Dejan Živančević

09:27 Društvo 15

A. Crnomarković | 31. 12. 2017.

MI OVDE NE PRAVIMO AUTOPUT, MI RATUJEMO S PRIRODOM! Informer sa neimarima na Koridoru 10 U Grdeličkoj klisuri!

Dok smo kopali tunel Manajle, na dubini od 100 metara na nas se obrušilo 150 kubika zemlje! Onda su podzemne vode sve preplavile i poništile naš višemesečni rad! Naši radnici visili su na 70 metara iznad Vladičinog Hana dok su pravili most Vrla, kaže Milovan Bekrić, šef projekta južnog kraka Koridora 10

"Ovo nije ni građevinarstvo, ni inženjerstvo, ni arhitektura, ovo je neprekidna borba sa prirodom". Uz ove reči nas je u Grdeličkoj klisuri dočekao Milovan Bekrić, šef projekta južnog kraka Koridora 10, koji će vredni neimari završiti u toku 2018. godine.

Neverovatan poduhvat

Dejan Živančević

Stubovi od armiranog betona koji su ugrađeni u mostove visoki su 42 metra i teški po 87 tona. Most Džemin Dol ima 110 ovakvih stubova, a velelepna Vrla čak 140Milovan Bekrić, šef projekta

Uprkos svakodnevnim urušavanjima zemlje i stena i izlivanjima podzemnih voda, 1.150 radnika i 400 građevinskih mašina rade neprekidno, 24 sata dnevno, ne bi li što pre završili put koji će našu zemlju povezati sa Makedonijom i Grčkom.

Natčovečanski napori

Reporteri Informera posetili su radove na 26,5 kilometara dugoj deonici puta kroz Grdeličku klisuru i uverili se kako su nauka i stručnost ukrstili koplja sa prirodom koja teži da ostane netaknuta. Hrabri inženjeri i njihovi neustrašivi radnici objasnili su nam kako su između golih brda napravili 33 mosta, dve petlje, dva vijadukta i dva tunela i koje su sve poteškoće imali tokom ostvarenja ovog cilja.

Dejan Živančević

- Najteža deonica svakako je tunel Manajle, koji će biti dug 1.808 metara, što ga čini najdužim u Srbiji. Kopali smo na dubini većoj od sto metara i imali smo nekoliko urušavanja po 150 kubnih metara zemlje. Kada god se to dogodilo, morali smo ceo posao da počnemo iz početka. Da stvar bude još gora, u ovom tunelu su nam veliki problem pravile i podzemne vode, koje su znale da probiju brzinom od sedam litara po sekundi i tako za tili čas ponište naš višemesečni rad. Nešto manje problema imali smo sa tunelom Predejane, dugim čak 1.000 metara, koji će uskoro biti u potpunosti završen - ispričao nam je Bekrić.

Pet puteva kroz klisuru

Najteža stvar na ovoj deonici je upravo to što se između dva brda pored magistralnih i lokalnih puteva, železničke pruge i reke gradi još i autoput.

- Vidite i sami koliko je ovde uzak prostor. Imate magistralu, pa Južnu Moravu, pa železničku prugu, regionalni put i mi još tu uglavljujemo autoput. Zbog toga je sve ovo toliko komplikovano i dugo traje. Na nekim deonicama autoput čak ide poprečno i prelazi i preko magistralnog i regionalnog puta, i preko pruge i reke - pojasnio nam je Bekrić.

Uprkos ratu sa prirodom, ova deonica donela nam je nekoliko inženjerskih remek-dela kao što su mostovi Džemin Dol i Vrla, koji prelazi iznad celog Vladičinog Hana.

- Izgradnja ovih mostova je nešto što će se prepričavati generacijama u našoj zemlji. Samo stubovi od armiranog betona koji su ugrađeni u most visoki su 42 metra i teški po 87 tona. Most Džemin Dol ima 110 ovakvih stubova, a velelepna Vrla čak 140. Koliki je ovo veliki poduhvat govori i činjenica da su ovi stubovi pravljeni na licu mesta i da ih je na sam most postavljala jedna od najvećih mašina na svetu, "lansirna rešetka" koja je teška čak 100 tona - objašnjava šef ovog projekta i dodaje da je najveća sreća što su svi radnici živi i zdravi:

Dejan Živančević

- Ti hrabri ljudi su visili na 70 metara iznad Vladičinog Hana dok je "lansirna rešetka" postavljala stubove. Da se bilo šta nepredviđeno desilo dovelo bi do velike tragedije, ali sam ponosan i presrećan što smo svi živi, zdravi i na broju, a imamo pred sobom jedan ovakav poduhvat - iskren je Bekrić.

Rizikovali živote

Nije nam žao što smo rizikovali živote na Koridoru, ovome će se diviti naša deca i unuci
Tesar Ivica Cvetković

Pored komplikovanih tunela i velelepnih mostova, ovaj deo autoputa posebnim čini i to što je sa planine Momin kamen do sada izminirano više od 470.000 kubnih metara stena.

- Autoput je morao da priđe pored planine Momin kamen, što je bio veliki rizik, jer je ona pretila da se uruši. Zbog toga smo u velikom broju eksplozija izminirali čak 450.000 kubnih metara stena od ukupno 620.000 do kraja projekta. Tokom jedne eksplozije se sruši 35.000 kubnih metara kamena i za to je potrebno čak dve tone eksploziva. To je pravi primer da se ovde ne radi o građevinarstvu, inženjerstvu i arhitekturi već o žestokoj borbi čoveka i prirode - objašnjava Bekrić.

Ponosni radnici

Koliko je za izgradnju ovakvog projekta potrebno žrtve i odricanja ispričali su nam i radnici koji svakodnevno grade Koridor 10. Tesar Ivica Cvetković tvrdi za naš list da mu nije žao što je rizikovao svoj život i da će o ovom poduhvatu pričati njegova deca i unuci.

Dejan Živančević

- Dvadeset godina sam u ovoj struci, ali su mi ove dve na Koridoru 10 nešto najveće što sam u životu radio. I kad bih sutra umro, bio bih srećan jer će ovome da se dive moja deca i unuci. Nije mi žao što smo rizikovali živote viseći na 70 metara visine dok je "lansirna rešetka" postavljala stubove iako smo znali da čak i najmanji kvar može da nas odvede u večnost - priča Cvetković.

Najviše muka oko tunela Predejane

Najveći problem radnicima pravi prva deonica Grdelica - Tunel Predejane. Ona će zbog velikog broja kosina biti i poslednja gotova na južnom kraku Koridora 10.

- Na šest kilometara imamo čak dva kilometra kosina koje pokušavamo da ispravimo. To su Tantalove muke i nešto nezapamćeno u ovom poslu, ali sam siguran da ćemo i sa tim izaći na kraj i da će deonica biti gotova u propisanim rokovima - jasan je Bekrić.

Sa njim je saglasan i njegov kolega Stefan Jovanović, kog smo zatekli kako vozi džinovski kran po još nezavršenom mostu.

Dejan Živančević

- Prestao sam da se plašim jer je ovo nešto iznad straha. Nije svejedno raditi na ovim visinama, ali osećam da moramo da završimo ono što smo započeli. Svi smo mi profesionalci i važnije nam je ovo što će ostati iza nas od nas samih - kaže Jovanović.




zar nemaju platu

31.12.2017. 11:24

@Milan - Zahvalnica i ovima u pozadini sto zive u tim kucama ispod kojihi kopaju tunel .


123

31.12.2017. 10:55

@Milan - Posao kao posao. Placeni si za to. Ovakvih gradilista na svetu ima na desetine hiljada.


Miljan

31.12.2017. 10:16

Svaka vam cast graditelji i neka vas sreca prati. A sto se tice rokova? Pa kada smo cekali tolike godine mozemo jos godinu ili dve,bitno je da se dobro uradi. Samo napred i veliko hvala i vama i ovoj vlasti na celu sa predsednikom!!!


Koridori

31.12.2017. 10:28

Ovo je za svaku pohvalu,medjutim,ovo je i isplatljiva inesticija i ulaganje u odnosu na Koridir 11 gdr cr ,mozda saobracaj biti pojacan tokom leta,ma da i to pod znakom pitanja,jer tesko da ce stranci letovati u Crnoj Gori,gde i Srbi godinama ne idu,odlazci u Grckoj,gde jevtinije i usluge daleko bolje.


dm1

31.12.2017. 11:21

@Koridori - Koridor 11 neradise zbog stranaca vec zbog ljudi koji tu zive .


Koridori

31.12.2017. 13:15

@dm1 - Da li vi znate kolko to kosta Srbiju i njene gradjane,a da je slepo crevo za Crnu Goru.Zar nije moglo poluautoput kao sto se nekada putovalo od Novog Sada i Beograda gde svakodnevo prolaze na hiljada automobila i gde se isplati odrzavati i siriti auto put? hiljada.Ako je ovo Auto put za Crnogorce koji zive i rade u Srbiji,onda zaista non commente!


sasa

31.12.2017. 11:00

Postovani graditelji. Svaka vam cast i zasluzujete sve komplimente i zahvalnost drzave Srbije,ali vas molim da pazite na sebe jer samo zivi i zdravi ste od koristi svima a najvise svojim porodicama. Jos jednom vam zelim puno zdravlja i srece u vasem radu.


Jovan Caruga

31.12.2017. 10:59

Ovo su vijesti koje bi se cesce trebale naci na naslovnim stranama medija. Zahvalan sam Informeru na ovoj vijesti. Ponosan sam na svakog radnika na ovom autoputu.Ovo je za svaku pohvalu Vlasti Srbije i neimarima na ovoj Gradjevini.


Ilija Čvorović

31.12.2017. 11:59

Svaka čast, radnicima, ali dokle više da kukate kako zbog tipa zemljišta, ne možete da završite put. Pa to su uradili projektanti, oni su trebali da utvrde da li može da prođe put ili ne. Kinezi napraviše most od 42 km ( cetrdeset) na vodi pa ne kukaju. Grci napravili oko pedeset tunela, Hrvati uradiše autoput po primorje i kazete da je vama teže. To su samo spinovanja, pošto rok za završetak tih deonica istekao je pre dve godine, a opet ċe da odlože.


Bata

31.12.2017. 12:31

Molima vas, ne kaze se Manajle vec MANOJLE. Jednostavno moj deda koji je rodjen tu, zove se Manojlo,, a ne Manajlo. Upozorite mocnike koji su tunelu i selu nasilno promenili ime! Hvala.


Hmmm

31.12.2017. 12:36

Svajcarci su iskopali tunel ispod Alpa u duzini od 64km. Kinezi napravili most od 50km. Norvezani most koju u sred mora prelazi u tunel. Hrvati imaju na stotine kilometara jos tezih deonica. CG iskopala Sozinu. Ovo ne da nije nevidjeno i velicanstveno, nego je za modernu gradjevinu standardno.


Dobrivoje

31.12.2017. 12:21

Srećan sam svakom kilometru izgrađenog autoputa. Pre 40 godina učili smo da će u Grdeličkoj klisuri biti jezero objekat budućeg sistema Dunav Egejsko more. Auroput bi zaobišo klisuru išo bi dolinom Veternice i kroz planinu Kukavicu izašo između V hana i Vranja. Prugu i postojeći put bi podigli na oko 30 metara. Sad je kakoje. Kasnije videćemo. Srećno.


cvijić aleksa

31.12.2017. 14:09

čuvajte živote neka i kasni put i tuneli pravi ste heroji


Deki

31.12.2017. 11:35

Ako nisu znali kako se pravi tunel - nisu ni trebali da kopaju. Lepo pozovu Svajcarce, pa ovi odrade kvalitetno i u roku. Svajcarci kopaju tunele svaki dan. O zavrsetku juznog kraka Koridora 10 slusamo poslednjih 5 godina i svake godine na more idemo polu-zavrsenim putem. Razlicite su razloge nalazili kako bi se oprevdali - ali put jos uvek nije gotov. Ista prica i sa Dimitrovgradom - do godine, do godine...a narod u Sicevackoj klisuri gine li gine.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]