Hronika
NEOČEKIVAN POTEZ: Evo šta je uradio otac osumnjičenog za ubistvo Danke Ilić
123. 04. 2024. u 18:15
223. 04. 2024. u 18:15
Američka rudarska korporacija "Friport Mekmoran" i njihovi partneri iz kanadske kompanije "Reservoar minerals" pronašli su u okolini Bora jedno od najvećih ležišta zlata i bakra na svetu
Prema našim informacijama, Amerikanci su u rejonu "Čukaru peki", na dubini između 558. i 559. metra, "napipali" bingo. U njemu je otkriven gotovo neverovatan sadržaj od 25,7 odsto bakra i 50,3 grama zlata po toni rude! Prema do sada istraženim ležištima u svetu, najbogatiji sadržaj pronađen je u rudniku Holister u Americi, gde se izvlači 27,20 grama zlata po toni rude.
O kako vrednom otkriću je reč, najbolje govori podatak da su "Friport" i Kanađani do sada u okolini Bora otkrili 65 miliona tona rude sa srednjim sadržjem bakra od 2,6 odsto i zlata od 1,5 grama po toni!
I ne samo to, najnovija istraživanja pokazuju i da je u jednoj bušotini, na dubini od 179 metara, pronađen sloj od 84 metra u kom je sadržaj bakra 10,75 odsto i zlata od 10,86 grama po toni! U drugom sloju rude, debljine 46 metara, pronađen je još bogatiji depozit od 15,85 procenata i 16,77 grama po toni zlata.
BOR LEŽI NA ZLATU! U Srbiji otkriveno najveće nalazište u svetu!
Šta su Amerikanci i Kanađani pronašli, najbolje govori podatak iz literature da se ležišta sa jedan odsto bakra, ukoliko ih prate odgovarajuće količine rude, smatraju - izuzetno profitabilnim!
PROCENE
Koliko bi koštalo otvaranje rudnika su, u ovom trenutku, nezahvalne i nepouzdane. Međutim, imajući u vidu da će se, ako se donese odluka o ulasku u taj projekat, ruda najverovatnije eksploatisati podzemnim putem, vrednost ulaganja mogla bi prevazići od pet do neverovatnih 10 milijardi dolara!
Računajući bruto vrednost bakra i zlata u novootkrivenim ležištima, po zvaničnim cenama na Londonskoj berzi metala, proizilazi da se u okolini Bora krije bogatstvo vredno gotovo - 18 milijardi dolara! A ovo su tek prvi rezultati, budući da Amerikanci i Kanađani nastavljaju sa geološkim istraživanjima.
Neke nezvanične informacije, čak, kazuju i da se rezerve bakra u okolini Bora procenjuju na milijardu tona rude, uz prateće količine zlata i drugih plemenitih metala. Ali, buduća istraživanja to tek treba da potvrde.
Amerikanci i Kanađani su u okolini Bora izbušili više od 42 kilometra bušotina, a među njima je bilo i takvih u kojima je sadržaj bakra u rudi premašivao i - 10 procenata, na osnovu čega se, i pre dve godine, govorilo o najbogatijem ležištu tog metala na svetu.
DESETAK "TRAGAČA" U TIMOČKOJ KRAJINI
OKOLINU Timočke Krajine trenutno "prekopava" desetak inostranih kompanija u potrazi za rudama bakra i zlata. Pored "Friporta", u istraživanjima je najviše odmakla kanadska kompanija "Avala risorsis", koja je na planini Crni vrh, između Bora i Žagubice, otkrila rezerve od oko 70 tona zlata. Za pokretanje prvog rudnika zlata u Srbiji neophodno je obezbediti 177 miliona dolara, što je ekonomska procena koju je uradila nezavisna kompanija AMEC, iz Perta, u Australiji.
