TABAKOVIĆ: Zaštita bankarskih klijenata i od neželjenih SMS reklama

Bankarski klijenti neće morati da plate usluge koje prilikom uzimanja kredita nisu naručili, poput nekih vrsta osiguranja, niti će banke smeti da im šalju reklame o svojim proizvodima putem SMS-a ili mejla ako nisu dobile izričit pristanak korisnika

To je poručila danas guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, obrazlažući u Skupštini Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, odnosno putem interneta.

Tabaković je navela da je broj građana Srbije koji su u 2017. obavljali internet plaćanja dostigao gotovo dva miliona, a broj onih koji su obavljali mobilna plaćanja prvi put je premašio jedan milion.

To, kako je istakla, jasno ukazuje na trend digitalizacije društva u kojem banke prednjače, nudeći klijentima korišćenje brojnih usluga putem interneta i mobilnog bankarstva, što nameće potrebu unapređenja zaštite korisnika finansijskih usluga.

- Cilj zakonskog predloga je da se "umanje rizici da će korisnik, zato što predstavnik finansijske institucije nije fizički prisutan u momentu pružanja informacija ili zaključivanja ugovora, izabrati proizvod i obavezati se prema finansijskoj instituciji ugovorom koji ne odgovara njegovim potrebama, a zbog kojeg će se kajati dugi niz godina - objasnila je Tabaković.

Prema njenim rečima, ovim zakonom se detaljno uređuje i obaveza banke da pruži jasne i relevantne informacije u predugovornoj fazi i pri oglašavanju, pri čemu će teret dokazivanja da su takve informacije dostavljene biti na finansijskoj instituciji.

Reguliše se i pravo korisnika da odustane od ugovora u roku od 14 dana, pravo da raskine ugovor bez troškova kada finansijska institucija prekrši odredbe ovog zakona, kao i ništavost odredaba u ugovorima o tome da se korisnik odriče prava koja mu daje zakon.

- Ovim Zakonom se korisnici štite i od pružanja i naplaćivanja usluga koje nisu zatražili, budući da je izričito propisano da su oslobođeni od bilo kakve obaveze u slučaju usluga koje nisu naručene, kao što je, na primer, slučaj sa određenim vrstama osiguranja kod kojih korisnik uopšte i nije svestan da ima bilo kakve obaveze, niti je te usluge tražio - naglasila je guverner NBS.

Takođe, kako je dodala, da bi se sprečilo agresivno reklamiranje automatskim slanjem elektronske pošte ili na drugi sličan način, predviđeno je da je takav vid komunikacije moguć samo ako je korisnik prethodno izričito pristao na takvu komunikaciju.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Posmatrac

pre 5 godina

Godinama ne vrsi svoju funkciju Narodna banka koja se ponasa kao sef kartela banaka sa kojima na kraju godine deli ne zakonito stecenu dobit tolerisuci nezakonito visoke kamate, zatezne kamate, previsoke marze, naknade banaka .Neverovatno je kako je previsokom referentnom kamatnom stopom NB branilala nisku inflaciji.Sto je suprotno jedno drugom. Verovatno tako rezonuju doktori ekonomije.Dok je u Evropi i svetu kljucna kamatna stopa bila o,25 u Srbiji je silazila polako sa 9,5 na nize. Nezakonito stecena dobit u kreditima sa valutnom klauzulom u zemlji u kojoj je sredstvo placanja valuta dinar i niz drugih malverzalcija vlasnika krupnog kapitala koje je pokrivala NB su spektakularne te tako su i plate u centralnoj monetarnoj instituciji bile i ostale previsoke. Od 2005.godine kako je pocela internet prezentacija Beogradske berze vlasnici krupnog kapitala tacnije nasih banaka kojima je Dinkic oduzeo dozvolu za rad a ovi ih pripojili svojim bankama bez prebijene pare - uparenim nalozima, dogovorenim ponudama i traznjama akcija odredjenog emitenta odredjivali su vrednost akcija na Berzi i insajderskim prevarama ostetili postene akcionare koji su na svoje namenske racune za trgovinu hartijama od vrednosti polagali pre trgovine novac kao pokrice a tajkuni su ulagali virtualnu maglu. Moglo je tako jer je Agencija za kontrolu i nadzor fin.transakcija ( NB ) na berzi prekasno postala aktivna a kada se aktivirala shvatilo se da u njoj rade ljudi koji cesto ne znaju o cemu se to tamo radi. Podobni i poslusni. Ko ce odgovarati sto je berzansko trziste plitko da plice ne moze biti, ko je odobrio na Berzi trgovine akcijama odredjenih emitenata iako se takvim trgovinama protivila Komisija za hartije od vrednosti jer su nezakonite.

3 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari