EU prema Rusiji, priznao Kosovo i ušao u NATO. Kako ćete uveriti Brisel i Vašington da nećete menjati njegov spoljno-politički kurs koji Zapad podržava, ali ne i Vaše pristalice, a prije svega ne prosrpske i proruske stranke koje su sa Vama u koaliciji"?
Pitanje koje, naravno, visi u vazduhu je: a šta ako nove vlasti u Crnoj Gori ne uspeju da uvere Brisel i Vašington? Šta se može očekivati? Vojna intervencija sa pozivanjem na član 5. Severnoatlantskog ugovora? Ili, pak, oružani ustanak i terorističke akcije koje najavljuje Milo Đukanović preko sarajevske TV Fejs?
Činjenica da Milove otvorene pretnje nisu do sada izazvale nikakvu zvaničnu reakciju iz neke zapadne prestonice već sama po sebi dovoljno govori.
Treba podsetiti današnje samoproglašene "čuvare demokratije" da je izvornu Brežnjevljevu doktrinu nasledila tzv. Sinatrina doktrina, šaljivo nazvana po čuvenoj pesmi "Moj način" ili "Moj put" (MyWay), od strane vlade zapadnog miljenika Mihaila Gorbačova, koja je u oktobru 1989. tako poslala jasan signal ostalim članicama Varšavskog ugovora da su nadalje slobodne da slede sopstveni put, bez straha od vojne intervencije ili mešanja u njihove unutrašnje poslove.
Foto: printscreen
Uporedimo li to ne samo sa sadašnjim "prijateljskim" pritiscima na Crnu Goru, već i, na primer, sa paklom koji su Brisel, Berlin i Pariz svesno priredili Britaniji pošto se njen narod drznuo da većinski izglasa izlazak iz EU, ili drvljem, kamenjem i lažima kojima se od početka svog mandata zasipa Tramp zato što zagovara napuštanje globalizma i intervencionizma - onda vidimo da je današnji Zapad ne samo dogmatski sve rigidniji i sklon nasilju već i mnogo manje sposoban da se reformiše od toliko ocrnjenog SSSR.
Dakle, crnogorski izbor će se u narednim godinama, pošto se, nadajmo se, demontira DPS hobotnica i konačno normalizuje politički, društveni i ekonomski ambijent, zapravo svesti na sledeće: hoće li Crna Gora ići svojim, istinski demokratski izabranim putem, ili nekim "bezalternativnim" koji joj je propisan spolja, od nekih nevidljivih "visokih predstavnika" poput onih u Bosni i Hercegovini, i koji se ne sme dovoditi u pitanje?
Ili je izbor koji se sve vreme "demokratski" nudi Crnoj Gori isključivo onaj između Mila i nekog novog, uglancanog i našminkanog briselskog Brežnjeva?
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
baja
pre 3 godine
Opet MI tumacimo "njihove" ugovore i zakone kako nama odgovara i pravimo od toga senzaciju, a kad nam dodje ladan tus onada nam je neko drugi kriv. Ima nova vlast da ostane u NATo-u, inace , znamo kako zapadnjaci lako ruse vlasti.... ( evo vam primer Makedonije)...
Nova demokratska vlast biće pomiriteljska, proevropska, procrnogorska i prozapadna, poručio je predsednik Demoktratske Crne Gore, Aleksa Bečić, u toku razgovora sa ambasadorom Kraljevine Švedske, Janom Lundinom. Kako je kazao, nastaviće da jačaju spoljnopolitički kurs i ispunjavaju sve međunarodne obaveze kako bi se što brže integrisali u evropsku porodicu naroda
Ćuta je javno istakao da je, po njegovom uvek skromnom mišljenju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatio zahtev opozicije za spojenim izborima 2.juna da bi ih, kako kaže Ćuta, pocepao!
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić tokom medijskog istupanja govorio je o svim gorućim tematikama koje okupiraju naš narod, a ovim povodom napomenuo je i da ga očekuje veoma važan sastanak sa pomoćnikom državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja, nakon čega putuje u Njujork.
Aktuelni sukob Irana i Izraela i lobiranje Zapada na Bliskom istoku komentarisali su gosti Info večeri, advokat Nebojša V. Petrović, ekonomista Bojan Dimitrijević i ivši protivterorista i dobrovoljac u Donbasu Radomir Bata Počuča
Specijalni gost Glavnog dnevnika Informera bio je Marjan Rističević, SNS. On je komentarisao mnoge zahteve opozicije vezane za izbore, ali i način na koji posluju Šolakovi mediji.
Aktuelne teme poput, raketnog napada Irana na Izrael i vojne vežbe Vojske Srbije "Vihor", komentarisali su gosti emisije "Rat uživo", general Mitar Kovač, novinar Darko Zlojutro i počasni konzul u Izraelu Aleksandar Nikolić.
Gost "Info dana" bio je analitičar Saša Borojević. On je govorio o tome na koji način su povezani svi ratovi koji se trenutno rasplamsavaju po celom svetu. Evo kakve veze ima Balkan i Srbija sa projektima velikih sila. Uživo u program, putem vajber linka, uključio se i Dževad Galijašević, stručnjak za terorizam koji je komentarisao kompleksne odnose između Amerike i Izraela.
U kruševačkom naselju Bagdala, u kasnim popodnevnim satima, dogodio se pokušaj ubistva. Prema još uvek nezvaničnim informacijama, od posledica napada nožem, jedan muškarac je zadobio teške povrede i životno je ugrožen.
Nakon navoda pojedinih medija da je Dalibor Dragijević (40), koji je bio osumnjičen da je pomogao bratu Dejanu Dragijeviću (50) da sakriju telo ubijene Danke Ilić (2) iz Bora, preminuo nasilnom smrću, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru rekao je da te navode ne može da potvrdi.
Dugoočekivani blokbaster “Građanski rat: Svakom carstvu dođe kraj”, najskuplji akcioni film reditelja Aleksa Garlanda, koji se posle samo nekoliko dana prikazivanja u Americi našao na prvom mestu američke box office liste, premijerno je prikazan u Beogradu.
Tim princa Harija pobedio je na jednom polo turniru na Floridi, ali ukus pobede pokvarila mu je supruga Megan Markl i njen poljubac sa drugim muškarcem.
Iako su se Anđelina Džoli i Bred Pit razveli još 2019. godine, to nije bio kraj nesuglasica i sudskih sporova oko starateljstva nad decom i vlasništva nad vinarijom u Francuskoj.
Šumadija sajam u Kragujevcu sve do nedelje biće najlepše mesto u ovom gradu. Na najvećem Sajmu hortikulture u regionu već prvog dana na platou ali i pod krovom velike hale, okupilo se stotinu izlagača i nekoliko puta više posetilaca.
Manastir Prepodobnog Prohora Pčinjskog kod Bujanovca dobio je na poklon 1, 7 hektara zemlje. Ljiljana Antić Ranđelović iz Paraćina odlučila je da svoje nasledstvo daruje ovoj svetoj kući.
Članovi Udruženja veterana Posebne jedinice policije u Kuršumliji obišli su spomenik tragično stradalog Duška Ilića, njihovog kolege i prijatelja, koji je ubijen u selu Budakovo kod Suve reke na Kosovu i Metohiji, tačno pre 25 godina, 19. aprila 1999. godine.
U dvorištu Tehničke škole "15.maj "pas lutalica napao je i ujeo srednjoškolku za butinu, ali joj je ukazana pomoć i posle primljene terapije puštena je kući.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.