KUSTURICA NA VEST O SMRTI MILOŠA FORMANA: Svaki susret sa Formanom doživio sam sa tremom i stidom pred velikanom!

Miloš Forman je svoj život vodio kao i svoje filmove. Podsmevao se glupostima ali je razumeo malog čoveka koji pije pivo, živi u provinciji i trpi egzistencijalne jade, dok je u Americi izvodio dokaz da su ludaci na slobodi a pametni u ludnici

U životu bez iluzija, i filmovima koji su uvijek bili veći od života, tipičan Čeh sa vidljivom ironičnom distancom, stvorio je velika dela evropske filmske kulture a onda, u Americi, velika dela američke kinematografije. Malo kome je to uspelo, čak ni bečki Jevreji koji onomad stvoriše Holivud, nisu sintetisali iskustvo evropskog egzistencijalizma i američkog sna kojeg je trebalo uspešno idealizovati.

Miloš Forman se pojavio u Njujorku kada je san o idealnoj Americi počeo da bledi i reagovao na Reganovo zatvaranje ludnica širom Amerike. Trijumfalno je ugradio u američko društvo pilulu apsurda u filmu "Let iznad kukavičjeg gnezda" a velegradski život Njujorka, njegovu pornografsku stranu i raspad tamošnje familije, nagovestio filmom "Svlačenje". 

Iako je pazio da bude zahvalan za gostoprimstvo i američki pasoš, pomenutim filmovima je ostvario kontinuitet humanog i istinitog tretiranja ljudskih sudbina uhvaćenih u mreže društava u češkom komunizmu i američkom kapitalizmu. Iz češke faze, najdublje su se urezali u sećanje "Ljubav jedne plavuše" i "Gori, gori moja gospođice". 

To su u stvari hemijska jedinjenja slavenske ideje o čoveku koju je kroz svoje priče, drame i novele prvi iscrtao Anton Pavlovič Čehov. Niko, naime, na filmu kao Forman u češkoj fazi nije uspeo da se tako uspešno dokopa te slavenske duše i preko svojih likova univerzalizuje ideju Čehovljevog egzistencijalizma na filmu.

To su one teme i forma koja je izvan dramatičnih pothvata i silovite dramaturgije, pronađe pejsaže drame čovekove duše. Ostaće mi u pamćenju mnogo susreta sa velikanom ali i ideja kako je nekada, kada sam ja bio student i kasnije mlad reditelj velika stvar bilo upoznati velikog umjetnika, reditelja koji je obeležio epohu. Svaki put sam doživeo te susrete sa tremom i stidom pred velikanom. 

Sada je on otišao, a bojim se sa njim i ideja iz dvadesetog veka da je reditelj ključna ličnost najvažnije umetnosti. Ne samo zbog toga što se tehnologijom danas igraju obučeni, a ne školovani reditelji. Jednostavno zbog toga što ne postoje reditelji kao što je bio Miloš Forman.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.