(FOTO) KREĆE ARHEOLOŠKI PROJEKAT 'GLAC': U Starom dvoru održan svečani prijem!

Povodom započinjanja arheološkog projekta "Glac" Srbiji, u okviru koga će Arheološki institut u Beogradu i Sidnejski univerzitet početi iskopavanja na palati iz kasnog antičkog perioda u Glacu u okolini Sremske Mitrovice, večeras je u Starom dvoru priređen prijem

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je rekao da će saradnja koju će dve ugledne naučne institucije, Univerzitet u Sidneju i Arheološki institut u Beogradu, ostvariti na istraživanju antičke građevine na Glacu imati višestruku i višeznačnu korist za srpsku, evropsku i svetsku arheologiju.

- Za našu zemlju, dva najznačajnija aspekta te saradnje, tiču se zaštite kulturnog nasleđa i jačanja međunarodne saradnje u oblasti kulture - naglasio je Vukosavljević.

On je istakao da je i u nacrtu Strategije razvoja kulture u Republici Srbiji od 2017. do 2027. godine, krovnog dokumenta koje definiše opšti državni i nacionalni interes i daje ključne smernice u kulturi, Ministarstvo kulture i informisanja posebnu pažnju posvetilo oblastima zaštite kulturnog nasleđa i međunarodne saradnje.

ARHEOLOZI SRBIJE I AUSTRALIJE NA ISTOM ZADATKU: Počinje iskopavanje u Glacu kod Sremske Mitrovice!

- U najgrubljim crtama posmatrano, kulturno nasleđe je skup resursa nasleđenih iz prošlosti koje ljudi prepoznaju kao odsjaj i izražavanje svojih vrednosti, uverenja, znanja i tradicija - rekao je Vukosavljević i istakao da je kulturno nasleđe ključna komponenta i temelj kulturnog identiteta.

U cilju jačanja institucionalnog okvira u oblasti zaštite kulturnog nasleđa Ministarstvo kulture i informisanja planira donošenje niza novih zakona i podzakonskih akata u toj oblasti.

Gradski menadžer Goran Vesić je izrazio veliko zadovoljstvo zbog pokretanja projekta "Glac", važnog naučno-istraživačkog projekta.

Kako je rekao, malo je poznato da koreni srpske arheologije sežu u 1883. godinu, kada su otkrivena brojna svetski značajna nalazišta, od Vinče do Lepenskog Vira. 

- U Srbiji se nalazi veliki broj lokaliteta iz praistorije, antike i srednjeg veka, kao što su Sirmijum, Singidunum, Šarkamen, Naisus, Feliks romulijana, Caričin Grad, Viminacijum, Beogradska tvrđava, Ras, Studenica.... - naveo je Vesić i istakao je da su neki od njih uvršteni na Uneskovu listu svetskog kulturnog blaga.

Navodeći da su na lokalitetu Glac otkriveni nalazi mozaika i ukrasa sa zidova sačinjeni od skupocenih vrsta kamena, Vesić je istakao da se na osnovu tog otkrića dolazi do pretpostavke da upravo to nalazište skriva još jednu carsku palatu.

Vesić je izrazio zadovoljstvo što su ponovo počela arheolška istraživanja na teritoriji Beograda i Srbije.

- Smatram da kao grad treba da se što više bavimo našim antičkim kulturnim nasleđem i da budemo svesni njegovog potencijala, ne samo u naučnom i kulturnom pogledu, već i kao bitne pretpostavke za razvoj turizma i drugih privrednih grana - naglasio je Vesić.

On je istakao da veliku zahvalnost dugujemo ambasadi Australije, zbog podrške projektima koji se implementiraju na teritoriji grada Beograda, kao i zbog promocije srpske kulture.
 

Australija i Srbija su vezane snažnim prijateljskim vezama, iako su geografski veoma udaljene, ocenio je Vesić.

- Australijsku državu i društvo stvarali su mnogi doseljenici iz Evrope, među kojima je bilo i onih iz naše zemlje i krajeva. Australiju nisu zaobišla oba velika rata i zajedno sa Srbijom bila je na pravoj strani, što se ogleda i u nesebičnoj pomoći velikog broja australijskih žena srpskoj vojski i stanovništvu tokom Prvog Svetskog rata - dodao je Vesić.

Zvanicama se obratila ambasadorka Australije u Srbiji Džulija Fini koja je izrazila zadovoljstvo zbog započinjanja projekta "Glac", navodeći da će to biti izuzetno značajan bilateralni projekat.

Prijemu su prisustvovali princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević kao i brojni ambasadori među kojima ambasador Velike Britanije Denis Kif, ambasador Sjedinjenih Americkih Država Kajl Skat, ambasador Nemačke Aksel Ditman i drugi. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.