AP PHOTO

14:06 Društvo 1

Novosti/Informer.rs | 20. 12. 2015.

POČEK JE SPAS Prosečna porodica troši više od 67.000 dinara mesečno

ŽITELjI Srbije i dalje izdvajaju gomilu para za mesečne račune. Da bi podmirila najosnovnije potrebe, nabavila hranu i platila komunalije, srpska porodica mora da potroši platu i po!

 

Prema poslednjem "vaganju" kupovne moći, za pokriće osnovnih troškova (ovog septembra) bilo je potrebno izdvojiti 67.481 dinar.

Troškovi prosečne statističke korpe za godinu dana skuplji su za 0,5 odsto, a "minimalne", koja je iznosila 35.248 dinara, za 0,8 odsto. A prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada tada je iznosila 43.925 dinara.

- Za pokriće prosečne potrošačke korpe u septembru 2015. bilo je potrebno 1,54 prosečnih plata, a "minimalne" 0,8 zarada - ukazuje Vesna Kovač, državni sekretar Ministarstva trgovine.

Kupovnu moć iznad proseka Republike imali su samo Beograd i Smederevo, a na nivou "proseka" bili su Novi Sad, Užice i Kragujevac. U svim gradovima koji se statistički prate prosečna mesečna zarada pokrila je minimalnu korpu, nije bila dovoljna za pokriće prosečne.

SVAKI TREĆI DINAR OD PENZIJE

* SRPSKA domaćinstva su, prema poslednjem merenju, u trećem kvartalu ove godine raspolagala, u proseku, sa 58.331 dinara mesečno.

* NAJVEĆI deo primanja potiče od zaposlenih u stalnom radnom odnosu - 46,8 odsto, ali zato trećinu porodica finansira - penzioner.

* UDEO penzija u ukupnim prihodima iznosi 30,7 odsto, od poljoprivrede je 6,8 odsto, socijalnog osiguranja 3,3 odsto...

Najveći "udar" na domaćinstvo svakog meseca su kupovina hrane i bezalkoholnih pića, na šta ode i do 47 odsto prihoda. Ipak, fiksni računi sve više opterećuju porodice. Jer, prema zvaničnim podacima, na stan, vodu, struju, gas i ostale energente treba da izdvojimo više od 20 odsto od ukupnih primanja domaćinstva. Telefoniranje, internet i kablovska TV "pojedu" još oko pet odsto prihoda, a za prevoz damo čak osam odsto od svega što zaradimo.

Trgovci se prilagođavaju potrošačima - sve češće organizuju akcijska sniženja, a i hranu ponekad nude na poček od čak godinu dana. Za mnoge, jedino rešenje je ispisivanje čekova. Ako postoji nešto dobro što su kupci izvukli iz ovog perioda, to je da su naučili da traže maksimum za svoj novac.

U potrošačkim organizacijama objašnjavaju da to što već godinama čim pomenemo potrošačku korpu pričamo jedino o hrani i komunalnim uslugama, pokazuje da samo "pokrivamo" elementarne potrebe.

- Sve što zaradimo, potrošimo kako bismo platili struju, grejanje, telefon, napunili frižider - tvrdi Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača i dodaje: Zaduživanje je najčešće način da se "zakrpi" razlika između plate, "korpe" i da se pregura do 1. u mesecu. Ostali troškovi su srezani koliko je to moguće, a hteli ili ne, građani su prinuđeni da štede na svakom koraku.

 



Kunta kinte

20.12.2015. 16:32

Nekada je izvestan sloj ljudi koji je radio na plantazama i u fabrikama ziveo kod vlasnika istih.On im je davao hranu odecu i smestaj i to je bila plata za njihov rad. Danas nam poslodavac da novac za koji jedva mozemo kupiti hranu odecu i platiti smestaj. Ah...da! Sada imamo i prava na slobodu govora i mozemo da idemo gde hocemo. Naravno ako imamo novca to da platimo. Crni moj kunta kinte, znam brate kako ti je bilo.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]