SVETSKA EPIDEMIJA SMRTONOSNOG VIRUSA POKAZALA SVU SLABOST ZAPADNOG SISTEMA! Koronavirus pokazao Istok jači od Zapada

Tanjug/AP

23:43 Svet 1

informer.rs | 01. 04. 2020.

SVETSKA EPIDEMIJA SMRTONOSNOG VIRUSA POKAZALA SVU SLABOST ZAPADNOG SISTEMA! Koronavirus pokazao Istok jači od Zapada

Azijske zemlje, poput Kine, Južne Koreje, Japana i Indije, mnogo bolje i efikasnije nose se sa zarazom od Evrope i Amerike. Stručnjaci kažu da je razlog tome što zapadne demokratije imaju loše rukovodstvo i velike socijalne razlike

Svetska epidemija koronavirusa pokazala je da je Istok mnogo jači od Zapada, ocena je analitičara. Oni kažu da se azijske zemlje, poput Kine, Južne Koreje, Japana i Indije, mnogo bolje i efikasnije nose sa zarazom nego Evropa i Amerika. Razlozi za to su, prema navodima stručnjaka, velike socijalne razlike i loše rukovodstvo u zapadnim demokratijama.

Istok izbegao kolaps

Sriram Čaulija, dekan Đindalove škole za međunarodnu politiku u Indiji, kaže da su uočljive velike razlike u razornom nivou delovanja virusa.

Političko preživljavanje

Mnoge zapadne vođe više su brinule o svom političkom preživljavanju nego o nametanju oštrih mera koje bi spasle živote

- Najgore pogođene zemlje, sa najvećim brojem obolelih i mrtvih, jesu zapadne demokratije. Za razliku od njih, istočne zemlje su izbegle kolaps zdravstvenog sistema - rekao je Čaulija.

On dodaje da je ova pandemija pokazala da su istočne zemlje bezbednije i sređenije.

- One imaju lidere u koje ljudi imaju poverenje. Kineski predsednik Si Đinping, južnokorejski predsednik Mun Dže In, japanski premijer Šinzo Abe i indijski premijer Narendra Modi su komandujuće figure, koje uživaju veliku popularnost u svojim zemljama. Kad su tako moćni političari na čelu države, narod sledi i poštuje njihova uputstva i naredbe, naročito u vreme krize - objasnio je Čaulija.

Prema njegovim rečima, istočno rukovodstvo moglo je da uvede oštrije mere protiv širenja koronavirusa nego ono na Zapadu, i brzo je ubedilo građane da poštuju restrikcije.
S njim su saglasni i drugi analitičari, koji kažu da, za razliku od Istoka, na Zapadu lideri imaju veliki problem da ubede narod da poštuje uvedene mere.

- Za to su odgovorne velike socijalne razlike na Zapadu. Dodatno, podele na liberale i populiste ostavile su prostora za građanski bunt protiv vladajućih struktura i zato stanovništvo ne poštuje njihove mere. Američki predsednik Donald Tramp, italijanski premijer Đuzepe Konte, španski premijer Pedro Sančez i francuski predsednik Emanuel Makron čak se i ne trude da ublaže razlike u svojim zemljama. Nivo poverenja građana u njihove vlade na Zapadu veoma je nizak, zbog čega lideri nisu uspeli da ih ubede da ostanu kod kuće u doba velike opasnosti. Mnoge zapadne vođe više su brinule o svom političkom preživljavanju nego o nametanju oštrih mera koje bi spasle živote. Na taj način virus je samo brže počeo da se širi - zaključak je analitičara.

Još jedan od pokazatelja da su istočne zemlje jače jeste i to što one ne brinu mnogo o biznis lobijima, za razliku od Zapada. Na primer Donald Tramp, britanski premijer Boris Džonson, nemačka kancelarka Angela Merkel i Đuzepe Konte nisu na početku uveli drastične mere protiv širenja koronavirusa plašeći se da ne naljute finansijske investitore i ne naškode tržištu.

- Istok je ovoga puta pokazao svoju superiornost u vreme megakrize. Jednom bi zapadne demokratije i njihovi mediji mogli da progutaju ponos i da nauče nešto od svojih istočnih partnera - poručuju stručnjaci.

Svi zavide Kini

Kina

81.518 obolelih
3.305 mrtvih
Južna Koreja
9.786 obolelih
162 mrtvih
Japan
1.953 obolelih
56 mrtvih
Indija
1.251 oboleo
32 mrtvih

U vezi sa tim Kina je javno protestovala zbog toga što je Zapad, umesto da joj oda priznanje u borbi protiv koronavirusa, stalno napada. Kineska ambasada u Francuskoj, kojoj je to dojadilo, objavila je otvoreno pismo puno kritika na račun Zapada. U pismu nazvanom "Politički sistemi i borba protiv epidemije: Velika dilema" istaknuto je da zapadne zemlje zavide Kini.

- Zapadne vlade i mediji odbijaju da Kini odaju priznanje za borbu protiv koronavirusa jer joj zavide na njenoj efikasnosti. Oni zavide efikasnosti kineskog političkog sistema i mrze to što nisu sposobni da se izbore sa epidemijom isto tako efikasno. Zato pokušavaju da Kinu nazovu diktaturom. Isti ti klevetnici ne shvataju da su u Kini uvedene drastičnije mere nego bilo gde u svetu jer ona ima mnogo veću populaciju i, samim tim, suočava se sa većim izazovom u borbi protiv koronavirusa - navedeno je u pismu.

Kineska ambasada u Francuskoj zaključila je da su se azijske zemlje mnogo bolje snašle u ovoj situaciji od Zapada.

- Virus ne bira da li će opustošiti demokratsku ili autokratsku zemlju. Bitno je samo kako ga što brže pobediti - naglašeno je u pismu.

Evropa nije bila spremna za pandemiju

Medicinski stručnjaci tvrde da je ova kriza pokazala iznenađujući paradoks - evropske zemlje, koje imaju najbolje zdravstvene sisteme i bolnice, nisu u stanju da se nose sa pandemijom koronavirusa. Epidemiolozi kažu da je razlog za to organizacija zdravstvenog sistema, nedostatak epidemiološkog iskustva i neselektivno smeštanje pacijenata u bolnice.
Zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ukazali su na nedostatke evropskog pristupa pandemiji i istakli da je trebalo agresivnije reagovati dva meseca ranije, kao i da je trebalo sprovesti obimnija testiranja i bolje mere nadgledanja.
- Pristup evropskih zemalja borbi protiv koronavirusa u početku je bio opušten i nedostajala mu je primena osnova epidemiologije, kao što je praćenje kontakata, odnosno praćenje osoba sa kojima su zaraženi imali kontakt, kako bi se nadgledalo širenje virusa. Osim toga, zdravstveni radnici u Evropi imaju malo iskustva sa racionalizacijom u pružanju zdravstvene nege jer su evropske bolnice generalno jako dobro opremljene i to se sada pokazalo kao problem. Borba protiv epidemija se ne vodi u bolnicama, one se bave samo saniranjem posledica epidemije - ističu eksperti.
U zdravstvenim sistemima evropskih zemalja centralno mesto zauzima pacijent i pružanje zdravstvene nege pacijentu, ali epidemije zahtevaju promenu ove perspektive i stavljanje fokusa na zajednicu. Takav model uglavnom postoji u Africi i nekim delovima Azije, gde su bolnice rezervisane za pacijente u najtežem stanju, dok ostali pacijenti bivaju izolovani ili se leče u drugim objektima, nalik terenskim bolnicama koje se sada prave širom Evrope.









 



VOJIN IGNJATIJEVIC

02.04.2020. 01:49

НИКОМЕ СВЕЋА НЕ ГОРИ ДО ЗОРЕ, ЈЕР ШТА БИ СУНЦЕ, НА ИСТОКУ СЕ РАЂА, РАДИЛО !!! НА ЗДРАВЉЕ !!!


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]