IMAMO NEODGOVORAN ODNOS PREMA NAMIRNICAMA: Svaki Srbin godišnje baci čak 35 kg hrane

U našoj zemlji svake godine u đubretu završi 250.000 tona hrane, najviše hleba, peciva i mesa * Prosečna porodica zbog propalih namirnica za 12 meseci izgubi skoro dve prosečne plate

Svaki stanovnik Srbije godišnje baci čak 35 kilograma hrane, pokazuje istraživanje Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, a potvrđuju stručnjaci. Prema ovim podacima, prosečna porodica u našoj zemlji zbog propalih namirnica za 12 meseci izgubi između 80.000 i 100.000 dinara, što su skoro dve prosečne plate.

Među 250.000 tona hrane, koliko godišnje bacimo, najviše je peciva i mesa, a namirnice nam najčešće završavaju u đubretu prilikom neracionalnih nedeljnih kupovina u supermarketima ili nakon organizacije rođendana i drugih proslava.

Sistematski problem

Tehnolog Lela Tasić kaže za Informer da je bacanje ogromnih količina hrane sistematski problem i napominje da u njegovom rešavanju moraju da učestvuju i građani i institucije.

Foto: pixabay.com

- Postoje tri razloga zašto se hrana toliko baca kod nas. Prvo, prilikom velikih nedeljnih nabavki, mi retko kada kupujemo samo ono što nam je neophodno, nego sve što nam padne na pamet. Zato i nije čudo što velika količina namirnica kasnije završi u đubretu. Drugo, prilikom organizacije slavlja, da bismo se pokazali, obično naručujemo mnogo više hrane nego što je potrebno. Ta hrana se nikada ne pojede, već se na kraju baca. I treći razlog je to što ne koristimo najpre proizvode kojima ističe rok, već kako nam šta padne pod ruku. Zbog toga nam se mnoge namirnice kvare - objašnjava Tasićeva.

Direktor Udruženja hotelijera i restorana u Srbiji (HORES) Georgi Genov smatra da je rešenje u osnivanju firmi koje će odbačenu hranu najpre kontrolisati, a zatim je prebacivati u prihvatilišta.

Foto: pixabay.com

- Od 250.000 tona hrane, koliko se godišnje baci, ubedljivo najviše propadne u restoranima prilikom organizacije rođendana i drugih slavlja. U Srbiji se u 13.000 restorana gotovo svakodnevno organizuju razne proslave posle kojih desetine kilograma hrane ostane nepojedeno. A po zakonu, svaki gram te hrane mora da se uništi. Zato je rešenje u osnivanju posebnih firmi, koje bi se bavile kontrolom odbačenih namirnica i njihovim pakovanjem i prebacivanjem u sirotišta i prihvatilišta, onima kojima je preko potrebna, kaže Genov i dodaje da je njegovo udruženje već pokretalo ovakvu inicijativu:

- Udruženje ugostitelja Beograda je pre pet godina tražilo da se organizuje šira akcija davanja viška hrane, ali problem je što se nijedna kompanija ili udruženje ne bave preuzimanjem hrane od restorana i dostavljanjem onima kojima je potrebna.

Uludo trošenje

Ekonomista Mlađen Kovačević upozorava da jedna prosečna četvoročlana porodica, bacajući hranu, protraći skoro dve prosečne plate godišnje.

- Mi imamo naviku da stalno spremamo više hrane nego što treba. Jednostavno nismo navikli da štedimo, pa čak ni na ovaj način, a to je potpuno uludo potrošen novac. Ako svaki Srbin godišnje baci 35 kilograma hrane, to je preračunato u novac između 20.000 i 25.000 dinara. Tako dolazimo do računice da četvoročlana porodica za 12 meseci protraći dve prosečne plate samo zbog bahatog odnosa prema namirnicama - kaže Kovačević.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.