CRNE PROCENE! Srbi će više obolevati od depresije nego od raka!

Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se danas, a u Srbiji svaka peta osoba u nekom periodu života suočena je sa nekim mentalnim problemima

Procenjuje se da u svetu oko 450 miliona ljudi ima neki mentalni poremećaj, da neku vrstu poremećaja strukture ličnosti ima 20 odsto ljudi, a psihijatri kažu da bi se to moglo preslikati i na našu zemlju.

Svetske zdravstvene organizacije procenjuje da će do 2020. godine depresija biti najmasovnija bolest u svetu, ispred kardiovaskularnih bolesti i karcinoma.

Klinika za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" organizovala je danas obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja, pod sloganom "Razumevanje je najbolji lek za dušu" na Trgu Republike.

Dvodnevnom akcijom započinje jednogodišnja kampanja promocije mentalnog zdravlja u zajednici. Građani su kod lekara klinike "Laza Lazarević" mogli da urade testove na depresiju, anksioznost, demenciju.

Cilj kampanje je podizanja svesti o mentalnim poremećajima, kao i prevencija stigmatizacije i marginalizacije osoba sa ovom vrstom problema.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja prof. Vladimir Đukić rekao je da je neophodno da svi pokažemo empatiju za građane koji se bore sa mentalnim bolestima.

- Bitno je da građani koji se suočavaju sa mentalnim poteškoćama mogu da ostvare svoje pravo na puno zdravlje i da im se obezbede moderni i savremeni medikamenti, kako bi oni mogli da se aktivno uključe u svakodnevne aktivnosti-rekao je Đukić.

Direktorka klinike "Laza Lazarević" Ivana Stašević Karličić naglasila je važnost podizanja svesti o mentalnim poremećajima i poremećajima ponašanja, kao i potrebu za edukacijom opšte javnosti.

Najugroženija grupa u pogledu mentalnog zdravlja su migranti, koji su preživeli brojne traume u zemljama iz koje dolaze, koje su zahvaćene ratom, ali i traume na putu do željene destinacije.

Organizacija Mreža psihosocijalnih inovacija (PIN) u saradnji sa UNHCR-om obavila je istraživanje o mentalnom zdravlju izbeglica u Srbiji koje pokazuje da 88 odsto migranata ima potrebu za trenutnom ili stalnom psihološkom podrškom, dok 61 odsto ima izražene tegobe u oblasti mentalnog zdravlja.

- Dominantne tegobe u izbegličkoj populaciji su simptomi depresije, koji se javljaju kod 48 odsto osoba, zatim simptomi anksioznosti koji se javljaju kod 37 odsto osoba i post traumatski stresni poremećaj kod 28 odsto izbeglica - rekla je psiholog PIM-a Jovana Gašić na predstavljanju istraživanja.

Ona je naglasila da u zemlji porekla migranti u proseku dožive 13 traumatskih iskustava kao što su bombardovanje, smrt člana porodice, zatočeništvo, prebijanje, zlostavljanje...

- Tokom puta dodatno se suočavaju sa traumama kao što su teške telesne povrede, nestatak hrane i vode, odvajanje od članova porodice, zloupotrebe od strane krijumčara - pojasnila je ona.

Šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji Hans Fridrih Šoder naglasio je da su izbeglice i migranti posebno ugroženi što se tiče mentalnog zdravlja, da su izloženi velikom broju stresnih događaja.

- Što se tiče izbeglica i mentalnog zdravlja moramo biti pažljivi da im ne oduzmemo dostojanstvo, odnosno da im se pruži mogućnost na dostojanstven i normalan život - pojasnio je on.

Pomoćnik direktora Instituta Batut Periša Simonović podsetio je da je od 2015. godine kroz Srbiju prošlo oko milion migranata i da je u prvo vreme najvažnije bilo da se spreči da dodje do epidemije, a da će u ovoj i narednoj godini najveći izazov biti koncentracija na zdravlje u celini uključujući i mentalno.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.