ERDOGAN NAJAVIO DA ĆE NAPRAVITI ATOMSKU BOMBU! Turska se otela američkoj kontroli! Ofanziva u Siriji je samo početak, počinje noćna mora za SAD i NATO! (VIDEO)

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan želi više od puke kontrole nad velikim delom Sirije uzduž granice s Turskom. On sad kaže da želi bombu, "onu bombu", navodi Njujork tajms

 U nedeljama uoči njegovog naređenja za napad preko granice kako bi odatle proterao kurdsku vojsku Erdogan nije krio da ima još i veće ambicije.

"Neke zemlje imaju projektile s nuklearnim bojevim glavama", rekao je na sastanku svoje vladajuće stranke AKP u septembru. Ali Zapad insistira na tome "da mi ne možemo da ih imamo", rekao je. "To ne mogu da prihvatim."

Turska se sad već u otvorenom sukobu s članicama NATO-a u kojem je i sama, nakon što se kockala i osvojila opkladu da bi mogla da sprovede vojni upad u Siriju i da zbog toga ne bi bila kažnjena. U tom svetlu Erdoganove reči imaju novo značenje.

Ako SAD nisu mogle da spreče turskog vođu u napadu na američke kurdske saveznike, kako bi mogao da ga spreči u izgradnji nuklearnog oružja ili prikupljanju nuklearne vojne tehnologije kako je to činio Iran?

(VIDEO) PUTIN I ERDOGAN DOGOVORILI "SUDBONOSNO REŠENJE" ZA SIRIJU, TRAMP PRETI DA ĆE BOMBARDOVATI TURSKU! Bliski istok ključa, hoće li razum prevladati?!

Ovo nije prvi put da je Erdogan govorio o nepoštovanju Ugovora o neširenju nuklearnog oružja, pri čemu niko nije sasvim siguran u njegove prave namere.

"Turci su godinama govorili da će slediti ono što čini Iran", rekao je Džon J. Hamre, bivši zamjenik ministra obrane SAD-a. "Ali ovaj je put drugačije. Erdogan se upravo izborio za američko povlačenje iz regiona."

"Možda, poput Iranaca, želi da pokaže da je na putu s dve trake, da bi u svakom trenutku mogao da nabavi oružje", rekao je Hamre.

Ako je to istina, onda je on već na putu programa puno naprednijeg čak i od onog Saudijske Arabije, ali još uvek ne tako naprednim kao što je iranski. Poznavatelji, međutim, kažu da je pitanje da li Erdogan možda bio kadar da sastavi oružje u tajnosti. Svaki njegov javni potez u tom smeru izazvao bi novu krizu: Njegova zemlja bi postala prva članica NATO-a koja je istupila iz ugovora i na svoju se ruku nuklearno naoružala.

Turska već ima i ležišta urana i reaktore, čak i taje veze s najpoznatijim trgovcem iz nuklearnog sveta, Abdulom Kadirom Kanom iz Pakistana. Uz rusku pomoć Erdogan gradi i svoj prvi veliki reaktor za proizvodnju električne energije. Erdogan pritom nije objasnio što će činiti s nuklearnim otpadom, koji uvek ima potencijal primene u izgradnji nuklearne bombe. Rusija je, isto tako, izgradila i iranski reaktor Bušer.

Stručnjaci kažu da bi Turskoj do razvoja nuklearnog oružja trebale godine, osim ako Erdogan ne bi kupio jedno od njih, što je, ipak, veliki rizik.

Samo, u celoj toj situaciji postoji još nešto. U Turskoj se nalazi oko 50 američkih nuklearnih projektila. SAD to nikada nije otvoreno priznao, sve do srede, kad je to učinio Tramp. Upitali su ga o bezbednsoti tog oružja u bunkerima pod američkom kontrolom u vazduđnoj bazi Indžirlik, da bi Tramp odgovorio: "Sigurni smo. Tamo imamo sjajnu avio bazu, vrlo moćnu avio bazu."

Samo što nisu svi baš tako sigurni, jer vazdušna baza pripada turskoj vladi. Ako bi se odnosi s Turskom pogoršali, američki pristup toj bazi više ne bi bio garantovan. SAD u Turskoj nuklearno oružje drži već šest decenijama, izvorno još s namerom odvraćanja pretnje SSSR-a. To je bio i argument za pregovore o zaustavljanju kubanske raketne krize iz 1962., kada je predsednik Džon F. Kenedi potajno pristao da ukloni rakete iz Turske u zamenu za to da Moskva učini isto na Kubi.

Ali, ostalo je taktičko oružje. Tokom godina, američki zvaničnici često su izražavali nervozu zbog oružja koje danas predstavlja praktično nikakvu stratešku korist u odnosu na Rusiju. Godinama je to bio deo NATO-ove strategije za kontrolu regionalnih igrača, kao i za sprečavanje Turske da oseća potrebu za sopstvenim nuklearnim naoružanjem.

