Vesti
"NOVOSTI" SAZNAJU: Hag doneo novu odluku o Šešelju
119. 04. 2024. u 16:45
219. 04. 2024. u 16:45
Društvo
ZASTRAŠUJUĆI STATISTIČKI PODACI MINISTARSTVA ZDRAVLJA I SZO: SVAKI ČETVRTI SRBIN JE DEBEO! Gojaznost uzrok 50 odsto smrti kod nas!
Prema predviđanjima stručnjaka, već 2020. godine 38% nacije biće debelo, a 1975. gojazno je bilo samo 8,8 odsto građana. Debljina utiče na srce i pritisak, izaziva rak i šećernu bolest
Svaki četvrti Srbin je predebeo, a broj naših građana sa viškom kilograma raste iz godine u godinu, pokazuju alarmantni uporedni podaci Ministarstva zdravlja i Svetske zdravstvene organizacije!
Procenjuje se da će već 2020, za nepunih godinu i po, u Srbiji čak 38 odsto stanovnika biti gojazno, što nas ubraja u izrazito debele nacije.
Loše se hranimo
Nije problem što naši ljudi mnogo jedu, već što se hrane loše. Forsiraju testa, gotova jela, a izbegavaju voće i povrće
Jovana Srejić, nutricionista
Epidemija debelih
Koliko se poslednjih decenija gojimo, govori i podatak da je 1975. u našoj zemlji bilo samo 8,8 odsto debelih, a da je od 1990. do danas broj onih sa izrazitim viškom kilograma dupliran . Što je najgore, debljina je uzrok svake druge smrti u Srbiji, jer utiče i na srce, i na dijabetes, i na razvoj karcinoma.
Prema podacima kampanje "Teži ka ravnoteži", koju su sproveli Ministarstvo zdravlja i Privredna komora Srbije, samo u narednih godinu i po dana broj debelih u Srbiji će se dramatično povećati.
Foto: pixabay.com
- Oko 25 odsto građana Srbije trenutno se smatra gojaznim, a već 2020. taj broj će skočiti na 38 odsto. Prema procenama, tada bi 44 odsto muškaraca i 31 odsto žena moglo da ima indeks mase veći od 30, što znači da imaju očigledan višak kilograma - piše u istraživanju.
Kako se računa indeks mase
Indeks telesne mase (BMI) izračunava se tako što težinu u kilogramima podelite sa kvadratom visine izražene u metrima. Dakle, osoba koja je visoka 180 cm i ima 80 kilograma, ima indeks mase 24,6 - što je gotovo idealna mera. Indeks manji od 18 smatra se neuhranjenošću, od 18 do 25 je normalna težina, od 25 do 30 je predgojaznost, a sve preko 30 smatra se gojaznošću i kategoriše se u više tipova, kako indeks mase raste.
Specijalista opšte prakse dr Nevenka Dimitrijević kaže da je ova statistika više nego alarmantna, jer je debljina jedan od ključnih uzroka svake druge smrti u Srbiji.
- Svest građana mora da bude mnogo veća i da shvate da je gojaznost veoma opasna bolest. Ona može da bude uzrok niza drugih oboljenja, utiče na srce i pritisak, na pluća, izaziva šećernu bolest, okidač je za karcinome, a često vodi i u psihozu. Praktično, svaka druga smrt u Srbiji direktno je povezana sa viškom kilograma. Posebno je loše to što je među gojaznima sve više školske dece, koja time dobijaju predispozicije za neko hronično oboljenje već u ranoj mladosti - kaže dr Dimitrijević.
Nutricionista Jovana Srejić upozorava da osnovni problem gojaznosti nije u tome što Srbi mnogo jedu, već što se veoma loše i nekvalitetno hrane.
Foto: Shutterstock
Petina dece gojazna, naročito tinejdžeri
U Srbiji je gotovo svako peto dete gojazno, a broj debele dece iz godine u godinu stalno se povećava! Najviše raste broj gojaznih među decom od 15 do 19 godina. Razlog za ovu statistiku su nepravilna ishrana, ali i slaba fizička aktivnost.
- Glavni uzroci gojaznosti među decom su nepravilna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost, što potvrđuje i podatak da 43 odsto đaka svakog dana konzumira slatkiše, pri čemu svako četvrto dete jede slatkiše više puta u toku dana. Naviku da svaki dan pojede jabuku, krušku ili neko drugo voće ima tek svaki peti učenik, ali zato isto toliko njih svakodnevno pije gazirane sokove - kažu u Institutu "Batut".
- Naši ljudi dosta rade, pa nemaju vremena da osmisle svoje obroke. Umesto da jedu zdravo, obično uzmu nešto s nogu, neku brzu hranu prepunu masti i ugljenih hidrata. Forsira se testo, instant jela, jeftino meso, a izbegavamo voće, povrće, ne pijemo dovoljno vode i ne bavimo se fizičkim aktivnostima. Zato se sve više gojimo, procenat onih sa indeksom mase preko 30 raste rapidno iz godine u godinu, a do 2050. imaćemo pravu epidemiju debelih - napominje Srejićeva.
Gojaznost u Srbiji
godina procenat gojaznih*
1975. 8,8%
1990. 13%
2000. 14%
2010. 17%
2014. 17,8%
2016. 20%
2018. 25%
2020. 38%**
*BMI veći od 30
** predviđanja Ministarstva zdravlja
Pet faktora
Prof. dr Sanja Mazić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu smatra da je za smanjenje ove statistike od značaja i umerena fizička aktivnost, naročito kod mladih.
- Potrebno je upražnjavati najmanje 60 minuta umerene fizičke aktivnosti, po mogućstvu svakog dana. A koliko je važan zdrav način života, potvrđuju i brojne naučne studije. Njima je dokazano da dužina života posle 50 godina starosti u velikoj meri zavisi od pet faktora kao što su nekorišćenje duvana, optimalna telesna težina, redovno vežbanje, izbalansirana ishrana i umerena upotreba alkohola - ističe Mazićeva.
Vesti
BEZOBRAZLUK DORE BAKOJANI BEZ PRESEDANA Vučić otkrio kojim su se sve sredstvima služili kako ne bi razgovarali sa Beogradom
119. 04. 2024. u 14:14
219. 04. 2024. u 14:14
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.