ISTORIJSKI ZAOKRET PENTAGONA! Ovo je zvanično novi BEZBEDNOSNI PRIORITET AMERIKE! Hladni vetrovi sa Arktika više se ne mogu ignorisati...
Podeli vest
Reč je o izuzetno važnom zaokretu u pristupu nacionalnoj bezbednosti u kojoj se, kao specifikum, svakako može izdvojiti izjava da postoji pretnja napada na SAD preko Arktika gde dolazi do otapanja leda što omogućava plovidbu
Američki predsednik Džo Bajden u sredu je potpisao niz izvršnih uredbi za borbu protiv klimatskih promena.
Još pre više stotina godina Evropljani su videle potencijal hladnih voda Arktika kao ulaz u Tihi okean. Nove studije su pokazale da je Arktik jako bogat energentima i mineralima, a interesi svetskih sila i polaganje prava na njih su sukobljeni, pa je potpuno opravdan strah da će ovo biti sledeće žarište sukoba Amerike, Rusije i Kine
31.12.2020
11:00
"Po mom mišljenju, već smo predugo čekali da odgovorimo na ovu klimatsku krizu", rekao je Bajden na svečanosti u Beloj kući i istakao pretnje s kojima se nacija suočava, poput snažnih oluja, šumskih požara i suše povezanih s klimatskim promenama.
Bajden je rekao da će izgradnja moderne, otporne i klimatski osvešćene infrastrukture i budućnost čiste energije u SAD-u stvoriti milione dobro plaćenih radnih mesta.
“Potpuno podržavam predsednikov smer da uključi razmatranja klimatskih promena kao bitan element naše nacionalne bezbednosti i da proceni uticaje klimatskih promena na naše sigurnosne strategije, operacije i infrastrukturu”, izjavio je nakon toga Lojd Ostin, američki ministar odbrane, bivši general s četiri zvezdice i prvi Afroamerikanac na toj poziciji. Istakao je da je Ministarstvo odbrane 2010. godine prepoznalo da se klimatske promene dramatično odražavaju na američke vojne misije, planove i postrojenja.
Ministar Ostin je otišao i korak dalje pa potvrdio da američki i saveznički zapovednici svake godine sprovode operacije koje su posledica nestabilnosti u društvima teško pogođenim dezertifikacijom (širenje pustinjskog terena u sušna ili polusušna područja, uzrokovano promenama klime, ljudskim uticajem ili i jednim i drugim), pretnje da bi protivnici mogli da ostvare pristup američkom tlu preko Arktika i zahteva za humanitarnom pomoći širom sveta. Samo u 2019. godini Ministarstvo je utvrdilo posledice klimatskih promena na 79 vojnih instalacija na svakom geografskom području odgovornosti borbenog zapovedništva.
Zbog svega navedenog, objavljuje Ostin, Pentagon će uključiti “analize klimatskog rizika u modeliranje, simulaciju, strateške ‘ratne igre’ analize i sledeću Nacionalnu odbrambenu strategiju”. “Klimatske promene su pitanje nacionalne bezbednosti i tako ih treba tretirati”, zaključio je ministar Ostin. U prošloj Strategiji, objavljenoj 2018. godine, klimatske promene se gotovo uopšte ne navode - Donald Tramp je smatrao da su one ‘kineska izmišljotina’.
Arktik!
Reč je o izuzetno važnom zaokretu u pristupu nacionalnoj bezbednosti u kojoj se, kao specifikum, svakako može izdvojiti izjava da postoji pretnja napada na SAD preko Arktika gde dolazi do otapanja leda što omogućava plovidbu.
Podsetimo, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je nedavno da će Rusija u narednim decenijama „srasti“ sa Arktikom i severnim teritorijama, a Ruska Federacija u severnim vodama jača svoju flotu nuklearnih ledolomaca. Aktivnosti Rusije, ali i Kine na Arktiku očigledno su bile okidač za SAD da naprave preokret i pod plaštom brige za klimu zapravo usklade bezbednosnu politiku sa novim realnim pretnjama.
Kad se pogleda širi kontekst, Ostinova izjava je potvrda je da celi sistem nacionalne bezbednosti mora početi da gleda u bitno drukčijem svetlu. Pre nekoliko su godina “nedržavni” akteri (terorističke grupe Al Kaida i Islamska država) postali sastavni deo pretnje, ovonedeljna objava Ministarstva bezbednosti govori o domaćim ekstremističkim grupama kao izvoru pretnje, a pandemija je pokazala koliko su bezbednosni sistemi širom sveta bili nepripravni za izbijanje infekcije širih razmera.
Foto: AP/Photo
Ministar odbrane SAD Lojd Ostin
Prošlog meseca otkriveni napad "gotovo sigurno ruskih hakera" na najosetljivije delove američkog bezbednosnog sistema, čije se razmere još utvrđuju, samo je dodatna potvrda da je kibernetički rat danas primarna forma sukoba. Iz svega navedenog postaje jasno zašto su američki marinci rekli da im više ne trebaju tenkovi - koji je smisao prebacivati preko mora 50 i više tona teška vozila koja mogu na terenu ostati bez kontakta sa komandom ili laki plen naoružanih bespilontih letelica.
Interesantno je da je u sredu francuska Nacionalna skupština prihvatila procenu svoje misije za utvrđivanje činjenica prema kojoj su “diplomatija i oružane snage spore u suočavanju sa bezbednosnim posledicama klimatskih promena”, prenosi Euraktiv Francuska.
Sahel
Francuska je zaključila da dosad još nije izbio niti jedan rat zbog klimatskih promena na međunarodnom nivou (lokalnih ima i previše, dovoljno je samo spomenuti Sahel gde upravo Pariz predvodi vojnu operaciju Barkane kojom pokušava da zaustavi širenje militantnih i terorističkih grupa), ali “takve sukobe treba očekivati, a Francuska i evropske vojske ozbiljno kasne za SAD-om”.
Koje tvrde da kasne. Ukratko, svi kasnimo. Celi NATO. Ipak, treba reći da je Služba za spoljne poslove EU (EEAS) prošlog novembra objavila smernice koje bi trebalo da pomognu u suočavanju s vezama klimatskih promena i odbrambenih pitanja predlažući da se klimatske promene uključe u odbrambene akcije EU i postanu delom Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.
I evo zaključka francuske misije svim onima koji sumnjaju u klimatske promene:
"Povećavaju rizik od sukoba na dva nivoa: podstiču unutrašnju i, u manjoj meri, prekograničnu migraciju, što dovodi do napetosti između zajednica i država koje, kada se dodaju postojećim napetostima, pridonose izbijanju sukoba. Klimatske promene također povećavaju pritisak na resurse."
Situacija na bojnom polju u Ukrajini menja se u korist Rusije, izjavio je američki ministar odbrane Lojd Ostin.
17.04.2024
22:45
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Još pre više stotina godina Evropljani su videle potencijal hladnih voda Arktika kao ulaz u Tihi okean. Nove studije su pokazale da je Arktik jako bogat energentima i mineralima, a interesi svetskih sila i polaganje prava na njih su sukobljeni, pa je potpuno opravdan strah da će ovo biti sledeće žarište sukoba Amerike, Rusije i Kine
Ćuta je javno istakao da je, po njegovom uvek skromnom mišljenju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatio zahtev opozicije za spojenim izborima 2.juna da bi ih, kako kaže Ćuta, pocepao!
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić tokom medijskog istupanja govorio je o svim gorućim tematikama koje okupiraju naš narod, a ovim povodom napomenuo je i da ga očekuje veoma važan sastanak sa pomoćnikom državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja, nakon čega putuje u Njujork.
Aktuelni sukob Irana i Izraela i lobiranje Zapada na Bliskom istoku komentarisali su gosti Info večeri, advokat Nebojša V. Petrović, ekonomista Bojan Dimitrijević i ivši protivterorista i dobrovoljac u Donbasu Radomir Bata Počuča
Specijalni gost Glavnog dnevnika Informera bio je Marjan Rističević, SNS. On je komentarisao mnoge zahteve opozicije vezane za izbore, ali i način na koji posluju Šolakovi mediji.
Aktuelne teme poput, raketnog napada Irana na Izrael i vojne vežbe Vojske Srbije "Vihor", komentarisali su gosti emisije "Rat uživo", general Mitar Kovač, novinar Darko Zlojutro i počasni konzul u Izraelu Aleksandar Nikolić.
Gost "Info dana" bio je analitičar Saša Borojević. On je govorio o tome na koji način su povezani svi ratovi koji se trenutno rasplamsavaju po celom svetu. Evo kakve veze ima Balkan i Srbija sa projektima velikih sila. Uživo u program, putem vajber linka, uključio se i Dževad Galijašević, stručnjak za terorizam koji je komentarisao kompleksne odnose između Amerike i Izraela.
U kruševačkom naselju Bagdala, u kasnim popodnevnim satima, dogodio se pokušaj ubistva. Prema još uvek nezvaničnim informacijama, od posledica napada nožem, jedan muškarac je zadobio teške povrede i životno je ugrožen.
Nakon navoda pojedinih medija da je Dalibor Dragijević (40), koji je bio osumnjičen da je pomogao bratu Dejanu Dragijeviću (50) da sakriju telo ubijene Danke Ilić (2) iz Bora, preminuo nasilnom smrću, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru rekao je da te navode ne može da potvrdi.
Dugoočekivani blokbaster “Građanski rat: Svakom carstvu dođe kraj”, najskuplji akcioni film reditelja Aleksa Garlanda, koji se posle samo nekoliko dana prikazivanja u Americi našao na prvom mestu američke box office liste, premijerno je prikazan u Beogradu.
Tim princa Harija pobedio je na jednom polo turniru na Floridi, ali ukus pobede pokvarila mu je supruga Megan Markl i njen poljubac sa drugim muškarcem.
Iako su se Anđelina Džoli i Bred Pit razveli još 2019. godine, to nije bio kraj nesuglasica i sudskih sporova oko starateljstva nad decom i vlasništva nad vinarijom u Francuskoj.
Šumadija sajam u Kragujevcu sve do nedelje biće najlepše mesto u ovom gradu. Na najvećem Sajmu hortikulture u regionu već prvog dana na platou ali i pod krovom velike hale, okupilo se stotinu izlagača i nekoliko puta više posetilaca.
Manastir Prepodobnog Prohora Pčinjskog kod Bujanovca dobio je na poklon 1, 7 hektara zemlje. Ljiljana Antić Ranđelović iz Paraćina odlučila je da svoje nasledstvo daruje ovoj svetoj kući.
Članovi Udruženja veterana Posebne jedinice policije u Kuršumliji obišli su spomenik tragično stradalog Duška Ilića, njihovog kolege i prijatelja, koji je ubijen u selu Budakovo kod Suve reke na Kosovu i Metohiji, tačno pre 25 godina, 19. aprila 1999. godine.
U dvorištu Tehničke škole "15.maj "pas lutalica napao je i ujeo srednjoškolku za butinu, ali joj je ukazana pomoć i posle primljene terapije puštena je kući.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.