OBELEŽENA godišnjica smrti Arčibalda Rajsa

Godišnjica smrti istaknutog humaniste, kriminologa i prijatelja Srbije Arčibalda Rajsa svečano je obeležena danas državnom ceremonijom u Topčiderskom parku

Vence su na spomenik Rajsu, podignut 1931, položili i odali poštu izaslanik predsednika Republike Nikola Selaković, zatim u ime vlade Srbije državni sekretar Ministarstva rada Negovan Stanković, kao i predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Kriminalističko-policijske akademije, Grada Beograda, Udruženja za negovanje tradicije narodnooslobodilačkih ratova, Udruženja potomaka Solunskih ratnika i građani.

Generalni sekretar predsednika Republike Nikola Selaković smatra da doktora Arčibalda Rajsa nismo zaboravili sve dok ga se ne sećamo samo na današnji dan kojim se obeležava godišnjica njegove smrti, "već i na svakom koraku ponavljajući ono što je on ponavljao u čitavom periodu od 1914. dokle je bio živ".

- A ponavljao je istinu o stradanju srpskog naroda naročito 1914-1915, ali i svedočio njegovu golgotu, povlačenje kroz Albanske gudure, vaskrs države na Krfu, Solunskom frontu i oslobođenje - rekao je Selaković.

Ali, kako ističe, Rajsa Srbi ne treba samo da se sećaju po njegovom profesionalnom pozivu i etici koja je dokazana u tom periodu, kada je kao kriminolog postupao u Srbiji, najviše na prostoru Mačve, Podrinja, zapadne Srbije, već treba i da "živimo kroz njegove poruke iz njegovog čuvenog spisa "Čujte Srbi - čuvajte se sebe", odnosno da upoznamo same sebe da bismo mogli da rešavamo najveće probleme.

Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović istakao je da je Arčibald Rajs postavio temelje srpske kriminološke i forenzičke nauke, na kojima naši stručnjaci i dalje rade, kao i da je on prošao golgotu marša do Albanije i povratka u Srbiju probijajući Solunski front.

- Rajs je ostavio zaista veliki trag i mnogo smo mu dužni. On je i svojim porukama, nama i pokolenjima ostavio zadatak da ne ponovimo greške naših predaka, da čuvamo i volimo našu zemlju - rekao je Mladenović.

Predsednik Udruženja potomaka Solunskih ratnika "Dr Arčibald Rajs" Miroslav Ðolović kaže da nema onoga ko je hteo "da i malo pronikne u istoriju srpskog naroda", a da nije razgovarao o Arčibaldu Rajsu, koji je, kako ističe, prijatelj Srba za sva vremena.

- Poslužiću se stihom Vojislava Ilića Mlađeg - Kada mi se ovde u zemlji Srbiji završi staza životnih dana, želim da moje srce počiva visoko na vrh Kajmakčalana. Tog najdičnijeg vrha Srbije gde suri orli nebo prodiru da budem pored mojih drugova koje sam gledao kako umiru - rekao je Ðolović.

Rodolf Arčibald Rajs bio je švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.

U Srbiju je došao da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom, na poziv srpske vlade 1914. godine.

Pred kraj života objavio je svoj ratni dnevnik u knjizi "Šta sam video i proživeo u velikim danima", a pre toga objavio je "Pisma sa srpsko-makedonskog fronta", dok, kao svoje posmrtno zaveštanje srpskom narodu ostavio je neobjavljen rukopis knjige "Čujte Srbi!“.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.