DOBRO POGLEDAJTE OVAJ SAT, ako ga vidite na nečijoj ruci, znaćete odmah ko je taj ČOVEK!

Printskrin Youtube

12:51 Svet 1

Informer.rs/magazin.novosti.rs | 23. 05. 2020.

DOBRO POGLEDAJTE OVAJ SAT, ako ga vidite na nečijoj ruci, znaćete odmah ko je taj ČOVEK!

Akcije ruskih i američkih hakera postali su sastavni deo sukoba super-sila, njihovi upadi u baze poverljivih podataka postali su globalni problem, ali je u Rusiji, za razliku od situacije na Zapadu, lako kupiti podatke kao što su detalji iz pasoša ili brojevi bankovnog računa, saznaje BBC

Stručnjaci za sajber-bezbednost tvrde da se ogromne količine navodno privatnih podataka, uključujući i one iz državnih ustanova, prodaju i kupuju svakog dana.

Jednog jutra u januaru 2018. godine, piše „Dejli mejl“, Roman Rjabov izašao je iz kancelarije u gradu Tula na jugu Rusije da kupi cigarete. Radio je za „Bilajn“, jednog od najvećih mobilnih operatera u Rusiji. Prišao mu je čovek koga nikad ranije nije sreo, Andrej Bogođuk, odmah mu iznoseći poslovni predlog. Želeo je da Rjabov pristupi telefonskoj evidenciji nekoga koga je poznavao.

Kasnije istog dana, Rjabov je mejlom poslao Bogođuku dugačak spisak telefonskih poziva i datuma, za šta je bio plaćen 1.000 rubalja (16 dolara). Rjabov je novom poznaniku poslao i podatke sa još dva broja mobilnih telefona. Ali, „Bilajn“ je tad već primetio upad u poverljive podatke i pozvao policiju. NJima dvojici je suđeno i kažnjeni su društveno-korisnim radom: Bogođuk 340 sati, Rjabov 320. Godinu dana kasnije, ovaj metod nabavljanja ličnih podataka u Rusiji već je postao staromodan.

- Ako postoji potražnja i na njoj može da se zaradi novac, neko će se već pojaviti da popuni tu prazninu - rekao je Harison van Riper, analitičar istraživanja u firmi za sajber bezbednost „Digitalne senke“). Do „curenja" zvaničnih informacija dolazi u svim zemljama. Jedan od najslavnijih slučajeva je onaj Edvarda Snoudena, izvođača radova za američku Agenciju za nacionalnu bezbednost; on je 2013. godine objavio ogromnu količinu podataka o špijunskim aktivnostima Vašingtona.

Mnogima pametni telefon predstavlja prozor u svet. Ali šta ako je i prozor u vaš privatan život? Jeste li ikad uzeli u razmatranje činjenicu da biste mogli nositi špijuna u džepu? Zamislite kad bi hakeri daljinski mogli instalirati na vaš telefon program koji im omogućava pristup svemu, uključujući enkriptovane poruke, pa čak da kontrolišu mikrofon i kameru?

Poznata po tajanstvenosti, zatvorenosti i tajnim špijunskim akcijama, američka obaveštajna agencija je otvorila nalog na društvenoj mreži „Instagram“. „Mi smo prva linija odbrane naše države", piše u opisu naloga. Na prvom postu je fotografija radnog stola na kome su raštrkani razni predmeti, od kovrdžave perike sive boje, do hrpe stranih novčanica.

Fotografija, snimljena u glavnom sedištu agencije CIA u Lengliju (Virdžinija) nosi kriptičan potpis „Špijuniram mojim malim okom". Izazov je prepoznati predmete na fotografiji. Da bi budući agenti  uspeli, predstavnik za štampu agencije rekao je „CBS News“ da je nalog otvoren kao deo strategije s ciljem privlačenja mlađe generacije analitičara, agenata i istražitelja, a većina korisnika „Instagrama“ je mlađa od 30 godina.

Direktorka agencije Đina Haspel najavila je otvaranje naloga prošle godine na tribini održanoj na Univerzitetu Oburn u Alabami.

Na fotografiji, objasnila je ona, nalaze se simboli najboljih američkih špijuna. Između ostalog, tu je i par dugmadi za manžetne koje, navodno, koriste CIA agenti da bi se međusobno prepoznali. Špijuni nose i posebne satove poput "Aresa", pa kada ga vidite na nečijoj ruci znajte da je to - "Bond".

Printskrin Youtube

Prvi Cijin tvit bio je: "Ne možemo ni da potvrdimo, ni da demantujemo da je ovo naš prvi tvit".

Majk Mari je specijalista za sajber bezbednost u „Lukautu“, kompaniji iz San Franciska, koja pomaže vladama, poslovnim firmama i potrošačima da im telefoni i podaci ostanu sigurni. On objašnjava kako funkcioniše najsofisticiraniji softver za špijunažu svih vremena. Softver toliko moćan da se smatra oružjem i sme se prodavati samo pod strogim uslovima.

 Onaj ko zna da koristiti softver može da vas pronađe pomoću vašeg GPS", kaže Mari. To znači da , „mogu u svakom trenutku uključiti vaš mikrofon i kameru i snimiti sve što se dešava oko vas. On krade pristup svakoj društvenoj aplikaciji koju imate; krade sve vaše slike, kontakte, informacije iz kalendara, mejl, svaki dokument, bukvalno pretvara telefon u spravu za prisluškivanje.

Spajveri postoje godinama, a sa ovim konkretnim primerkom ulazimo u potpuno novi svet. Ovaj softver ne presreće podatke tokom prenosa kad su obično već enkriptovani, nego dok su još na telefonu, preuzimajući sve njegove funkcije. Tehnologija je toliko napredna da ju je gotovo nemoguće otkriti.

Nakon što je pobegao iz zatvora, u bekstvu proveo šest meseci, pomagala mu je i štitila ga razgranata mreža koju je napravio čuveni narko-bos El Čapo. Komunicirao je samo preko enkriptovanih telefona; navodno ih je nemoguće hakovati. Ali, tvrdi se da su meksičke vlasti kupile novi, napredni softver za špijunažu i uspele da „zaraze" telefone iz njegovog užeg okruženja, što ih je odvelo do skrovišta. Hvatanje El Čapa pokazuje kako ovaj tip softvera može da bude neprocenjivo oružje u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Evo zanimljivog primera, navodi ga „Gardijan“. Izvestan Rori Donahi, bloger, osnovao je bliskoistočnu grupu za vođenje kampanja i internet stranicu. Izveštavao je o kršenjima ljudskih prava u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, od ophođenja prema migrantskim radnicama do turista što krše zakon. Njegova publika sastojala se od svega nekoliko stotina ljudi, naslovi nisu bili zapaljiviji od onih što se pojavljuju u svakodnevnim vestima. Tek kad se prebacio na rad za informativni portal „Bliskoistočno oko“ desilo se nešto neobično - počeo je od nepoznatih pošiljalaca da dobija čudne mejlove sa linkovima.

Rori je prosledio jedan takav sumnjivi mejl istraživačkoj grupi po imenu „Sitizen Leb“, sa sedištem na Univerzitetu u Torontu, koji istražuju zloupotrebu digitalne špijunaže protiv novinara i aktivista za ljudska prava. Potvrdili su da je link bio namenjen da sa njega skine malver na svoj uređaj, ali i da informiše pošiljaoca o tipu antivirusne zaštite koju ima. Ispostavilo se da je Rorija na zub uzela kompanija za sajber špijunažu pri vladi Ujedinjenih Arapskih Emirata u Abu Dabiju. Ona nadgleda grupe koje vlada smatra ekstremnim i rizikom po nacionalnu bezbednost. Čak su sitnom britanskom blogeru dodelili šifrovano ime „Giro" prateći članove njegove porodice, kao i svaki njegov pokret.

„Sitizen Leb“ je sastavio čitav dosije o onome što smatra zloupotrebama vlada u ulozi klijenata. Da li i tvorce softvera treba smatrati odgovornim za te zloupotrebe? Za razliku od drugog oružja, kao što su oružje ili municija, tvorac ostaje aktivan tokom pružanja usluge i održavanja spajvera i posle prodaje. Da li je onda podložan krivičnoj odgovornosti ako se softver zloupotrebi? Glavni igrač na tržištu zakonitog presretanja jeste izraelska kompanija po imenu NSO grupa. Postoji već skoro deceniju i zarađuje stotine miliona dolara godišnje.

Krajnji cilj industrije zakonitog presretanja, Sveti gral, ako smemo tako da ga nazovemo, jeste razviti spajver 100 odsto neuhvatljiv. Ako uspeju to da postignu, niko neće moći prijaviti zloupotrebu zato što niko neće znati da se dešava.

BONUS VIDEO:



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.