TRINAEST GODINA SPORA SA HRVATSKOM: Čija je Šarengradska ada?!

Dogovora o granici između Srbije i Hrvatske na Dunavu nema ni posle 13 godina pregovora. Zvanični Zagreb predlaže da konačan sud donese Međunarodni sud pravde u Hagu. Beograd veruje da dve zemlje mogu same da reše to pitanje

Hrvatska osporava oko 50 od 138 kilometara granice na Dunavu sa Srbijom. Između dve zemlje postoji neslaganje o tome čija je Šarengradska ada. Za Beograd - prirodna granica je sredina reke, što ostrvo ostavlja u Srbiji. Hrvatska tvrdi suprotno, pozivajući se na zemljišne knjige.

- Šarengradska ada čini jednu celinu sa Bukiljiskim ritom, koji je proglašen Specijalnim rezervatom prirode "Karađorđevo". Nekada je Austrougarska, da bi ispravila stari meandar Dunava radi lakše plovidbe, prokopala novi deo Dunava - kaže za rts.rs lovac iz Šarengradske ade Slobodan Stojanović.

Nije reč samo o Adi, već i o teritorijama u opštinama Sombor, Apatin i Bačka Palanka, tj. oko 10.000 hektara na levoj obali Dunava. Sporno je i 1.000 hektara na desnoj obali, u Hrvatskoj.

Ambasador Hrvatske u Srbiji kaže da hrvatski stručnjaci smatraju da bi u određivanju granice trebalo poći od katastarskih parcela i celina.

- Dunav je reka, menja svoj tok, teško je utvrditi jedinstvenu granicu bez principa koje bi prihvatile obe strane - objašnjava ambasador Hrvatske u Srbiji Gordan Markotić.

Sava Stanković iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije objašnjava da se stav Srbije zasniva na zakonskom razgraničenju iz 1945. godine.

- Tada je donet zakon o osnivanju APV koji je utvrdio granicu između Srbije i Hrvatske na Dunavu, od ulaska Dunava iz Mađarske do Bačke Palanke i Iloka - ističe Sava Stanković.

Pomaka nema jer se Međudržavna diplomatska komisija, koja je počela da radi 2002. godine, nije sastajala od 2011. Razlog je što dve vlade nisu imenovale svoje delegacije.

- Naš je stav da se, ukoliko se stručnjaci ne dogovore, to prepusti Međunarodnom sudu pravde u Hagu - objašnjava hrvatski ambasador.

Stanković ističe da srpska strana smatra da je moguće da se do rešenja dođe bilateralno.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Milisavljević objašnjava da je pozicija Srbije bolja.  

- Običajno pravilo međunarodnog prava stoji na našoj strani. Ono jasno kaže da se, ako dođe do promene toka plovne reke, onda pomera i granica i prati sredina plovnog toka. Badinterova komisija je, inače,  donela odluku da posle raspada SFRJ dolazi do nastanka novih granica u republičkim granicama na međunarodnom planu - kaže profesor međunarodnog prava Bojan Milisavljević.

Spor Srbije i Hrvatske nije usamljen kada je reč o sporovima zemalja EU i nečlanica oko granica. Hrvatska je u Uniju uvezla svoj spor sa Slovenijom, koji je rešen, a ima ga još i sa Crnom Gorom.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

muso

pre 8 godina

Ovo Hrvati ne mogu da shvate kao i mnogo toga u odnosu na Srbe a i ostale jer im manjka IG. Ne bih isao na Arbitrazu jer ce ona odmah usvojiti hrvatsko misljenje jer su ratovali i u Staljingradu gde osim Nemaca drugih nije bilo.

2 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari