8 LOKACIJA NA KOJIMA BI BAJDEN MOGAO DA ZAPOČNE RAT! Ruski eksperti upozoravaju: OVA ZEMLJA JE PRVA NA LISTI!

Pensova opaska o Obaminim prisilnim ratovima može se smatrati nagoveštajem da će pod Bajdenom Sjedinjene Države biti ubačene u još jednu harardsku avanturu sa "izvozom demokratije", bez ikakvih garancija da će to dovesti do rezultata koje Vašington želi

Dobitnik Nobelove nagrade za mir, demokrata Barak Obama, vodio je četiri rata kao predsednik Sjedinjenih Država. Njegov naslednik, republikanac Donald Tramp, nije hteo da povećava broj žarišta na kojima je prisutna američka vojska. Stručnjaci predviđaju da će novi gospodar Bele kuće pokušati da postigne mir u zemlji brzim pobedničkim kampanjama van njenih granica. U kojim regionima sveta Džo Bajden može započeti nove ratove?

Poslednji nastup Majka Pensa kao potpredsednika Sjedinjenih Država bio je govor vojsci u bazi u državi Njujork. Drugi čovek SAD podsetio je oficire na latinsku izreku: „Ako želite mir, pripremite se za rat“. Mir Americi, sudeći po izjavama Pensa, doneo je Donald Tramp, koji za četiri godine nije započeo novi rat, povukao je trupe iz Sirije i Avganistana - i istovremeno usmerio sredstva iz budžeta za podršku Pentagonu, čime je vratio prestiž vojne službe.

Prema Pensu, Amerikanci će morati da se pripreme za rat pod novim predsednikom. "2016. godine nasledili smo vojsku izmorenu stalnim rezanjem budžeta i istovremeno prinuđenu na borbu", podsetio je Pens. Tako teško nasleđe Trampu je preneo demokrata Barak Obama, čiji je potpredsednik, kao što znate, bio Džo Bajden, pobednik tekuće predsedničke kampanje u SAD.

Iran prvi na listi

"Naši vojnici nisu videli porast plata u deset godina. Tokom tog vremena, Iran se proširio po Bliskom Istoku, a ISIS je kontrolisao područje veće od čitave države Pensilvanije" naveo je republikanski potpredsednik neke od rezultata vladavine prethodnog kandidata Demokratske stranke.

Pensova opaska o Obaminim prisilnim ratovima može se smatrati nagoveštajem da će pod Bajdenom Sjedinjene Države biti ubačene u još jednu harardsku avanturu sa "izvozom demokratije", bez ikakvih garancija da će to dovesti do rezultata koje Vašington želi.

Foto: AP/Photo

 

"Mogao bih se donekle složiti sa Majkom Pensom. Situacija u Sjedinjenim Državama je sada izuzetno napeta, a kako bi skrenuo pažnju sopstvenog naroda sa unutrašnjih problema, Vašington može da započne rat. Gde tačno? To su tradicionalne vruće tačke koje postoje vekovima: Bliski Istok, možda i Centralna Azija", rekao je Vladimir Džabarov, prvi zamenik predsednika Odbora Saveta Federacije za međunarodne poslove.

Moguće je da će demokrate koristiti scenario malog pobedničkog rata, koji „uvek dozvoljava pumpanje patriotizma“ i delimično može da ujedini  podeljenu  naciju, smatra generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove Andrej Kortunov (RIAC).

"Postavlja se pitanje: pod kojim uslovima će američko društvo sada podržavati vojne akcije? Pod određenim uslovima, Amerikanci bi, možda, podržali precizne vazdušne napade na Iran. Ali - bez kopnene operacije koja uključuje veliki broj američkih snaga i, shodno tome, veliki broj borbenih i ljudskih gubitaka tokom rata protiv Irana", rekao je Kortunov za novine VZGLIAD.

Stručnjak je priznao da bi država koja je geografski bliža Sjedinjenim Državama, na primer, Latinska Amerika, mogla postati poprište male kampanje. Štaviše, to bi sa malom verovatnoćom mogla biti Venecuela, rekao je Kortunov.

Foto: Reuters

Venecuela i Nikaragva

"Malo ljudi voli režim Nikolasa Madura u Latinskoj Americi i Evropi, u a Venecueli je jaka opozicija. U teoriji, zašto Amerikanci ne bi bajonetima doneli promenu režima u ovu zemlju?" - kaže ovaj ruski stručnjak.

"Međutim, vojna operacija uklanjanja Madura može biti samo na terenu, Latinska Amerika je region sa bogatom istorijom partizanskih ratova. S obzirom na dovoljan broj bezbednosnih službenika koji ostaju lojalni predsedniku, u Venecueli će započeti gerilski rat (gerilski rat) i Sjedinjene Države će dugo biti zaglavljene u njemu", upozorava Kortunov.

Bajden će kao osoba koja prati javno mnjenje pokušati da izbegne dugačke scenarije sa nepredvidivim krajem. Cilj kratkotrajne kampanje mogao bi biti politički nestabilna država manjih razmera od Venecuele.

"Na primer, Nikaragva. Ako lokalna opozicija krene u aktivnu ofanzivu protiv režima predsednika Daniela Ortege, Amerikanci koji su ušli u Nikaragvu moraće samo da poguraju opoziciju kako bi sandinisti konačno bili proterani iz zemlje", predviđa Kortunov.

Imajte na umu da je upravo Trampova administracija nastavila pretnje iz Vašingtona protiv Nikaragve - još 2018. godine tadašnji specijalni predstavnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džon Bolton uključio je sandinistički režim u „tiransku trojku“ zajedno sa Kubom i Venecuelom.

Foto: Tanjug/AP

Somalija, Sahel, CAR, Tajvanski tesnac, Severna Koreja...

Generalni direktor RIAC-a ne isključuje da i Somalija može postati meta za testiranje sposobnosti američke vojske. To je možda i Centralnoafrička Republika (CAR ) ili jedno izuzetno nestabilno regionalno područje - Sahel, regija južno od Sahare koja se proteže od Senegala na zapadu do Sudana  na istoku.

"Međutim, Amerikanci u Sahelu radije su poverili stvar Francuzima i sami stali iza njih", dodao je Kortunov.

"Što se tiče velikih sukoba, postoji velika pretnja američko-kineskih sukoba u Tajvanskom tesnacu, u Južnokineskom moru", rekao je izvršni direktor RIAC-a.

"Moguća je eskalacija sukoba oko Severne Koreje. Ti sukobi mogu biti rezultat nenamerne eskalacije - kada se mali incident pretvori u rat. Ali ovo je drugačiji scenario, različit od opcije da države namerno negde započnu rat", objašnjava Kortunov.

"Što se tiče vojnih operacija, mislim da je Bajden tome skloniji od Trampa koji uopšte nije bio ratnik, već poslovna ajkula", rekao je Fjodor Lukjanov, naučni direktor Međunarodnog diskusionog kluba Valdai, šef Prezidijuma Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku. Prema njegovim rečima, predsednik Bajden može "da izvrši nešto poput povećanja prisustva na Bliskom istoku, što će podrazumevati neku vrstu vojne akcije".

"Ranije odluke o povlačenju američkih kontingenata iz Sirije, Iraka i Avganistana mogu biti revidirane", rekao je Kortunov.

"Treba napomenuti da je Vašington sada zauzet u Siriji podržavajući Kurde protiv turske vojske u severnoj Siriji. Pored toga, centralna vlada Iraka u Bagdadu vrlo je nezadovoljna američkim vojnim prisustvom u zemlji, moguće je da će američke trupe uskoro biti premeštene iz centralnih regiona na sever - s ciljem vojne podrške iračkom Kurdistanu", smatra šef Ugovora o INF-u.

Ne znaju za drugu metodu

„Vojni sukobi u kojima učestvuju Sjedinjene Države neizbežni su“, kaže Evgenij Satanovski, predsednik Instituta za Bliski Istok, politikolog i orijentalista.

"Amerika ne zna nijednu drugu metodu rešavanja unutrašnjih problema, koju sada ima više nego bilo koga od građanskog rata, sa izuzetkom spoljnih sukoba. Vojne operacije daleko od granica zemlje ne samo da će da odvrate pažnju građana od unutrašnje političke krize, već će i vojno-industrijski kompleks zaraditi novac", objašnjava Satanovski.

Fjodor Lukjanov, ipak, zaključuje da vojna aktivnost SAD neće biti velikih razmera, jer američkom stanovništvu to očito sada nije potrebno.

Amerikanci su glasali za rešavanje svojih unutrašnjih problema - i prošlo je vreme za bavljenje spoljnim ekspanzionizmom i, najverovatnije, neće biti u toliko aktivnom obliku kao što je bilo pod Bušom ili pod Obamom. Kao rezultat, smatra ovaj stručnjak, Bajdenovi vojni napori neće doneti ništa. Čak i ako želi da skrene pažnju stanovništva sa unutrašnjih problema, to neće uspeti, jer je interes stanovništva za spoljne akcije naglo opao, a zabrinutost zbog unutrašnje situacije naglo se povećala.

"Standardna šema malog pobedničkog rata za skretanje pažnje možda jednostavno neće uspeti", zaključio je Lukjanov.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

deda Raša

pre 3 godine

Pod hitno NOBELOVU NAGRADU ZA MIR, preimenovati u NOBELOVU NAGRADU ZA RAT I UBIJANJE. Činjenice potvrdjuju da tu nagradu dobijaju ameri, ameri koji vode rat, a medju njima i Obama. Kad bi Nobel znao gde mu se sredstva troše???

4 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari