ČAK DVE TREĆINE SRBA ZA VRAĆANJE SMRTNE KAZNE! A i taj broj konstantno raste jer je narod ŠOKIRAN BRUTALNIM UBISTVIMA POSLEDNJIH GODINA!

Više od 65 odsto građana traži da se ponovo uvede najteža kazna. Taj broj konstantno raste jer je narod šokiran brutalnim ubistvima poslednjih godina, kažu stručnjaci. Pravnici smatraju da je smrtna kazna nehumana i da je 40 godina zatvora dovoljna sankcija čak i za najteža dela

Čak dve trećine građana Srbije traži da se ponovo uvede smrtna kazna i taj broj je u stalnom porastu, otkrio je zamenik zaštitnika građana Miloš Janković! O tome govori i činjenica da je pre samo godinu dana polovina stanovnika naše zemlje bila za vraćanje najteže sankcije.

Sociolozi i psiholozi kažu da ovakva statistika nije neočekivana, "jer je narod užasnut serijom brutalnih i masovnih ubistava poslednjih godina, u kojima su često žrtve deca". Pravnici, sa druge strane, smatraju da je vraćanje smrtne kazne nerealno, jer se radi o nehumanoj sankciji, i da je sadašnja najteža sankcija od 40 godina zatvora sasvim adekvatna čak i za najteža krivična dela.

Zamenik ombudsmana Miloš Janković ne krije da je iz godine u godinu u Srbiji sve više onih koji smatraju da bi izvršioci najtežih krivičnih dela trebalo da budu lišeni života.

- Prošle godine je za vraćanje smrtne kazne bilo nešto više od polovine ispitanika, a danas je za to preko dve trećine anketiranih. To je zabrinjavajuće, ali uveren sam da smrtna kazna u Republici Srbiji nikada neće biti ponovo uvedena i da naša zemlja nikad više neće pogubiti nijedno ljudsko biće. Države, organizacije i ljudi širom sveta danas se bore da se smrtna kazna ukine u zemljama u kojima je još na snazi i da se ne dopusti njeno ponovno uvođenje tamo gde je ukinuta - istakao je Janković.

Sociolog dr Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka objašnjava za Informer da ovo istraživanje pokazuje da su građani Srbije očigledno gladni pravde.

- Popularnost smrtne kazne je naprasno porasla jer smo bili u tranziciji čitavih 25 godina i živeli smo u jednom nestabilnom sistemu. Sada se kod ljudi pojavila izražena želja za stabilnošću i autoritetom, a uvođenje smrtne kazne smatraju kao garanciju za zadovoljavanje pravde. Tome doprinose mnogobrojna brutalna ubistva poslednjih godina, naročito ona gde su žrtve deca. Međutim, vraćanje najteže sankcije je u Srbiji praktično nemoguće, jer smo vezani konvencijama Evropske unije. Osim toga, sve demokratske države izbacile su ovu kaznu iz svojih pravnih sistema - napominje Cvetićanin.

Sudija Ivan Bajazit, koji je 1992. godine izrekao poslednju smrtnu kaznu u Srbiji Somborcu Johanu Drozdeku (pogledajte okvir), kaže da je danas protivnik ove sankcije.

- Sećam se tog slučaja i znam da smo i veće i ja dva dana pokušavali da pronađemo bilo kakvo opravdanje kako ne bismo presudili smrtnu kaznu. Međutim, nijednog opravdanja nije bilo, a alternativa mi je bila da mu dosudim samo 20 godina. To bi u poređenju sa onako monstruoznim delom bilo kao da sam ga odveo u kafanu i častio ručkom. Uprkos svemu tome, nisam za to da se vrati smrtna kazna jer je ona nepopravljiva. Nekad se tek naknadno ustanovi da čovek ipak nije kriv, a vi ste ga već usmrtili. Takođe, mi sada imamo maksimalnu kaznu od 40 godina, koja je po mom mišljenju sasvim dovoljna jer ti ljudi uglavnom u zatvoru provedu ceo život - objašnjava Bajazit.

Advokat Dragoljub Đorđević smatra da donekle razume želju građana za vraćanjem smrtne kazne, ali da ona sasvim sigurno neće biti vraćena još dugo u budućnosti.

- Nije mi iznenađujuće što prema najnovijim podacima čak dve trećine Srba želi da se u naš sistem vrati smrtna kazna, jer smo poslednjih godina svedoci jezivih ubistava, silovanja i stravičnog nasilja nad decom. To u narodu izaziva strah i smatraju da će smrtna kazna zastrašiti sve potencijalne zločince. Međutim, to nije izvodljivo u našem pravnom sistemu i mislim da od toga nema ništa - objašnjava Đorđević.

Osuđene kod nas streljao stroj policajaca

Advokat Dragoljub Đorđević objašnjava da se smrtna kazna u Srbiji uglavnom izvodila u zatvorskim delovima, a izvršavao ju je stroj od pet do sedam policajaca.
- Konačnu odluku donosio je sudija, a presuda je morala da se izvrši u zatvoru, izvan ćelije. Optuženi bi se smestio naspram stroja dežurnih policajaca, koji bi na znak u isto vreme opalili svojim pištoljima. Da bi se izbegla griža savesti, svaki drugi iz stroja je imao pravu municiju, tako da niko od njih ne sazna ko je zapravo presudio zatvoreniku. Prilikom streljanja, pored predsedavajućeg veća, bilo je obavezno i prisustvo dežurnog lekara i tužioca - priča Đorđević.

Metode smrtnih kazni:

- električna stolica - SAD (sedam država, kao alternativa smrtonosnoj injekciji)
- smrtonosna injekcija - SAD (31 država), Kina, Tajland, Gvatemala, Vijetnam
- vešanje -Iran, Pakistan, SAD (država Vašington, alternativa smrtonosnoj injekciji), Egipat, Avganistan, Bangladeš, Bocvana, Indija, Belize, Bruneji, Kameron, Gambija, Antigva i Barbuda, Irak, Japan, Jordan, Kenija, Kuvajt, Liban, Lesoto, Liberija, Malavi, Malezija, Mjanmar, Eritreja, Nigerija, Oman, palestinska teritorija u oblasti Gaze, Južni Sudan i Sudan, Sijera Leone, Singapur, Južna Koreja, Šri Lanka, Sirija, Tanzanija, Tonga, Tunis, Uganda, Kongo, Papua Nova Gvineja, Katar, Zambija, Zimbabve
- streljanje - Belorusija, SAD, Iran, Irak, Indonezija, Saudijska Arabija, Indija, Kina, Južna Koreja, Tajvan, Bangladeš, Avganistan, Liban, Nigerija, Oman, Jemen, Južna Koreja, Ujedinjeni Arapski Emirati, Belorusija, Gambija, Somalija, Eritreja, Benin, Katar, Sijera Leone, Sirija, Uganda
- odrubljivanje glave - Saudijska Arabija, Benin, Jemen, Katar
- kamenovanje -Avganistan, Saudijska Arabija, Sudan, Pakistan, Iran, Jemen, Somalija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Nigerija
- bacanje sa visine - Iran

* U nekim zemljama primenjuje se nekoliko različitih metoda smrtne kazne

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.