Dr Dejan Koželj, direktor i glavni geolog "Friporta" u Srbiji, ranije je za naš list kazao da je ta kompanija tokom prošle godine u geološka istraživanja u okolini Bora investirala oko 15 miliona dolara, dok je ove obezbeđeno 20 miliona:
- Potreban je značajan broj pozitivnih rezultata istražnog bušenja pre donošenja konačne odluke o početku eksploatacije. Neophodno nam je dovoljno podataka, kako bi se definisali veličina i kvalitet ležišta, posle čega moramo pripremiti glavni rudarski projekat otkopavanja, radi dobijanja eksploatacionog prava.
Nakon toga, na red dolazi izrada studije izvodljivosti, koja bi dokazala ekonomsku opravdanost projekta, kao i analiza uticaja rudarenja na okolinu. Sledeći korak je podnošenje zahteva i dobijanje svih neophodnih odobrenja za izvođenje rudarskih radova. Krajnji korak je dobijanje korporativnih odobrenja za početak ulaganja.
A o kakvom se bogatstvu radi, najbolje, bez sumnje, svedoči podatak da je za proteklih 110 godina rudarenja u Boru dobijeno pet miliona tona bakra i blizu 160 tona zlata.
ZAPANjUJUĆI REZULTATI
Otkriće prirodnih mineralnih resursa u Boru može u potpunosti da promeni teško stanje u kompletnoj rudarskoj industriji u Srbiji, smatraju energetski stručnjaci.
- Ukoliko su istraživači stvarno otkrili 25,7 odsto bakra i 50,3 grama zlata u toni bakra, ovi rezultati su zapanjujući i daju izrazito pozitivan impuls za dalja iskopavanja - objašnjava Ljubinko Savić, stručni savetnik Udruženja za energetiku Srbije. - Pretpostavljam da su ovako visoke vrednosti pronađene samo u jednoj bušotini. Sada su na redu dalja ispitivanja, koja treba da nam kažu koliki je tačno sadržaj plemenitih metala u celom ležištu. Najbitnije je utvrditi granice rasprostranjenosti ležišta, kako bismo znali koliko se, u dubinu i širinu, proteže pronađena žila. Ukoliko se radi samo o jednom metru, i tada su rezultati odlični, ali nisu presudni.
U kompaniji "Avala risorsis", koja se bavila geološkim istraživanjima, rekli su nam da će se ruda vaditi površinskim otkopom.
- Istraživanja su pokazala da ima više od 70 tona zlata i ukoliko se nađe investitor, godišnje će se dobijati dve i po tone zlata u koncentratu, biće uposleno 250 radnika, a država Srbija od ubiranja rudne rente prihodovaće 38 miliona dolara - rekao je Šon Heson, direktor "Avale".
TRAŽE BAKAR IZ SVEMIRA
Dva satelita Japanske svemirske agencije narednih pet godina detaljno će "snimati" oko 7.000 kvadratnih kilometara između Bora i Majdanpeka, s ciljem da se, posle isteka tog roka, tačno utvrde količine otpada nastalog tokom 110 godina rudarenja na ovim prostorima.
Cilj je, po okončanju istraživanja, izbor najbolje tehnologije za "izvlačenje" bakra, gvožđa i materijala za proizvodnju cementa. Ugovor, koji je realizovan posredstvom japanske agencije za međunarodnu saradnju će sa njihove strane realizovati Univerzitet Akita, Japanska svemirska agencija i kompanija "Mindeko", jedna od najvećih rudarskih korporacija na svetu. Po ranijim procenama, na prostoru između Bora i Majdanpeka akumulirano je više od milijardu tona rudarskog otpada.
Preliminarni podaci kazuju da bi iz tih sirovina, najmodernijim tehnologijama, moglo da se, po cenama nekoliko puta nižim od onih za standardne postupke dobijanja crvenog metala, dobije oko - 100.000 tona bakra, čija je bruto vrednost, po sadašnjim cenama na berzi, oko - 700 miliona dolara!
Planeta
KADIROV SE OGLASIO POSLE VESTI DA JE TEŠKO BOLESTAN: Lider Čečenije snimkom digao celu Rusiju na noge
123. 04. 2024. u 17:54
223. 04. 2024. u 17:54
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.