DEBELO ČAK 56% SRBA SVAKO PETO DETE JE GOJAZNO: Alarmantni podaci Instituta za javno zdravlje "Batut"

U Srbiji se 21 odsto stanovništva smatra prekomerno gojaznim, dok još 35 odsto ima višak kilograma. Debljina uzrok svake druge smrti u našoj zemlji

Čak 56 odsto stanovnika Srbije ima problem sa viškom kilograma i taj broj iz godine u godinu raste, pokazuju alarmantni podaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut"! Prema ovoj statistici, 21 odsto Srba je prekomerno gojazno, dok još 35 odsto ima veću težinu od normalne.

Najviše raste broj gojaznih među decom do 19 godina (oko 20 odsto), što je veoma opasno, naročito ako se zna da je debljina jedan od ključnih uzroka svake druge smrti u Srbiji. Stručnjaci kažu da, ako se nešto ne preduzme, do 2050. godine nam preti prava epidemija gojaznosti.

Sve gore stanje

Prema podacima "Batuta", u Srbiji broj ljudi sa prekomernom kilažom raste iz godine u godinu, najviše u južnoj i istočnoj Srbiji.
- Najnovije istraživanje je pokazalo da svaki peti stanovnik naše zemlje, ili 21,2 odsto populacije, spada u kategoriju gojaznih, dakle, to su osobe sa ozbiljnim problemom sa viškom kilograma. Još 35 odsto građana spada u "predgojazne", što znači da imaju višak kilograma. Samo 40 odsto ljudi ima normalnu težinu u odnosu na visinu, dok je 3,2 odsto populacije neuhranjeno. Posebno brine to što je broj prekomerno gojaznih porastao za skoro četiri odsto, jer je na poslednjem istraživanju 2006. godine u tu kategoriju spadalo 17,3 odsto populacije - kažu u "Batutu" i dodaju:
- Sve ovo je uslov i za loše zdravstveno stanje, jer je svaka druga bolest vezana za prekomeran broj kilograma. Tako je 45 odsto smrtnih ishoda kod muškaraca i 50 kod žena povezano upravo sa prekomernim viškom kilograma. Posebno brine činjenica da je svako peto dete gojazno i da je taj broj u dramatičnom porastu - dodaju u Institutu za javno zdravlje.

Nutricionista Jovana Ferluga ističe da epidemija gojaznosti u Srbiji još nije dostigla vrhunac, ali da se drastičan porast očekuje do 2050. godine.
- Gojaznost u Srbiji je uzela maha i iz godine u godinu primetan je porast ovog lošeg trenda. Najalarmantnije je to što je među onima sa viškom kilograma sve više dece, koja pretenduju da budu gojazna i kada odrastu. Da bismo popravili ovakvu sliku, prvenstveno treba da preventivno delujemo u školama. Da se uvedu predavanja o pravilnoj ishrani, da u školama fizičko vaspitanje bude zastupljeno svaki dan, da deca imaju zdrave obroke, a ne da jedu brzu hranu - priča Ferluga.

Ishrana i aktivnost

Prema njenim rečima, gojaznost predstavlja i ozbiljan zdravstveni problem koji može biti poguban za zdravlje.
- Višak kilograma je uzrok nastanka brojnih bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, infarkta i šloga, ali malignih bolesti. Zato je veoma bitno da i stari i mladi jedu zdravo i imaju kvalitetan način života. Potrebno je dosta sna, ishrana treba da podrazumeva mnogo vode, voća i mesa bez puno masnoće. Neophodna je svakodnevna fizička aktivnost, šetnja ili sport. Iz ishrane pod hitno treba izbaciti brzu hranu i gazirane sokove, i mislim da će se ova slika znatno popraviti - objašnjava naša sagovornica.

Lončar: Program za prevenciju gojaznosti Tanjug Zbog naglog porasta gojaznih u Srbiji, kao jednog od najvećih zdravstvenih problema savremenog doba, ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je pokretanje Nacionalnog programa za prevenciju ovog problema. - Program pokreću Ministarstvo zdravlja i prehrambena industrija, a podržaće ga "Koka-Kola" sistem u Srbiji. Program će biti usmeren prvenstveno prema deci. Prevencija gojaznosti istovremeno je i prevencija dijabetesa. Procenjuje su da će u narednom periodu biti na stotine miliona više obolelih u svetu od dijabetesa tipa 2, ako se ne krene sa prevencijom i ako se ne bude vodilo računa o ishrani i fizičkim aktivnostima - ističe Lončar.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.