Shutterstock

22:30 >> 22:30 Društvo 0

J. M. - M. M. | 26. 09. 2018.

ALARMANTNA UPOZORENJA INSTITUTA "DR MILAN JOVANOVIĆ BATUT": Svakog dana od srca umre čak 147 Srba!

Prošle godine od kardiovaskularnih bolesti preminulo 53.668 ljudi, što znači da su infarkti i moždani udari uzrok svake druge smrti u Srbiji. Po ovoj statistici, samo su Rusi gori od nas

U Srbiji svakog dana umre čak 147 ljudi od nekog kardiovaskularnog oboljenja, pokazuju novi alarmantni podaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut"! Samo prošle godine od bolesti srca i krvnih sudova život je izgubilo 53.668 Srba, što znači da su infarkti i šlogovi uzrok svake druge smrti u našoj zemlji

13.404

 ljudi umrlo je od infarkta

53.668

 ljudi umrlo je bolesti srca

Da stvar bude još opasnija, na udaru ovih smrtonosnih oboljenja sve češće su mlađi ljudi koji tek napune 30. godinu, a kardiovaskularne bolesti u poslednje vreme više ubijaju žene nego muškarce. Od svih zemalja sveta, Srbija odmah posle Rusije ima najviše preminulih od srca u odnosu na broj stanovnika.

Umiru sve mlađi

Na udaru infarkta i bolesti srca sve češće se nalaze i mladi ljudi, koji pređu tek tridesetu
Miljko Ristić, kardiolog

Domaći stručnjaci ističu da su glavni uzroci za ovakvo stanje nepravilna ishrana, stres i nedovoljna fizička aktivnost, ali i nezaobilazna genetska predispozicija.

Crna statistika

Prema podacima "Batuta", infarkt je najčešće srčano oboljenje i on je prošle godine bio uzrok svake osme smrti u Srbiji.

- Svakog dana u Srbiji od kardiovaskularnih bolesti umre u proseku 147 ljudi. Samo u toku 2017. godine život je izgubilo 53.668 ljudi, od čega žene čine oko 29.306, a muškarci 24.362. Da stvar bude gora, čak 30 odsto od svih umrlih od infarkta nije doživelo 64. godinu, dok je svaki deseti pacijent koji je izgubio bitku sa srcem bio mlađi od 50 godina. Dijagnoza infarkta registrovana je kod 13.404 građana - ističu u "Batutu" i naglašavaju da je najviša stopa obolevanja na jugu Srbije.
Kardiohirurg profesor dr Miljko Ristić ističe za Informer da je situacija kada su kardiovaskularne bolesti u pitanju veoma alarmantna, naročito jer one pogađaju sve češće mlađe od 50 godina.

Shutterstock

Uzroci kardiovaskularnih oboljenja:

* prekomerno pušenje
* alkohol
* fizička neaktivnost
* nepravilna ishrana
* genetika

- "Batutovi" podaci su zastrašujući i ovo svima nama i lekarima, i medijima i građanima treba da bude važno upozorenje da nešto mora da se preduzme i promeni! Podatak da dnevno umre 147 ljudi znači da na svakih sat vremena život izgubi u proseku oko šest osoba zbog bolesti srca i krvnih sudova. To je jezivo! Najstrašnije je to što se, osim starijih od 50 godina, na udaru od infarkta i bolesti srca sve češće nalaze i mladi ljudi, koji pređu tek tridesetu. Ovo nije nimalo naivna stvar, naročito kada se zna da smo po ovom pitanju na samom vrhu "crne" svetske liste. Pre nas su samo Rusi, dok drugo mesto delimo sa Ukrajinom - upozorava profesor dr Ristić.

 147
ljudi umre dnevno

6

umre na svakih sat vremena

Sledite saveta lekara

Sa njim je saglasan i kardiolog i predsednik Svetskog udruženja za vaskularno zdravlje (ISVH) profesor dr Nebojša Tasić. Prema njegovim rečima, lekari moraju da više povedu računa o potencijalno ugroženim pacijentima, dok građani moraju da shvate opasnost koju sa sobom nose ove bolesti.

Svetska bolest broj jedan

Svakog dana širom sveta od posledica neke od bolesti srca i krvnih sudova umre prosečno 47.000 osoba. Koliko je situacija opasna govori i podatak da se jedna od deset smrti od kardiovaskularnih bolesti (KVB) javlja u uzrastu od 30 do 70 godina.
U svetu, bolesti srca su uzrok 30 odsto svih smrti, u Evropi 45 odsto, u Evropskoj uniji 37 odsto, a u Srbiji nešto više od 50 odsto, što jasno govori o tome koliki su kardiovaskularna oboljenja problem našoj zemlji.

- Nema tu pravila, niti posebnih terapija ako ste zdravi. Ovde je potrebna dobra prevencija i da se slušaju saveti stručnjaka. Veoma je bitno da građani redovno idu na sistematske preglede, da odlaze na specijalističke provere, kontrolišu krvnu sliku, mast i šećer u krvi. Da se hrane zdravo, umereno izlažu fizičkoj aktivnosti i da izbegavaju alkohol i cigarete. Ali i stručnjaci moraju da prepoznaju opasnost i da na sve one potencijalno ugrožene pacijente obrate više pažnje, jer glavni uzrok može biti i genetika - smatra profesor dr Tasić i napominje da visok pritisak, bol u grudima, mučnina i trnjenje ruke zahtevaju hitan odlazak kod lekara.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]