Kad je Erdogan sprečio pokušaj vojnog udara 2016., Obamina administracija tiho je izradila opsežni plan za vanredne slučajeve uklanjanja oružja iz Indžirlika. Plan nikada nije sproveden, delom zbog straha da bi uklanjanje američkog oružja u najboljem slučaju uništilo savezništvo, a možda Erdoganu dao izgovor za izgradnju sopstvenog arsenala.

Turska je od 1979. pokrenula nekoliko malih istraživačkih reaktora, za koje od 1986. proizvodi gorivo u pilot-postrojenju u Istanbulu, u kojem se i obrađuje potrošeno gorivo, odnosno visokoradioaktivni otpad.

"Oni razvijaju svoju tehnologiju", rekao je Oli Hajnonen, bivši glavni inspektor Međunarodne agencije za atomsku energiju. "Reč je o stvarima visokog kvaliteta."

Rusija je pristala da izgradi četiri nuklearna reaktora u Turskoj, ali se u tome znatno kasni. Prvi reaktor planiran je za početak rada ove godine, ali to se sada planira tek za 2023. Nuklearni stručnjaci slažu se da najteži deo gradnje bombe nije konstrukcija, već nabavljanje goriva. Civilni program nuklearne energije često predstavlja opasnost prema vojnom programu.

Turska ima ležišta urana, tokom decenija pokazala je zanimanje za proučavanje potrebnih znanja za pročišćavanje urana, kao i za plutonijum. Izveštaj organizacije Carnegie Endowment for International Peace, nazvan "Turska i bomba", iz 2012. navodi da je Ankara "ostavila svoje nuklearne opcije otvorenima".

Hans Rile koji je od 1982. do 1988. bio u nemačkom ministarstvu obrane u izveštaju za 2015. rekao je čak i to da se "zapadna obaveštajna zajednica u velikoj meri smatra da Turska radi i na razvoju nuklearnog oružja i na nosačima nuklearnih glava".

POSLEDNJA VEST! EVO ŠTA SU DOGOVORILI PUTIN I ERDOGAN! Sirija posle ovog neće biti ista, ruska vojska zavodi red, AMERI ISKLJUČENI IZ SVAKE PRIČE!

Institut za nauku i međunarodnu bezbednost zaključio je 2017. da Erdoganovo učvršćenje vlasti i ojačavanje turskog statusa regionalne sile povećavaju rizik da je Turska tražila načine da se nuklearno naoruža. Turska je u više navrata negirala takve tvrdnje, a njeno ministarstvo spoljnih vanjskih poslova isticalo je da je Turska "deo NATO-ovog kolektivnog sistema odbrane". Sada su stvari drugačije, Erdogan više ne spominje NATO i žali se što je Turskoj zabranjeno da ima sopstveno nuklearno oružje.

Turska čvrsto istrajava u svom pravu na obogaćivanju urana i preradu potrošenog goriva, na iste one korake u razvoju bombe zbog kojih Trampova administracija pritiska Iran. Sposobnosti Turske oko obrade urana na videlo su izašle posle 2000.. nakon što je međunarodna zajednica otkrila međunarodnu mrežu koja je bila prikriveno industrijsko čvorište za crno tržište nuklearne opreme Khana, čoveka koji je izgradio pakistanski nuklearni arsenal.

Otkrilo se da je prodavao opremu i tehnologiju Iranu, Libiji i Severnoj Koreji. Najvažnije su bile centrifuge, postrojenja koji se vrte nadzvučnim brzinama kako bi pročistile uran. Zavisno o nivou pročišćavanja, one mogu da proizvodi novo gorivo za nuklearne elektrane ili za nuklearno oružje. Njihova snaga, zavisno od nivoa obogaćivanja, može dovoditi reaktore ili atomske bombe.

Fabrike u Turskoj, u onoj aferi, navodno su učestvovale u uvozu potrebne opreme iz Evrope, u izradi delova centrifuga i u dostavi gotovih proizvoda kupcima. Iz te afere ostalo je otvoreno da li je Kanova mreža imala i četvrtog kupca. Rile, bivši nemački vojni zvaničnik, rekao je da obaveštajne službe veruju da bi Turska mogla posedovati "značajan broj centrifuga nepoznatog porekla." Činjenica je to da je Turska u razvoju nuklearnog programa, službeno civilnog, pronašla partnera u Vladimiru Putinu.

U aprilu 2018. Putin je otputovao u Tursku kako bi obeležio službeni početak gradnje nuklearne elektrane vredne 20 milijardi dolara. Deo motiva Rusije su finansijske prirode, toj zemlji je gradnja nuklearnih elektrana jedna od najvećih ekonomskih izvoznih grana. Drugi motiv je to da, kao što je Rusija Turskoj prodala svoj sistem protivzračne odbrane S-400, uz veliko protivljenje SAD-a, gradnjom nuklearnih elektrana Rusija čini Tursku zavisnom o svojoj tehnologiji.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.