ĐAVOLJI ADVOKAT I TRAMPOV MENTOR! Ko je čovek koji je započeo Donaldovu političku karijeru i prorekao da će biti predsednik

U Americi je u subotu na televiziji premijerno prikazan dokumentarac o Roju Konu, kontroverznom advokatu za kojeg se veruje da je oblikovao političku budućnost mladog Donalda Trampa upoznavši ga sa najkonzervativnijim krilom republikanaca, a pre 40 godina je prorekao da će Tramp postati predsednik SAD

Odluka da se ovakav dokumentarac o Konu, koji je, prema navodima hrvatskog Jutarnjeg lista, palio komunističke knjige i koketirao sa rasizmom, emituje baš u vreme rasnih nemira u Americi i sve većeg zahuktavanja kampanje pred predsedničke izbore zakazane za novembar, uopšte nije slučajna i deo je plana demokrata i njihovog kandidata Džoa Bajdena da što više ocrne samog Trampa.

TRAMP PRONAŠAO NAČIN DA SE "IZBORI" SA KORONOM: Tražio sam manje testiranja, imamo previše slučajeva!

Ovo ostvarenje delo je rediteljke Ajvi Merpul, unuke njujorških Jevreja Džulijusa i Etel Rozenberg, koje je Kon, kao mladi tužilac, poslao na električnu stolicu kada je pedesetih godina prošlog veka otkriveno da su oni sovjetski špijuni koji su Moskvi dostavili nacrte američke nuklearne bombe.

Film deo kampanje 

Ipak, da rediteljki motiv za snimanje dokumentarca "Siledžija. Kukavica. Žrtva: Priča o Roju Konu" ("Bully. Coward. Victim: The Story of Roy Cohn") nije bila samo lična osveta prema čoveku koji je poslao u smrt njenu babu i dedu, pokazuje i izjava da je definitivnu odluku da napravi film o Konu donela onog jutra kad je Tramp izabran za predsednika SAD 2016. godine jer su Konov lik i život tom pobedom odjednom dobili novu perspektivu. Kon je rođen 1927. u Bronksu, u sekularnoj jevrejskoj porodici, a kao mladi 21-godišnji pravnik osnovao je Američku jevrejsku antikomunističku ligu, a dve godine kasnije uključio se u sudski proces protiv Rozenbergovih, gde ga je veština unakrsnog ispitivanja svedoka učinila pravosudnom zvezdom. Iako je bio javno bio protiv gejeva, imao je brojne mlade ljubavnike, a umro je od side 1986. godine.

Tokom 30-godišnje advokatske karijere zastupao je slavne osobe, poslovne mogule poput Ruperta Merdoka i Aristotela Onazisa, njujoršku katoličku nadbiskupiju, bejzbol klub Njujork Jenkiz, ali i mafijaške porodice Salerno, Galante i Goti.

Foto: Reuters

Trampov pitbul

Iz današnje perspektive, osobito je zanimljiva njegova uloga u političkom i društvenom usponu Donalda Truapa. Kad ga je put spojio s Kohnom, Trump je imao 28 godina i bio mladi naslednik imperije nekretnina svog oca. Trampovi su bili bogati, ali nisu bili "old money", nisu imali pristup njujorškoj eliti, a s projektima nekretninama nisu mogli da zakorače tamo gde se delio najslasniji kolač - na Menhetnn. Godine 1973. dogodio se skandal koji je pogotovo zanimljiv danas, kad se Tramp sumnjiči za koketiranje s rasizmom. Trampovi su, naime, bili optuženi da u svojim stambenim zgradama ne žele da prodaju stanove crncima i Hispancima.

Gradski su istražitelji slali svoje agente kao lažne kupce, i rezultat bi uvek bio isti: ako bi na razgovor došli "kupci" s istim referencama, za belce je stanova bilo, za crnce ne. Nakon što je grad tužio Trampove, mladi Tramp je angažirao Cohna, a ovaj je u pravom stilu uličarskog pitbula protutužio grad za 100 miliouna dolara štete. I taj je proces Kon rešio vansudski: Trampovi su oslobođeni kazne, ali su ubuduće morali javno da nude dostupne stanove. Kon postaje prijatelj i pokrovitelj mladog tajkuna. 

Ranih osamdesetih godina bio je advokat i najbliži saradnik tada mladog Donalda Trumpa, kojeg je, kako navodi Jutarnji, branio kao što pitbul brani vlasnika. Politički se vezao za najkonzervativnije krilo Republikanske partije, a u te krugove uveo je i Trampa i time započeo političku karijeru aktuelnog šefa Bele kuće. Jedan od sagovornika u dokumentarcu kaže da je "Kon Trampa preveo preko reke" u Njujorku, odnosno omogućio mu ulazak u uticajne krugove na Menhetnu. Navodi se da je 1980. godine Kon u nekoj televizijskoj emisiji glasno nahvalio tada 34-godišnjeg Trampa kazavši da je "jako sposoban" i da bi "jednog dana mogao da postane predsednik", što se i desilo 30 godina posle Konove smrti.

Raskalašni život

Inače, tek kad se razboleo, a potom 1986. i umro od AIDS-a, na videlo je izišlo drugo Konovo lice. Ispostavilo se da je javno glasni konzervativac bio promiskuitetni gej. Da je brojne ljubavnike koristio za pranje novca, te muzao novac od testamenata klijenata.

Iako je 50-ih vodio kampanju protiv homoseksualaca u javnim službama, Kon je sam bio homoseksualac i provodio raskalašena leta u letovalištu Provincetown. Ipak, do kraja je istrajno lagao. Tvrdio je da nema AIDS nego rak jetre, u trač-rubrike puštao je lažne vesti o svojim hetero vezama. 

Tokom 50-ih, Cohn je pobornik i glavni saradnik senatoru McCarthyju tokom njegove kampanje protiv komunista u javnom životu (i Hollywoodu).

Ako postoji epizoda koja najbolje svedoči o Cohnovoj dvoličnosti, onda je to verojatno njegova uloga u tzv. lavander scareu (ružičastoj opasnosti). Premda i sam aktivni gej, Kon je otpočeo kampanju protiv homoseksualaca u javnim službama i državnom aparatu, s tvrdnjom da bi gejevi zbog svoje seksualne orijentacije mogli biti ranjiviji na sovjetsko ucjenjivanje. Kampanja je urodila uspehom: 1953. Dwight Eisehower je potpisao zakon kojim se brani zapošljavanje homoseksualaca u saveznim službama. Sarkazam je da bi sam Kon morao dobiti otkaz po zakonu koji je sam izlobirao.

Poetska je pravda, međutim, stigla na naplatu: homoseksualnost je i samog Kona koštala pozicije u Mekartijevoj kancelariji. Godine 1954., Cohn je intervenisao u ministarstvu obrane da bi svom ljubavniku olakšao vojni rok. Vojska je objavila te pritiske, izbio je skandal, a Mekartni se otarasio Kona da smanji blamažu. Kon se vraća u Njujor i otpočinje s 30-godišnju advokatsku praksu. 

U tom periodu, Kon je bio advkat za radio zaza  vjetnik raditi za Medoka i Onazisa, ali za tri italijanske mafijaške porodice - Salerno, Galante i Gotti. Bit će praktički skriveni suvlasnik kluba Studio 54. Izručivao je mito, posredovao u iznudama, obilazio utamničene, puštao medijske spinove, izvodio pravne smicalice, a više od 60 odsto parnica rešavao je izvansudski.

Tu nije kraj bizarnostima. Iako je bio neopisivo bogat, imao je običaj da - ne plaća račune. O tome u filmu govori novinar Peter Manso, koji je pre smrti s Cohnom napravio višesatni biografski intervju. On u filmu pokazuje debeli snop neplaćenih računa koji su ostali za Konom. Računi su za noćenja u skupim hotelima, skupe večere, antikvitete...Takođe je opsesivno izbegavao plaćanje poreza. Američka porezna uprava stalno mu je bila za vratom. Kasniji Trampov saradnik i bliski konom poznanik Roger Stone o tome je rekao: "Kon je težio tome da umre bankrotiran, i da poreznoj u tom času duguje milione. U tom je uspeo".  Neslavna Konova advokatska praksa dotakla je dno kad je 1985. izgubio pravo na rad, jer je umirućem milioneru podmetnuo testamen sebi u korist.

Kon je HIV pokupio na njujorškoj gej sceni gde je bio i promiskuitetan i jako aktivan. Bolest je, međutim, negirao. Tvrdio je do kraja da ima rak jetre, a kad ga je Lari King u svom šou direktno pitao ima li AIDS, hladno je lagao da nema. Do kraja je javno poricao i svoju - svima znanu - homoseksualnost. Umro je u avgustu 1986. u 59. godini, a u službenu verziju o raku nije nije verovao nitko. Nedugo potom, aktivisti za borbu protiv AIDS-a u Vašingtonu su prekrili ulici velikom prostirkom na koju su uvezli imena preminulih od bolesti. Na prostirač je netko ušio i Kohnovo ime. Uz ime je na prostirci bio ušiven i komentar koji  filmu daje naslov: "Cohn: Bully. Coward. Victim.” (Kon: Nasilnik. Kukavica. Žrtva.).

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.