ZABORAVITE NA ŠTEDNJU U DEVIZAMA! Na oročenih 5.000, samo 20 evra zarade!

Public

19:39 Društvo 3

J. Matijašević | 05. 07. 2016.

ZABORAVITE NA ŠTEDNJU U DEVIZAMA! Na oročenih 5.000, samo 20 evra zarade!

Kamate na štednju u evrima u Srbiji su pale na minimum, tako da zarade gotovo i da nema! Prosečna kamata na oročenu deviznu štednju iznosi 0,42 odsto, pa je na ulog od 5.000 evra, godišnja zarada samo 17,85 evra (pogledajte tabelu)

Koliko je postalo neisplativo štedeti u evrima pokazuje i to da je pre pet godina za oročenih 5.000 evra godišnje moglo da se dobije oko 300 evra, što je skoro 17 puta više.

Prema rečima stručnjaka, kamatne stope na štednju u evropskoj valuti već duže vreme padaju, pa je bilo samo pitanje vremena kada će zarada na oročen novac postati zanemarljiva. Pored mizerne zarade, na štednju u stranoj valuti plaća se i porez od 15 odsto. Zbog toga ekonomisti sve više savetuje štednju u dinarima ili ulaganje u državne hartije od vrednosti.

8,5
milijardi evra iznosi ukupna štednja u evrima u Srbiji

Loše prognoze

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić navodi da će se pad kamata na deviznu štednju nastaviti.

- Nije čak nemoguće da će u neko buduće vreme morati da se plaća ležarina bankama. Kako polaganje depozita u banke više ne donosi zaradu, jedina alternativa je ulaganje u državne hartije od vrednosti. Dakle, država emituje te hartije, vi ih kupite i dobijate godišnju kamatu na obveznice u evrima od tri do pet odsto, što je svakako veća zarada. Za razliku od zarade na štednju u evrima, ovde nema plaćanja poreza. Postoje troškovi samo za obavljanje transakcija koji su minimalni - objašnjava Grubišić.

Inteza: Nećemo naplaćivati štednju!

Kako ističu u Banci Inteza, kamatne stope na štednju bi mogle da budu dodatno snižene kao odgovor na nedavna globalna dešavanja, uključujući predviđanje nižeg rasta svetske privrede, kao i istupanje Velike Britanije iz EU.
- Ipak, Banka Inteza ne planira da ovaj trošak prenese na svoje klijente kroz naplaćivanje držanja novca u banci - navode za Informer u ovoj banci.

Ekonomista Mlađen Kovačević, takođe, ne isključuje mogućnost da strane banke sa filijalama u Srbiji počnu da naplaćuju oročenu štednju u evrima.

- Stanje na našem tržištu je takvo da ne može da se očekuje rast kamata ni na kredite, ali ni na štednju. Može se očekivati samo da one nastave da padaju. U takvoj situaciji nije isključeno ni da odu u minus. To znači da klijent plaća držanje novca u banci - objašnjava Kovačević.

Bolje u dinarima

S druge strane, član Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić smatra da građani treba da se okrenu štednji u dinarima.

- Kamata na oročenu godišnju štednju u evrima kreće se najviše do 0,7 odsto. Najbolja alternativa za sve klijente je dinarska štednja, s obzirom na to da su kamate od 3,5 do 4,5 odsto i da se na godišnjem nivou može zaraditi veća svota novca nego na depozite u evrima. Takođe, na zaradu u dinarima ne plaća se porez - kaže Nikolić.

Informer

KRETANJE KAMATA NA ŠTEDNJU U EVRIMA:

godina        kamata    zarada (na 1.000E)
2010.     8%    68
2011.     7%    59,5
2012.     5%    42,5
2013.     3%    25,5
2014.     1,5%    12,75
2015.     1%    8,5
2016.     0,4    3,4
* godišnja dobit u evrima


JORGOVANKA: Najbolja štednja u dinarima!
 

DINAR OJAČAO! Kurs 123,55 za evro!
 

 

 

 

 

 



Mina

06.07.2016. 01:36

Jel' tu štednju u dinarima preporučuju isti oni što su onomad pričali da su najbolji stambeni krediti u švajcarcima? Slamarica je, brale, najbolja banka - iz raja izašla...


naivko

07.07.2016. 17:58

@Mina - Sestro slatka, pola naroda je na ivici egzistencije a oni o stednji. Zamajavaju narod da bi jos vise sebi beneficije obezbedili!


ljubica

07.07.2016. 09:10

tačno je da su preporučivali štednju u švajcarcima. Sad kad već duže vreme nema kamata, najbolja je slamarica, tako će i da bude, a i lopovi će pozdraviti ovo


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]