OPASNO PO SRBIJU - LONDON I BRISEL OTVORIĆE NOVO KRVAVO ŽARIŠTE - Požar će zapaliti Severna Irska, a onda nek nam je...!

Britanski mediji objavili su 8. oktobra da je kancelarka Nemačke Angela Merkel saopštila britanskom premijeru Borisu DŽonsonu da je sporazum moguć samo uz uslov da Severna Irska ostane u carinskoj uniji sa EU, čime je odbacila novi plan Londona o „bregzitu". Koliko kriza u Irskoj može otići daleko

Na pitanje zašto je Severna Irska centralni problem „bregzita", Vladeta Janković, nekadašnji ambasador Srbije u Londonu, za Sputnjik kaže da su problem, suštinski, obe Irske, i Republika Irska i Severna Irska, jer njih trenutno deli jedna potpuno prolazna granica, praktično nepostojeća.

Užas u Belfastu

- Ta granica je danas više simbolična, ali je to do pre petnaest ili možda malo više godina bila jedna od kriznih tačaka u Evropi. Postojao je otvoren sukob između protestanata koji naseljavaju Severnu Irsku i koji su, kako oni kažu, unionisti, znači pripadaju Ujedinjenom Kraljevstvu i neće da se odvajaju od Engleske, i republikanaca, koji su katolici. Tu je središnja tačka sukoba bio Belfast, grad podeljen bodljikovom žicom gde je svaki čas dolazilo do eksplozija, pucnjave, ginula su deca. To je zaista bio užas", objašnjava Janković.

CRKNITE DUŠMANI, HANDKE SE NE ODRIČE SRBA, GURNO PRST U OKO I NATO I AERIMA I ŠIPTARIMA... Drago mu što su Srbi srećni zbog njega i Nobelove nagrade!

 

Ipak, dodaje naš sagovornik, 10. aprila 1998. godine postignut je Sporazum iz Belfasta, takozvani Sporazum na Veliki petak, kada je uspostavljena jedna sasvim podnošljiva atmosfera, pa Severna Irska i Republika Irska danas funkcionišu sasvim dobro.

- Međutim, ako bi sada došlo do izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, ta bi granica morala ponovo da se povuče, a ako bi se to dogodilo, Severna Irska bi ostala izvan Ujedinjenog kraljevstva. Tu je osnovni problem. To oni zovu 'bekstop', sistem koji bi trebalo da obezbedi miran prelazni period između trenutka kada Britanija izađe iz EU i onog kroz nekoliko godina, kada se sve to stabilizuje. Međutim, to je jako teško izvesti - napominje Janković.

Šta bi značio „bekstop"

Podsetimo, prema odredbama o „bekstopu", instrumentu kojim se definišu uslovi pod kojima će irska granica ostati otvorena, čak i u slučaju da Velika Britanija i EU ne postignu sveobuhvatni  trgovinski sporazum, Velika Britanija bi ušla u privremenu carinsku uniju sa EU, što bi značilo da između Irske i Severne Irske ne bi bilo carinskih pregleda.

Severna Irska bi ostala vezana pravilima jedinstvenog tržišta, pa bi tako bile izbegnute i druge provere robe koja prelazi granicu. To je, međutim, problem za London - dok bi Severna Irska bila deo jedinstvenog tržišta, ostatak Velike Britanije ne bi to bio, pa bi se morale uvesti provere za robu koja prelazi iz Severne Irske u ostatak Velike Britanije.

ŠEF EU DIPLOMATIJE JASAN - KOSOVO NIJUE DRŽAVA, KURTI I TAČI U PROBLEMU! Zapad može da podržava Prištinu, ali bez Srbije, Rusije, Kine i Indije, TO JE PRIČA BEZ OSNOVA!

Početni zahtev EU - da se „bekstop" odnosi samo na Severnu Irsku, britanska Vlada je odbila, rekavši da je neprihvatljivo da Severna Irska ima drugačije carinske propise od ostatka zemlje.

Još jedan problem, prema britanskim protivnicima „bekstopa", leži u činjenici da je „bekstop" opisan kao „vremenski neograničen", odnosno da će se primenjivati sve dok „delimično ili u celosti" ne bude zamenjen drugim sporazumom, što ukazuje na to da Velika Britanija ne bi mogla jednostrano da istupi iz tog mehanizma. To bi, prema ocenama onih koji su za izlazak Velike Britanije iz EU, praktično značilo da bi Unija mogla beskonačno dugo da drži Veliku Britaniju u carinskoj uniji i spreči je da sklapa sopstvene trgovinske sporazume.

Potencijalno žarište

Ekonomski aspekt i istorija odnosa Republike Irske i britanske Severne Irske, kaže i Vladeta Janković, upravo zato i predstavlja ključni problem, čak i teži, sa stanovišta sprovođenja „bregzita" od 39 milijardi funti, koje bi Englezi trebalo da plate Evropskoj uniji.
- Tu i ljudski faktor dolazi do izražaja, jer postoji ozbiljna opasnost da se otvori jedno žarište, potencijalno krvavo žarište, koje bi ugrozilo mir u u Evropi - primećuje Janković.

Brisel, veruje bivši ambasador, ima razumevanja za ovaj problem, jer ako bi to, kako kaže, „buknulo", najgore bi bilo Londonu i Dablinu, ali bi se neminovno odrazilo i na druge zemlje.

PRIŠTINA U PANICI, ŠIPTARI MASOVNO HOĆE DA BUDU SRBI! Najmanje 100.000 ih je uzelo naše pasoše, TAKO MOGU U BEZMALO 100 ZEMALJA, SA "OVK PAPIRIMA" SAMO U ALBANIJU I CRNU GORU...

- Belfast, koji je nekada bio užas od grada, danas je jedna oaza mira i blagostanja. Međutim, ako bi se ponovo vratilo ono što je bilo pre postizanja sporazuma, to bi bilo strašno za sve i neminovno bi se reflektovalo na ostatak evropskih zemalja, a, ako hoćete, i na Ameriku, jer je irska zajednica u Americi izuzetno jaka. Sve se to reflektuje i neizbežno bi bilo da to ima jako teške posledice i svi su toga svesni - ocenjuje Vladeta Janković.

Kako bi prošao „tvrdi bregzit"?

Prema njegovim rečima, izlazak Velike Britanije iz EU bez dogovora, odnosno „tvrdi Bregzit je najgori mogući scenarij", jer on će imati strašne posledice.

- Vi imate milione evropskih državljana u Velikoj Britaniji čiji se status menja preko noći, počevši od toga da nemaju pravo na lekarsku negu, do toga da ne mogu da voze automobile. To isto se dešava Britancima u EU, i to, praktično, preko noći, a da ne govorimo o drugim reperkusijama - industrijskim razmenama, trgovini na veliko, carinama, i tako dalje. Ali, ono što bi bilo najbolje ili, ako hoćete, najmanje rđavo, to je da se primeni dogovor koji je Tereza Mej postigla sa evropskim zvaničnicima prošle jeseni. To je britanski Parlament tri puta odbio. Možda će četvrti put biti pametniji - zaključuje Vladeta Janković za Sputnjik.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.