Shutterstock

15:56 Društvo 0

Politika | 16. 12. 2016.

EVO ŠTA NAM DECA STVARNO GLEDAJU NA NETU! Tragaju za igricama, a završe na PORNOGRAFIJI!

Oko 13 odsto dece dobilo je poruke eksplicitno seksualnog sadržaja preko Facebooka, Vibera ili Whats App, a svako treće uzrasta od 9 do 11 godina ima kontakt sa pornografijom na internetu dok na računaru traga za igricama

 

Ovo su rezultati najnovijeg istraživanja Unicefa i Londonske škole ekonomije pod nazivom "Deca sveta na internetu", koje se bavilo analizom ponašanja dece na globalnoj informatičkoj mreži, piše Politika.

Cilj istraživanja bio je da se indentifikuju rizici kojima su mladi korisnici izloženi, ali i ustanovi kako se roditelji nose sa izazovima kojima su izložena njihova deca.

Kako u razgovoru za Politiku objašnjava dr Dalibor Petrović, profesor sociologije na Filozofskom i Saobraćajnom fakultetu i član srpskog istraživačkog tima, radi se o globalnoj studiji čija je pilot faza sprovedena u četiri zemlje sa četiri kontinenta. Osim Srbije u istraživanju su učestvovali i deca iz Južnoafričke republike, Filipina i Brazila.

U našoj zemlji istraživanjem je obuhvaćeno 200 dece uzrasta od devet do 17 godina i 200 roditelja.

Roditelji špijuni

Shutterstock

Polovina roditelja kaže da je zabranila upotrebu veb kamere ili nadzire njihovo korišćenje, trećina ograničava ili zabranjuje korišćenje Facebooka, a petina roditelja koristi filtere za blokiranje ili filtriranje sadržaja.
Čak 75 odsto roditelja priznaje da na različite načine špijunira svoju decu, a svega trećina dece to zna.

Iako ova studija ukazuje da je visok procenat dece izložen internet pornografiji, dr Petrović kaže da deca suprotno strahovima odraslih, nisu skandalizovana i uznemorena tim sadržajima, jer internet ne doživljavaju kao stršno i nepoznato mesto.

Oni pornografske sadržaje često ignorišu i ne obraćaju pažnju na erotske reklame koje se pojavljuju dok tragaju za video - igricama.

- Deca nisu toliko neupućena koliko mi odrasli mislimo i brinemo, jer gotovo svakodnevno slušaju predavanja o ugroženosti na internetu, i kod kuće i u školi. Oni znaju kako treba da se ponašaju na internetu i veoma su oprezni - kaže dalibor Petrović.

Iako roditelji, dodaje, strahuju da deca na internetu sklapaju poznanstva sa nepoznatima, studija pokazuju da se deca najčešće i upoznaju sa osobama iz svog okruženja, odnosno sa vršnjacima koji su prijatelji njihovih prijatelja.

- Trećina tih kontakta se prenose u realnost, ali većina onih sa kojima se deca upoznaju su njihovi vršnjaci. Deca se izuzetno retko upoznaju sa odraslima i potpuno nepoznatim osobama. osim toga, neveliki broj dece obuhvaćene istraživanjem, svega pet od 200, imao je neprijatno iskustvo sa novim fejsbuk prijateljem - kaže Petrović.

Unicefova studija pokazuje da deca sve ranije upotrebljavaju internet - današnji šesnaestogodišnjaci počeli su da koriste globalnu mrežu da 10 godina, a sada je ta starosna granica spuštena u predškolski uzrast.

Shutterstock

Dok predškolci internetu uglavnom pristupaju sa kućnog računara ili telefona roditelja, starija deca na mrežu se kače sa svojih pametnih telefona.

- Deci internet pre svega služi za komunikaciju, uglavnom koriste društvene mreže. Ako su im pre puberteta bile najvažnije video igrice, u tinejdžerskom postaje im važna komunikacija sa drugarima. Tada počinju da otvaraju profile na društvenim mrežama - kaže dr Petrović.

Prema njegovim rečima, i dečaci i devojčice nekoliko sati dnevno provode na netu, s tim što su devojčice mnogo aktivnije i češće imaju simptome zavisnosti od interneta.

- One više komuniciraju, više slika postavljaju, češće učestvuju u raspravama na društvenim mrežama - kaže dr Petrović i dodaje da trećina dece kaže da je bar jednom preskočilo obrok zbog neta, a polovina njih došlo je u konflikt sa roditeljima zbog preterane upotrebe interneta.

Istraživanje je, takođe, pokazalo da je svako treće dete u poslednjih godinu dana imalo negativno online iskustvo.

Shutterstock

Neka poznata ili nepoznata osoba ismevala je njihove slike, rugala se fizičkom izgledu, pretila im ili ih je zastrašivala. Često se dešava, dodaje profesor, da se deca oko nečega posvađaju na netu i onda se ta svađa prenese u stvarni svet.

Ili se prepirka koja je počela u parku ili školi nastavi na društvenoj mreži, jer je granica između realnog i virtuelnog sveta kod tinejdžera veoma fluidna.

Studija je pokazala da postoji visok nivo komunikacije i poverenja između roditelja i dece kada je u pitanju upotreba neta. Čak 86 odsto dece kaže da sa roditeljima priča o svojim problemima i na netu i u životu. Svega trećina njih traži pomoć roditelja u savladavanju problema na internetu, a razlog je jednostavan- procenjuju da im roditelji nisu od velike pomoći.

 



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]