GORAN VESIĆ ČESTITAO NOVU GODINU BEOGRĐANIMA! Evo kako će se razvijati glavni grad!

Nema politike bez vizije, kao što nema napretka bez hrabrosti. Vizija koju je SNS ponudio 2014. godine Beograđanima je grad koji se, posle decenija nazadovanja, ubrzano razvija i postaje poslovni, turistički i kulturni centar ovog dela Evrope. Grad dostojan evropske prestonice u 21. veku, sa dobrim kvalitetom života za svoje građane

Grad koji ljubomorno čuva i neguje svoju kulturu i tradiciju, svoj duh po kome je nadaleko poznat, ali grad koji je, kao i svaka druga metropola, kosmopolitski otvoren za druge kulture i tradicije i nova saznanja. To je Beograd koji mi sanjamo.

Beograd danas živi svoj san, onako kako ga je živeo Martin Luter King kada je u Vašingtonu 1963. rekao: "Uprkos teškoćama današnjice i sutrašnjice, ja imam san". Budemo li posvećeni razvoju grada i najvažnijim projektima uspećemo, zajedno sa građanima, da ostvarimo snove kako bi naš Beograd postao moderna i uređena evropska prestonica.  

Beograd na rekama  

Naš grad se vekovima razvijao šireći se ka periferiji. Mi smo prva vlast koja je uspela da ostvari vekovni san Beograđana o spuštanju na reke. Beograd ima skoro 200 kilometara neiskorišćenih rečnih obala. Zahvaljujući upornosti i zalaganju predsednika Vučića, Beograd će dobiti velelepni projekat - Beograd na vodi, na preko stotinu hektara savske obale u centru grada. Svi novi veliki projekti našeg grada su na rekama. Tu pre svega mislim na blok 18, koji se nalazi tačno prekoputa Beograda na vodi, na veliki stambeno-poslovni kompleks u Makiškom polju na Savi, na projekte kao što su bivši "Beko", luka Beograd i marina Dorćol, na Višnjičko polje, kao i na levu obalu Dunava od Pupinovog do Pančevačkog mosta, tzv. treći Beograd. Konačno, skoro 200 godina od kako je knjaz Miloš počeo da gradi savsku varoš, Beograd je otkrio svoje reke, njihovu atraktivnost i baš zahvaljujući tome privlači strane investitore.

Beograd nije samo na Terazijama  

Rubni delovi Beograda zaostaju za centrom kada je u pitanju infrastruktura, odnosno vodovod, kanalizacija, putevi i javni prevoz. Zato smo ulagali pet puta više u infrastrukturu prigradskih naselja od naših prethodnika i nastavićemo tako.  

Humanizacija grada  

Naša treća vizija je da se Beograd humanizuje i da postane grad koji je bolji za život svojih stanovnika. To znači da infrastruktura, saobraćaj, urbanizam i svakodnevni život budu podređeni običnom čoveku. Beograd postaje humaniji tako što centar grada pretvaramo u pešačku zonu u kojoj će, osim pešaka i biciklista, biti mesta još samo za tramvaje i električna vozila. Grad postaje humaniji jer smo izgradili oko 20 kilometara biciklističkih staza, a u naredne četiri godine biće još 120 kilometara i zato jer ćemo sledeće dobiti sistem javnih bicikala sa 150 stanica. Postajemo grad sa ljudskim licem svakim novim urbanim džepom, a uradili smo ih za tri godine preko stotinu, svakom novom ljuljaškom za decu, svakim novim ekološkim autobusom, a uveli smo ih prvi put u istoriji Beograda, novim uređenim pijacama po evropskim standardima, svakim novim uređenim dečjim igralištem, svakim novim parking mestom na ulici i pod zemljom, sa svakom novom uređenom fasadom - bilo ih je preko dve stotine u poslednje četiri godine...  Grad turizma  

Ove godine imaćemo porast broja turista u odnosu na 2017. od skoro 18 odsto jer smo već u oktobru nadmašili broj turista od prošle godine sa preko 2,2 miliona noćenja. Da bismo privukli turiste moramo da imamo bolju kulturnu ponudu, sportske događaje, koncertne događaje, kao i ponudu zdravstvenog i kongresnog turizma. Za dalji razvoj beogradskog turizma veoma je važno da koncesionar aerodroma "Nikola Tesla" nastavi da širi kapacitete i povećava broj putnika, da "Er Srbija" nastavi da se razvija, kao i da se uredi Sava centar, koji ima najveći kongresni kapacitet.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.