(VIDEO) UVEČE LEGNU DA SPAVAJU, A TOKOM NOĆI DOGODI SE NEŠTO zbog čega je ovo rusko selo postalo JEDINSTVENO U SVETU!

Neobično selo Šojna nalazi se na ivici arktičkog kruga, a uprkos hladnim temperaturama njihova obala smatra se pustinjom. Pesak se prostire na oko 10 kilometara obale Belog mora, gde se nalazi Šojna

Ono što je nekada bilo malo i tiho ribarsko selo 1930-ih je naraslo u impresivnu naseobinu s preko 1.500 meštana i čak 70-ak ribarskih brodova. Nekada vrlo bogat morski život rezultovao je masovnim izlovom, a na kraju je zbog nestašice ribe propao posao pa se populacija u selu značajno smanjila.
 

Foto: prinrskrin Youtube

Ljudi su počeli masovno da se sele, odlazeći u nova ribarska mesta koja im nude bolju perspektivu. Ipak, ostali su starosedeoci i oni koji nisu imali mogućnost da odu, a uskoro su u Šojni doživeli i neobičan fenomen - peščane dine su započele svoju invaziju na mesto.
 
U početku polako, morski sistem je postao neuravnotežen zbog preteranog izlova, pa je okeansko dno počelo da se pomera. Nekada potopljene peščane dine krenule su prema obali, zbog čega je Šojna počela da tone.
 

U početku je to bilo neznatno, ali 1980-ih je pesak počeo da se približava kućama, a u ranim 1990-ima je zahvatio grad. 
 
Ljudi iz Šojne su jedno veče normalno legli da spavaju, a ujutro su imali šta da vide - bili su živi zakopani u svojim kućama. Pogled kroz prozor otkrivao je samo gomilu srebrnog peska preko kojeg se prelivala sunčeva svetlost - naprosto ih je progutalo okeansko dno.
 

Foto: prinrskrin Youtube

Nakon što su se iskopali nadali su se da je njihova noćna mora gotova, ali nije bila. Pesak im se i dalje prikrada dok spavaju.
 
Ionako mala populacija pretrpela je još jedan egzodus, iza sebe ostavljajući groblje brodova i kuće koje se urušavaju u selu koje se pretvara u grad duhova. Danas je Šojna dom 300-inak ljudi koji preživljavaju s mizernim penzijama, naknadama za nezaposlene, u slobodno vreme loveći guske i otkopavajući pesak. Nažalost, tržište rada je nepostojeće, a mesto nema novca kako bi se u njega ulagalo. 
 

Nema hotela ni restorana, a grad ima samo nekoliko manjih prodavnica. Ljudi iz Šojne se probude, iskopaju iz peska kad je potrebno i jednostavno postoje u tom udaljenom i bizarnom kutku sveta.
 
Zapadni vetrovi nose dine uz obale tako brzo da bukvalno mogu da pokriju kuću u jednoj noći. Ipak, stanovnici su naučili nekoliko trikova koji im olakšavaju život - noću ostave vrata otvorena kako bi ujutro mogli da izađu. Ovakav način života čini većinu kućnih poslova besmislenim, pa tamo nema brisanja prašine ili usisavanja.

Foto: prinrskrin Youtube

 
U selu nema potrebe za asfaltiranim putem ili železnicom, a svako putovanje iz Šojne svodi se na brod ili avion koji poleće sa skromne piste duge 650 metara i naravno, prekrivene peskom. Međutim, čak i to nije neka nužda, nije da lokalci žele da odu odatle.
 
Uprkos teškim okolnostima, stanovnici su ponosni na svoj neobičan stil života, a uslovi koji se drugima čine nepodnošljivim za njih su normalni. Ipak, brojni stranci pokušavaju da pronađu način kako da im olakšaju, a arhitekta Jan Gunar Skjeldsoy prikupio je najbolja arhitektonska rešenja za stanovanje kojima bi mogao da se umanji uticaj peska.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.