KAKO BI IZGLEDAO RAT AMERIKE I IRANA! Jeziv scenario kao pred PRVI SVETSKI RAT! Milion boraca željnih osvete čekalo bi Trampovu vojsku! (VIDEO)

"Ovo ne bi bio konvencionalni rat. Iran bi osigurao da se to raširi kroz region za maksimalni rizik i izloženost. Umesto da se rat odvija u Iranu, Iranci bi proširili rat kroz ceo Bliski istok"

Iran je, kao odgovor na ubistvo svog generala Kasema Sulejmanija, izvršio napad na dve vojne baze u Iraku u kojima su smešteni irački vojnici, iako bez potvrđenih žrtava. U ranijem napadu na iračku bazu, iranski paravojni saveznici ubili su jednog Amerikanca. SAD je pak, osim što je ubio Sulejmanija, u vazdušnim udarima na iranske saveznike u Iranu i Iraku ubio najmanje 25 boraca.

Je li ovo sve uvod u novi rat? Na to je pitanje praktično nemoguće odgovoriti. Nešto je lakše odgovoriti kako bi taj rat izgledao. Na kraju krajeva, imamo barem jednu, prilično manjkavu ali očitu analogiju - Irački rat.

SAD su pre 17 godina već ušle u jedan katastrofalni rat zahvaljujući nesmotrenosti, pogrešnim ili iskonstruiranim strahovima o oružju masovnog uništenja i naivnim pretpostavkama da će "biti dočekani kao osloboditelji". Taj rat bi, u poređenju sa eventualnim ratom protiv Irana, mogao biti "remek-delo", pisao je još u maju, u jeku još jedne eskalacije između Amerike i Irana, kolumnista časopisa „Atlantik“ Dejvid Fram.

On je i sam bio jedan od zagovornika invazije na Irak, verujući da će rušenje režima Sadama Huseina otvoriti vrata za bolju, demokratsku budućnost Bliskog istoka, što bi koristilo i američkoj nacionalnoj sigurnosti nakon napada 11. septembra 2001. Međutim, rat je doneo i SAD i Iraku velike ljudske i ekonomske gubitke, a SAD i gubitak reputacije od kojeg se još uvek nisu oporavile, priznaje Fram. Što bi doneo daleko veći rat protiv Irana, bez saveznika, bez opravdanja i bez plana, teško je i zamisliti.

Pritom je slaba uteha što administracija Donalda Trampa verovatno blefira u svojim pretnjama Iranu, uključujući pretnju napadima na kulturna dobra. Rat rečima i sporadičnim vazdušnim, raketnim ili gerilskim napadima svejedno može prerasti u pravi rat. U tom ratu SAD, dakle, ne bi imale odobrenje Kongresa, ne bi imale rezolucije Saveta bezbednosti UN-a na koje se može pozvati (iako im rezolucija koja odobrava samu invaziju nije prošla), ne bi imale podršku američke javnosti, a ni "koaliciju voljnih" saveznika koje je imao kad je napao Irak. Jedini na koje bi mogao računati su Izrael i, eventualno, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Iako se to često zaboravlja, budući da navodno oružje masovnog uništenja nije pronađeno nakon invazije, Irak je pre rata kontinuirano kršio rezolucije Saveta bezbednosti, uslove primirja nakon Prvog zalivskog rata 1990., terorisao sopstvenu kurdsku manjinu, a 1996. je uhvaćen da i dalje razvija svoj program biološkog i hemijskog oružja.

Ne bi mogao da računa ni na podršku iranskog naroda koji bi se, iako je pokrenuo velike proteste protiv islamističkog režima 2009., 2011., 2018. i 2019., verovatno ujedinio iza svojih vlasti, ma kako omražene bile, protiv strane agresije. Velike pogrebne povorke za generala Sulejmanija u Teheranu i drugim iranskim gradovima svedoče tome u prilog, iako je za pretpostaviti da je takvo okupljanje barem delom bilo prisilno.

Iran, uostalom, nije ni približno vojno slaba ni međunarodno izolovana država kao što je bio Irak. Teško je predvideti na koji način bi reagovala Rusija, najmoćniji iranski saveznik. II sam Iran, zajedno s paravojnim snagama u regionu koje kontroliše, i te kako ima kapaciteta da odgovori na razoran način ako bude uvučen u totalni rat.

Na primer, Iran uprkos embargu ima najveći i najraznolikiji raketni arsenal na Bliskom istoku, sa hiljadama balističkih i krstarećih projektila kratkog, srednjeg i dugog dometa. Oni najdaleksežniji mogu da pogode Izrael, pa čak i jugoistočnu Evropu - uključujući, Srbiju i deo Hrvatske. U svakom slučaju, rat sa Iranom bilo bi gotovo nemoguće zadržati unutar granica Irana, a moguće je i da bi se prelio izvan Bliskog istoka.

Iran bi učinio sve da sukob učini regionalnim i asimetričnim jer vrlo dobro zna da ne može da pobedi najveću svetsku vojnu silu u konvencionalnom ratu "jedan na jedan".

"Ovo ne bi bio konvencionalni rat. Iran bi osigurao da se to raširi kroz region za maksimalni rizik i izloženost. Umesto da se rat odvija u Iranu, Iranci bi proširili rat kroz ceo Bliski istok", ocenio je za portal “Vice” Trita Parsi, osnivač Nacionalnog iransko-američkog saveta.

