Vesti
"NOVOSTI" SAZNAJU: Hag doneo novu odluku o Šešelju
119. 04. 2024. u 16:45
219. 04. 2024. u 16:45
Đurđevdan je veliki praznik koji, svako prema svom kalendaru, proslavljaju i pravoslavci i katolici. Ipak, kod Srba je ovaj dan ima posebno značenje. Malo Srba, međutim zna da se mošti Svetog Georgija, ratnog zaštitnika Nemanjića, čuvaju u crkvi u Prokuplju
Mošti svetog Georgija prevalile su dug put do Prokuplja iz Starog Rasa, iz Nemanjine zadužbine Đurđevih stupova.
Manstir su Turci razrušili 1689. godine i verovalo se da su relikvije uništene, sve do 1880. kad je u prokupačku crkvu došao Mile Pešić, rodom iz sela Lopižnje kod Sjenice.
On je doneo kovčežić obložen purpurnim brokatom, bogato izvezen zlatnim koncem i u njemu koščice šake Svetog Đorđa voštane boje i deo kože glave sa plavim uvojcima.
Jarilo je i dalje u našim genima
Običaji i verovanja vezana za Đurđevdan su postojala na ovim prostorima i pre nego što je srpski narod primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je "svojim praznikom" samo zauzeo mesto staroslovenskog božanstva plodnosti - Jarila, pa je zbog toga najveći broj običaja koji postoje u Srbiji veoma star i u vezi je sa zaštitom, zdravljem i plodnošću.
Pešić je ispričao da su mošti bile skrivene u crkvici Svetog Đorđa u Lopiži. Kad su Turci spalili hram, Pešići su preuzeli relikviju na čuvanje.
Pešići su zavetovani su da mošti predaju najbližoj crkvi čim se Srbija oslobodi od Turaka. Sava Pešić je pred turskim zulumom otišao iz Lopižnje i doselio se u Pretrešnju kod Blaca. Zavet je preneo na sina Mileta koji je doneo mošti u crkvu u Prokuplje.
Dioklecijan ga osudio na smrt
Ovaj svetitelj rodio se u kući bogatih roditelja u Kapadokiji. Kada mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu gde je dečak odrastao.
Georgije je već u dvadesetoj godini dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana koji je u njega polagao velike nade.
Mladi tribun, kako kaže istorijsko predanje hrišćanske crkve, odvažno je stupio pred cara i saopštio mu da je hrišćanin, čime je započelo njegovo stradanje za veru.
Mladići u ponoć odlaze do kuća devojaka koje im se sviđaju, skidaju kapije i odnose ih negde daleko i tako zadaju muke roditeljima koji zatim moraju da ih traže po selu. Skidanjem kapije veruje se da će se devojka udati te godine
Car Dioklecijan, jedan u rimskih tetrarha, osudio je Georgija na okove, tamnicu i strašna mučenja koja nisu promenila njegova ubeđenja. Pogubljen je 303. godine.
Đurđevdan se uzima i kao završetak zimske i početak letnje polovine godine, a poznato je i da je „Đurđevdanak hajdučki sastanak, a Mitrovdanak hajdučki rastanak".
S druge strane, Đurđevdan se nigde u svetu ne proslavlja kao u našoj zemlji!
Običaji i verovanja vezana za Đurđevdan su postojala na ovim prostorima i pre nego što je srpski narod primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je "svojim praznikom" samo zauzeo mesto staroslovenskog božanstva plodnosti - Jarila, pa je zbog toga najveći broj običaja koji postoje u Srbiji veoma star i u vezi je sa zaštitom, zdravljem i plodnošću.
Običaji koji ostavljaju bez daha
U brojnim delovima Srbije živopisni običaji za Đurđevdan i dalje žive. Evo nekoliko najinteresantnijih.
Mladići u ponoć odlaze do kuća devojaka koje im se sviđaju, skidaju kapije i odnose ih negde daleko i tako zadaju muke roditeljima koji zatim moraju da ih traže po selu. Skidanjem kapije veruje se da će se devojka udati te godine.
U drugim delovima naše zemlje tokom branja cveća devojke i mladići se gađaju biljkom prilepača. To je korovska biljka, stablo joj je uspravno ili malo poleglo, a listovi na vrhu su lepljivi. Ako vam se dopada neki mladić ili devojka, trebalo bi da bacite ovu biljku na simpatiju, pa ako se zalepi, to znači da će se i on ili ona zalepiti za vas.
Đurđevdan se uzima i kao završetak zimske i početak letnje polovine godine, a poznato je i da je „Đurđevdanak hajdučki sastanak, a Mitrovdanak hajdučki rastanak"
Na Đurđevdan se od leske prave krstići - jedna grana se rascepi nožem, pa se kroz nju provuče druga i tako se napravi krstić koji se stavlja na kuću i na njivu jer se veruje da on štiti od gromova i zlih sila.
Na Đurđevdan treba poraniti i ne valja spavati preko dana! Ako to uradite, rizikujete da vas glava boli preko cele godine. Ipak, narod je i za ovo smislio protivlek. Ako vam se već desi da danas zadremate, onda na Markovdan treba spavati na istom mestu i bol će nestati.
Veliku važnost u đurđevdanskom danu ranijim decenijama u Srbiji je imalo i kupanje na reci, pre sunca. Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem i tako plivali.
Đurđevdan je najtužnija srpska pesma
Vikipedija
Malo je poznato da je veliki hit „Đurđevdan" zapravo stara predratna pesma koja bi možda do danas i bila zaboravljena da nije bilo jednog sudbonosnog voza i jezivih zločina počinjenih u Jasenovcu za vreme Drugog svetskog rata.
Te 1942. Žarku Vidoviću, uglednom istoričaru umetnosti i likovnom kritičaru, bilo je tek 20. godina. On je kao dobrovoljac učestvovao u Aprilskom ratu 1941, a samo nekoliko meseci kasnije uhapšen je u Sarajevu i od tada je bio u zatvoru - prvo nemačkom, pa zatim ustaškom.
Tako se 6. maja 1942. godine, na Đurđevdan, i obreo u "velikom transportu" - vozu kojim su ustaše prevozile sarajevske zarobljenike u "logor smrti" - Jasenovac.
Izveli su nas iz zatvorskih ćelija u ranu zoru. Pamtim, bilo je ledeno jutro, a ustaše su komentarisale da su Srbima pripremile pravi Đurđevdanski uranak. Sve su nas potrpali u vagone, a neko je, ne znajući u to vreme gde idemo i šta je Jasenovac, zapevao, valjda da razbije strah, pesmu Đurđevdan koji je nekoliko nas odmah prihvatilo - ispričao je Vidović.
Policiju Nezavisne države Hrvatske je, seća se sagovornik, pesma toliko nervirala da su zatvorili vrata vagona. Zatvorenici su se tako uskoro našli zaključani, bez vazduha i u potpunom mraku. U vagone u koje u normalnim uslovima staje 40 ljudi, ustaše su smestile 200 zatvorenika.
Od 3.000 zarobljenika koliko je krenulo iz Sarajeva, do logora je stiglo oko 2.000. Svaki treći zarobljenik je umro - od gladi, iscrpljenosti, bolesti... A prvi pakao - Jasenovac, tek ih je čekao.
Goran Bregović je mnogo kasnije tu pesmu obradio i ona je postala planetarno popularna.
Vesti
BEZOBRAZLUK DORE BAKOJANI BEZ PRESEDANA Vučić otkrio kojim su se sve sredstvima služili kako ne bi razgovarali sa Beogradom
119. 04. 2024. u 14:14
219. 04. 2024. u 14:14
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.