VLAŽNO I KIŠOVITO LETO PODIGLO CENE SEZONSKOG VOĆA! Breskve i kajsije skuplje od banana!

Obilne padavine u junu ubile rod sezonskog voća, pa je kilogram kajsija na pijacama trenutno duplo skuplji od iste količine banana. Drastično skočile i cene breskvi i malina

Sezonsko voće, poput kajsija i breskvi, trenutno je na pijacama širom Srbije skuplje i od banana, pokazalo je istraživanje Informera! Stručnjaci kažu da je do ove nesvakidašnje situacije na tržištu došlo zbog obilnih padavina koje su proteklih meseci, naročito u junu, ubile rod voća, pa se ono što je preteklo prodaje po drastično višim cenama.

Tako je prosečna cena kilograma kajsija oko 200 dinara,

Propale dve trećine roda Prethodnih godina imali smo oko 36.000 tona kajsije, dok je ove godine rodilo tek oko 12.000 tona ovog voća Branislav Gulan, Odbor za selo SANU

breskvi 120, dok se banane mogu naći i za stotinak dinara, što se gotovo nikada nije dešavalo (pogledajte tabelu). Takođe, stručnjaci ukazuju i da je vreme uticalo i na ogromne razlike u ceni voća, pa se kajsije lošeg kvaliteta, koje se koriste za sok ili džem, mogu pronaći za 80 dinara, dok one najkvalitetnije idu i od 400 dinara za kilogram.

Paprene cene

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže za Informer da su nevreme i poplave koji su zahvatili pojedine delove Srbije proteklih meseci desetkovali zasade, pa zbog toga imamo lošiji rod, ali i lošiji kvalitet voća. Međutim, cena onoga što vredi, drastično je skočila.

- Imamo dosta propalog voća, koje su kiša i grad uništili, pa je cena loših breskvi oko 60 dinara, a kajsija 80. Međutim, breskve i kajsije koje su uprkos lošem vremenu uspele da zadrže kvalitet dostigle su astronomske cene, pa prvi put imamo slučaj

Loš kvalitet Breskve i kajsije su toliko propale da 60 odsto roda može samo u preradu. Ali je zato ono što vredi preskupo Milan Prostran, agroekonomski analitičar

da su na pijacama skuplje od uvoznog južnog voća, poput banana - kaže Prostran i dodaje da kvalitet voća ove godine nije takav da može da se konzumira sirovo:

- Da Srbija ima više prerađivačkih kapaciteta, sve bi bilo bolje. Jer ove godine rod je takav da bi preko 60 odsto voća moglo ići u preradu, u džemove, sokove, kompote... Nažalost, veći deo toga će propasti.

Prostran naglašava da će i kod žitarica ove godine, zbog kiše i nevremena, biti drastične razlike u kvalitetu:

- Što se tiče pšenice, biće i vrlo kvalitetnog roda, ali će jedan dobar deo otići u stočnu hranu zbog štete od poplava. Ako više ne bude padavina, repa, kukuruz i soja će dobro roditi, i to može da spasi sezonu.

Uništen rod

Član Odbora za selo SANU Branislav Gulan napominje da je dve trećine roda kajsije uništeno zbog obilnih padavina, ali i zbog mraza, i da je upravo to razlog što je ovo voće sada papreno skupo.

Vinogradari spasili grožđe Profesor Poljoprivrednog fakulteta Đorde Glamočlija kaže da se najkvalitetnije grožđe dobija na padinama koje su izložene suncu i da su zbog loših vremenskih uslova vinogradari strahovali za rod. - Međutim, vinova loza se lako zaštiti najlonima i to pravi uzgajivači grožđa znaju. Srećom, imali smo i dosta prolećnih sunčanih dana, pa ne očekujemo mnogo loš kvalitet i prinos ovogodišnjeg grožđa do glavne berbe koja predstoji u septembru i oktobru - kaže Glamočlija.

- Od svog voća ove godine najviše su stradale kajsije, čak dve trećine roda je uništeno! To se desilo zato što smo od februara do aprila imali dosta mraza, koji nikako ne prija ovom voću, a potom je u junu bilo dosta kiše. Prethodnih godina imali smo oko 36.000 tona kajsije, dok je ove godine rodilo tek oko 12.000 tona ovog voća. Zbog malog roda je i cena skočila, pa ono malo kvalitetnog što se može naći na pijacama košta papreno - ističe Gulan i dodaje da su, pored kajsija, najveću štetu pretrpeli gradom uništeni malinjaci.

- Naše udarno voće za izvoz jesu maline, koje čine čak 10 odsto od ukupnog agrarnog izvoza. Međutim, njih je ove godine uništio grad. Samo u Arilju i Ivanjici nepogode su uništile polovinu roda.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.