MINISTARSTVO PRAVDE: Stanje u srpskom pravosuđu je daleko bolje nego 2012.

Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je danas, povodom izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, da je svesno da je stanje u srpskom pravosuđu daleko od onog kakvo građani zaslužuju, ali je i poručilo da je, objektivno gledano, mnogo bolje od onog iz 2012.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva pravde uloženi su veliki napori od 2012. do 2016. da se stanje u srpskom pravosuđu popravi.

- Ministarstvo je radilo, radi i radiće na daljem poboljšanju stanja u srpskom pravosuđu - poručilo je ministarstvo.

Kako se dodaje, poštujući rad Saveta i njegovo nastojanje da ukaže na odredene probleme u funkcionisanju pravosuda, ministarstvo je istaklo da je u periodu od oko dve godine, u okviru svojih nadležnosti, ostvarilo brojne rezultate, poput uređenja 44.000 kvadratnih metara prostora u 27 objekata pravosudnih organa širom Srbije.

SELAKOVIĆ U PRIZRENU: Reči su nam tihe, a argumenti jaki!

- Renoviranjem, adaptacijom i izgradnjom obezbedeni su znatno bolji uslovi rada pravosuda, što doprinosi efikasnosti vodenja sudskih postupaka - navodi se u saopštenju.

Na predlog ministarstva usvojen je i počela primena Zakona o zaštiti uzbunjivača, koji štiti građane koji prijave korupciju, Vlada je usvojila Strategiju istraga finansijskog kriminala, čija je primena otpočela, a sama strategija ima cilj da uspostavi potpunu specijalizaciju sudija, tužilaca i policije u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Takođe, na predlog ministarstva usvojen je i počeo da se primenjuje novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji omogučava rešavanje više od 1,5 miliona starih predmeta, čime se sudovi rasterećuju i omogućava se efikasno postupanje u novim predmetima.

Uvodenjem novih mehanizama, povećana je naplata sudskih taksi za 30 odsto u prva tri meseca 2016. u odnosu na isti period prošle godine, čime je povećan budžet pravosuđa i Republike Srbije.

Na predlog ministarstva usvojen je i počela primena Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji građanima pruža mogućnost da, ukoliko smatraju da njihov postupak pred sudom traje predugo, zahtevaju da se postupanje sudije ili javnog tužioca preispita i postupak ubrza.

Tokom 2015., dodaje se, povećan je broj izvršenih alternativnih krivicnih sankcija za 167 odsto.

Za razliku od 2014, u kojoj je izvršeno 1.069, u 2015. izvršeno je 2.848 alternativnih sankcija, čime su ostvarene značajne uštede u budžetu, a omogućena bolja resocijalizacija osuđenika.

SELAKOVIĆ: Borba protiv nasilja nad ženama na prvom mestu!

Uveden je i novi elektronski sistem prevencije nasilja u porodici, kao i novi uređaj koji će u budučnosti biti korišćen za obaveznu meru lečenja od alkoholizma u slučajevima kućnog pritvora i kućnog zatvora, što predstavlja nadogradnju sistema alternativnih sankcija.

Broj predmeta koji se protiv Republike Srbije vode pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu smanjen je za 91 odsto u periodu 2014-2016, što ukazuje na bolje mehanizme zaštite prava naših građana pred domaćim sudovima koji su promovisani kroz efikasniju zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i efikasniji sistem izvršenja.

Kako se navodi u saopštenju završen je i Akcioni plan za pregovaračko Poglavlje 23, koji je pozitivno ocenjen od strane Evropske komisije i usvojen od 27, od ukupno 28 zemalja članica EU.

Tim planom, između ostalog, definisana je izmena Ustava kako bi se pojačala nezavisnost pravosuđa, kao i sveobuhvatne mere za unapređenje nepristrasnosti, stručnosti i odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija.

- Potrebno je napomenuti da je Srbija već otpočela sa sprovodenjem Akcionog plana za Poglavlje 23 i pre njegovog usvajanja - navodi se u saopštenju.

Ministarstvo je, takođe, poručilo i da ne može i neće da komentariše pojedinačne, selektivno birane sudske postupke i odluke, koje u svom Izveštaju navodi i komentariše Savet, jer smatra da to ne doprinosi jačanju nezavisnosti sudstva, već je, naprotiv, urušava.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.