Zalivske monarhije, pogotovo one manje poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, takođe se boje razornih raketnih napada iz Irana. Na kraju krajeva, iranski napad dronovima i projektilima na saudijska naftna postrojenja u septembru preko noći je prepolovio naftni kapacitet te zemlje. Kako je jedan neimenovani zalivski zvaničnik rekao CNN-u, Iran sa svojim raketnim arsenalom ima "potencijal da drži region za taoca". Jedan pogodak u aerodrom u Dubaiju, na primer, potopio bi do daljnjeg unosni turistički sektor te zemlje.

Još jedan iranski saveznik, moćna libanska paravojska Hezbolah, na jugu Libana ima čak 130 hiljada projektila usmerenih prema Izraelu i spremnih za novi rat, po izraelskim procenama. Neki od njih u stanju su da dosegnu i Tel Aviv, a pitanje je koliku će zaštitu Izraelcima pružiti njihova Gvozdena kupola u slučaju takvog masovnog napada.

"Ovo je mnogo veća zemlja, mnogo moćnija zemlja, mnogo više strateški orjentirana zemlja s mnogo više saveznika. A mi smo u mnogo slabijoj poziciji kao nacija zbog našeg sopstvenog kredibiliteta, jer smo napustili naše saveznike", komentarisao je za “Vice” bivši američki zamenik specijalnog izaslanika za izraelsko palestinske pregovore Hady Amr još u maju. Aludirao je na napuštanje Iranskog nuklearnog sporazuma, koji je Amerika potpisala 2015. pod Obamom zajedno s Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom, Rusijom, Kinom i samim Iranom, a pod Trampom raskinula.

Na kraju krajeva, Iran ima 82 miliona stanovnika, više nego trostruko stanovnika nego što je imao Irak 2003. Njegova teritorija je trostruko veća, teren je pretežno brdovit, a zemlja ima strateški izlaz na Persijski zaliv i Hormuski moreuz. Njegova blokada, kojom je Iran već pretio u više navrata, zaustavila bi preko noći čak petinu međunarodne trgovine naftom i popela cenu tog vitalnog energenta na 100 ili 150 dolara po barelu.

Što se vojske tiče, poslednje procene govore da Iran ima preko pola miliona aktivnog vojnog osoblja: oko 350 hiljada u svojoj vojsci, mornarici, vazduhoplovstvu i oko 150 hiljada u elitnoj Iranskoj revolucionarnoj gardi (IRGC), čiji Odred Kuds je vodio upravo general Sulejmani. Trampova administracija je nedavno čitavi IRGC proglasio terorističkom organizacijom. IRGC kontroliše i jedinicu Basidž, paravojni odred koja može da mobiliše stotine hiljada članova.

Tu je još 350 hiljada rezervista, prema stranici Global Firepower Index. Iranski Odred Kuds, za koji se procenjuje da ima oko 5 hiljada pripadnika, mogao bi da izvodi i koordiniše gerilske operacije protiv američkih meta u Iraku, Siriji i drugim zemljama. Upravo bi ona, odnosno Sulejmanijev naslednik Esmail Kani, koordinisala gerilskim napadima paravojnih odreda na američke položaje u Iraku i Siriji, a možda i na Izrael. Ni civilni ciljevi nisu isključeni - ambasade, vladine zgrade u neprijateljskim državama, pa čak i populacijski centri.

Američki napad bio bi, naravno, prvenstveno u vidu vazdušnih i raketnih udara. Kopnena invazija zbog već navedenih razloga ne dolazi u obzir. Očite mete bile bi, između ostalog, strukture za komandovanje i kontrolu Korpusa Iranske revolucionarne garde (IRGC), protivvazdušna obrana, strateška komunikacijska središta i skladišta oružja.

Mogli bi da budu gađani i elementi ponovno odmrznutog iranskog nuklearnog programa. Iran je sigurno svestan toga i preduzeće, ili je već preduzeo mere da zaštiti ili sakrije takve mete, bilo da ih ukopa u planine ili postavi lažne mamce. U svakom slučaju, ratovanje iz vazduha ima ograničene kapacitete i pitanje je koliko bi tačno SAD na taj način postigle protiv ovakvog neprijatelja.

Možda je stoga bolje poređenje ne Irački rat, već Prvi svetski rat. Tako smatra Robert Dic, bivši savetnik u američkoj Nacionalno-sigurnosnoj agenciji (NSA).

"Svaki konflikt s Iranom mogao bi da eskalira brzo i nekontrolisano. Vrlo je opasno pretpostaviti da bi se konflikt bilo gde na Bliskom istoku mogao da se održi lokalnim", smatra Dic.

A da odvedemo ovu analogiju do kraja, upravo bi Kasem Sulejmani mogao da odigra ulogu Franca Ferdinanda ovog veka, budući da je bio spominjan i kao budući predsednik Irana. Osim ako trenutni američki i iranski lideri ne pokažu više mudrosti i samokontrole od tadašnjih careva i kraljeva.

Sve o dramatičnim dogođajima veznim za sukob Irana i SAD čitajte OVDE.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

totenkopf

pre 4 godine

hehe ošišali bi ih Ameri ko šilježad janjadi hahaha...

1 1 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari