SKUPŠTINA BEOGRADA: Zemun dobio ulicu Teodora Hercla

Jedna ulica u Zemunu ubuduće će nositi ime po austrijskom publicisti jevrejskog porekla Teodoru Herclu, odlučili su danas odbornici Skupštine grada Beograda

Inicijativa da ulica dobije naziv po Herclu potekla je od Ambasade Izraela u Beogradu u kojoj se navodi da je njegovo poreklo vezano za Zemun, gde su živeli članovi njegove porodice, a Herclovi baba i deda sahranjeni su na zemunskom jevrejskom groblju.

Ovom inicijativom ukazuje se na duboke istorijske veze između Srbije I Izraela i dva naroda koji prevazilaze 25 godina zvaničnih diplomatskih odnosa.

Obrazlažući predlog, zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović navela je da je Hercl bio austrijski novinar, pisac i dramaturg jevrejskog porekla, koji je u svetskoj istoriji poznat kao otac ideje modernog Izraela.

Dodala je da je njegova porodica živela upravo u centru Zemuna, a da njihova kuća i danas postoji u tom delu Beograda.

Podsetila je i da je Srbija prva zemlja u Evropi koja je usvojila zakon o vraćanju imovine žrtava Holokausta koji nemaju naslednike, kao i da se radi na tome da nekadašnji logor Staro sajmište postane Memorijalni centar.

- Ovo je nastavak odluka koje donosimo iz poštovanja prema jevrejskoj zajednici i svemu što je učinila za grad - rekla je Radulović.

Odbornik SNS Nebojša Bakarec rekao je da u Herclovim delima, kao ni u životu nema ničeg spornog, navodeći da je on autor knjiga "Država Jevreja" i "Stara i nova zemlja", kao i niza komedija, dok se u Deklaraciji o nezavisnosti Izreala smatra ocem izraelske države.

Dodao je da je grad Tel Aviv dobio ime upravo po hebrejskom prevodu naslova njegove knjige "Stara i nova zemlja".

On je prokomentarisao i kritikovao što se, kako je rekao, jedna odbornička grupa usprotivila toj tački dnevnog reda, na šta mu je zamenik šefa odborničke grupe Savez za Srbiju Nikola Jovanović odgovorio da ta odborničak grupa nije glasala za predlog dnevnog reda, jer nije usvojen njihov predlog dopune, ali da nisu protiv tačke da ulica u Zemunu dobije ime po Herclu i da će glasati za to rešenje.

Teodor Hercl bio je austrijski publicista jevrejskog porekla, rođen je 1860. godine u Budimpešti, a 1878. sa porodicom se odselio u Beč gde je stekao zvanje doktora pravnih nauka.

Hercl je 1891. godine postao dopisnik iz Pariza uticajnih bečkih novina, a u tom periodu suočio se sa rešavanjem jevrejskog pitanja. Smatrao je da se to pitanje može rešiti stvaranjem jevrejske države.

Objavio je knjigu "Država Jevreja" 1896. godine koja je naišla na burne reakcije i odbijanje elite, ali su njegove ideje naišle na entuzijazam brojnih Jevreja koji su u njemu videli Mojsija savremenog doba.

Kako se navodi u obrazloženju, Hercl se sve više zalagao za cionističke ideje i nastojao da od turskog sultana dobije saglasnost u vezi sa pravom Jevreja da se nasele na tlu Izraela.

Hercl nije doživeo da vidi ostvarenje svoje vizije, preminuo je 1904. godine. Posle osnivanja države Izrael, Herclovi posmrtni ostaci su prema njegovoj poslednjoj želji, preneti u Jerusalim 1949. godine.

Ime Tedora Hercla nosiće dosadašnja ulica Prilaz u Zemunu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.