• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer.rs/kurir/wired

11.07.2020

09:12

NISU SAMO ANTITELA, EVO ŠTA JE KLJUČNO U BORBI PROTIV KORONE! Ove ćelije aktiviraju imunitet, buduća vakcina od njih zavisi!

Vesti

NISU SAMO ANTITELA, EVO ŠTA JE KLJUČNO U BORBI PROTIV KORONE! Ove ćelije aktiviraju imunitet, buduća vakcina od njih zavisi!

Podeli vest

Antitela su kritična komponenta imuniteta - posebno ona koja „neutrališu“ virus usmeravanjem proteina koji ga čine

Dobra vakcina će pokušati da ponovi takvu prirodnu zaštitu. „Neutralizirajuća antitela su sveti gral“, kaže Sallie Permar, istraživačica vakcina sa Univerziteta Djuk.

Međutim, nivo antitela je samo deo priče o imunitetu. Iako antitela mogu preći granicu detekcije, to ne znači da će u potpunosti nestati. Pa čak i vrlo nizak nivo mogao bi biti zaštitni.

„Ono što je važno kada ste bili izloženi virusu je koliko brzo možete da pojačate ta antitela“, kaže Permar.

To uključuje čitavu armiju ćelija, koje čuvaju znanje o svakom novom patogenu na koji naiđu. Postoje B ćelije, koje pomažu da se pojave ta antitela specifična za virus, plus T ćelije ubice, koje mogu da nauče da uništavaju zaražene ćelije. Pomoćne T ćelije pomažu u orkestriranju čitavog procesa.

"Imate višestruko oružje imunog odgovora", kaže Dona Farber, imunolog na Univerzitetu Kolumbija koja proučava respiratorne viruse. "To je poput vojske, mornarice i ratnih snaga." Ako jedna grana stane, telo nije nužno izgubilo sposobnost borbe protiv klica.

Za istraživače vakcina, te pomoćne T ćelije su od posebnog interesa. Oni su oni koji okupljaju trupe i započinju proces koji vodi do stvaranja antitela. Ali do sada nije bilo dokaza da se tako telo zapravo priprema za borbu protiv SARS-CoV-2, kaže Džon Veri, imunolog sa Univerziteta u Pensilvaniji. To je zato što je reakciju T ćelija mnogo teže izmeriti od nivoa antitela, pa im je potrebno puno krvi i fino podešeni instrument da bi se uspostavile prave vrste imunih ćelija. „Nedostajali su nam podaci o tome koje ćelije - posebno B i T ćelije - zaista prepoznaju virus“, kaže Veri. „Ima puno buke.“

Zbog toga je teško znati jesu li proizvođači vakcina zaista na pravom putu. Njihov osjećaj zasniva se, pre svega, na tome kako imuni sistem reaguje na druge patogene. Međutim, neki virusi izbegavaju tipične šablone.

Najslavniji primer toga je HIV, kaže Veri, koji napada same T ćelije koje bi koordinirale imuni odgovor na virus. SARS-CoV-2 već je ponudio sopstvene preokrete, poput svoje sklonosti da ubrza odbegle imune. Za Covid-19 „ne postoji prototip imunog odgovora, naročito u teškim slučajevima“, kaže Veri.

U poslednje vreme, međutim, sistematske studije reakcije T i B ćelija na SARS-CoV-2 počinju da primećuju neke obrasce. Nedavno su istraživači Instituta za imunologiju La Džola pregledali reakcije T ćelija u onome što smatraju „prosečnim“ slučajevima bolesti - ljudima koji su se razboleli, ali ih nije bilo potrebno hospitalizovati. U studiji, objavljenoj u maju Cell, otkrili su da su svi njihovi ispitanici razvili pomoćne T ćelije, a 70 procenata ima T-ćelije ubice. Otkriveni nivo T ćelijskog odgovora otprilike je odgovarao nivoima neutrališućih antitela. Druge studije, uključujući nedavni pretisak tima iz Okforda, došle su do sličnih zaključaka.

To što imate T ćelije - ili čak antitela - koja prepoznaju virus ne znači da ste zaštićeni. O tome ima mnogo više. Ali sa prednje strane vakcine, nalazi su izgledali kao dobra vest. "Potvrđuje se da će [pomagačke] T ćelije biti važan faktor u generisanju robusnog odgovora antitela", kaže Permar. To je olakšanje za farmaceutske kompanije koje pokušavaju da kopiraju taj proces vakcinom.

Još je prerano reći da li te određene T ćelije nude korisnu zaštitu protiv SARS-CoV-2, upozoravaju istraživači.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Želimo li mirniju budućnost ili povratak u prošlost? Ne propustite Info dan od 15 časova!
Live TV

Želimo li mirniju budućnost ili povratak u prošlost? Ne propustite Info dan od 15 časova!

Juče se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio javnosti sa važnom porukom: „Važno je da u ovom trenutku nastavimo da radimo zajedno, da sve naše razlike ne ostavljamo po strani, ali da pokušamo da razumemo da su nam mir i stabilnost u zemlji od izuzetnog značaja.“ Njegove reči dolaze u trenutku kada deo opozicije poziva na sukobe i nemire, što podseća na mračne epizode iz prošlosti.

23.12.2024

12:48

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske
"Bosanski lonac" pred pucanjem?!

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske

Gost "Info jutra" na Informer televiziji bio je predsednik udruženja Krajišnika Mile Bosnić koji je govorio o spletu velikih tenzija sa izvorištem u odlukama Kristijana Šmita, visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini kojeg Banjaluka ne priznaje, a koje su išle direktno na štetu Republike Srpske uoči presude protiv lidera Republike Srpske Milorada Dodika i o tretnjama da se ovaj splet okolsnosti izrodi u najveću krizu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a samu Srpsku dovede na korak od proglašenja samostalnosti.

23.12.2024

10:51

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set