ĐORĐEVIĆ: Sarađujemo sa nadležnim institucijama, zadovoljan sam radom Tužilaštva!

Javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ljubivoje Đorđević istakao je da je zadovoljan radom Tužilaštva. Prenosimo vam deo intervjua sa sajta Prvog osnovnog javnog tužilaštva

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je prvo i jedino javno tužilaštvo u Republici Srbiji koje je pre donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici formiralo posebno odeljenje koje se bavilo suzbijanjem nasilja u porodici, te da li biste mogli da nam kažete nešo više o njegovom funkcionisanju? 

Nakon dugogodišnjeg rada u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, a zatim u Okružnom javnom tužilaštvu, 2010. godine imenovan sam za Javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, koje je nastalo spajanjem pet opštinskih javnih tužilaštva u Beogradu, a koje je bilo nadležno za teritoriju deset gradskih opština, te je sa 82 zamenika javnog tužioca i preko 300 zaposlenih predstavljalo najveće tužilaštvo na Balkanu. Veličina tadašnjeg Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu podrazumevala je veliku odgovornost i obavezu prilikom osmišljavanja i organizovanja rada, istovremeno i veliki izazov naročito u domenu borbe protiv nasilja u porodici imajući u vidu da su u pitanju krivična dela u kojima se u velikom broju slučajeva kao žrtve pojavljuju posebno osetljiva lica.

Uvek sam težio postizanju visoko izraženog nivoa timskog rada, jer je to jedan od ključnih način da se postignu rezultati koji jasno oslikavaju da jedno javno tužilaštvo postupa efikasno i uspešno, a što je, bar po mom mišljenju, prejudicijalno za uspešnu borbu protiv krivičnih dela koja podrazumevaju kriminogeno ponašanje u porodičnim odnosima. U periodu pre formiranja Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici nastojalo se da se stalnim obukama, koje su pohađali zaposleni u Prvom javnom tužilaštvu u Beogradu, steknu dodatna znanja potrebna za postupnje u tim krivičnim delima. Naročito se obraćala pažnja na permanentno unapređivanje saradnje sa svim relevantnim činiocima koji su učestvovali u rešavanju tih predmeta, a prvenstveno Centrima za socijalni rad.

Nakon reorganizacije javnih tužilaštva 2013. godine, organizacija Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu podrazumevala je postojanje dva odeljenja: Кrivičnog odeljenje i Odeljenja za privredne prestupe, te je u okviru Кrivičnog odeljenja 25.maja 2015. godine formirano Odeljenje za borbu protiv nasilja u porodici, a uz saglasnosti Republičkog javnog tužilaštva. Početak rada Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici više od dve godine pre stupanja na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, 1. juna 2017. godine, ne samo da je omogućilo olakšanu implementaciju novopropisanih rešenja iz Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, već su zamenici javnog tužioca i ostali zaposleni koji su raspoređeni za rad u imenovanom Odeljenju bili uveliko izverzirani i praktično obučeni da sprovode efikasnu primenu novih instituta, bez ikakvih nedoumica.

Takođe formiranje Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici konstantno doprinosi specijaliziranju postupajućih zamenika za predmetnu materiju, kao i multisektorskoj saradnji koja podrazumeva i svakodnevnu komunikaciju Tužilaštva sa Gradskim centroma za socijalni rad, Ministarstvom unutrašnjih polova, Savetovalištem protiv nasilja u porodici, zdravstvenim institucijama na teritoriji grada Beograda kao i svim institucijama koje pružaju specijalizovane vrste pomoći. Navedena multisektorska saradnja rezultirala je organizovanje u prostorijama Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, redovnih sastanaka Tužilaštva i navedenih institucija, kojima je prisustvovala i predstavnica Ministarstva pravde zadužena za implementaciju zakona o sprečavanju nasilja u porodici, u cilju hitne, blagovremene i delotvorne zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici. Pored navedenih aktivnosti Odeljenje za borbu protiv nasilja u porodici je, takođe, podnelo i određen broj tužbi parničnom odeljenju nadležnog suda za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici.

Želim da istaknem da je u okviru Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, održano preko 200 redovnih sastanaka grupa za koordinaciju, a kojima prisustvuju predstavnici javnog tužilaštva, psiholozi gradskog centara za socijalni rad i nadležni policijski službenici. Na svakom od ovih sastanaka izrađuju se individualni planovi zaštite i podrške žrtvama nasilja, a koji predstavljaju rezultat dobre saradnje svih navedenih državnih organa. Na do sada održanim sastancima grupa za koordinaciju izrađeno je oko 5000 individualnih planova zaštite i podrške žrtavama nasilja u porodici.

Takođe želim da istaknem saradnja Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, sa navedenim institucijama datira još i pre formiranja Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici, te da je ista zaslužna za to da se u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu vodi interna registracija lica koji predstavljaju potencijalne izvršioce krivičnih dela koja spadaju pod nadležnost Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici. Pored lica koja su evidentirani kao raniji izvršioci krivičnih dela Nasilja u porodici, vrši se kao i ranije, monitoring lica koja su evidentirana u Centrima za socijalni rad kao visokorizična lica, te za koje postoji opasnost da izvrše Nasilje u porodici, a koja nikada nisu krivično procesuirana, kao i lica koja jesu kazneno evidentirana, sa posebnim osvrtom na učinioce krivičnih dela sa elementima nasilja u opšte, te je taj vidi interne eidencije specifičan za Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu.

Smatram da je od izuzetne važnosti da se u svim javnim tužilaštvima uvede ovaj vid interne registracije eventualnih izvršioca, jer se sprečavanje nasilja u porodici sastoji od skupa mera kojima se otkriva da li preti neposredna opasnost od nasilja u porodici i bez da je bilo ko od eventualnih učesnika bilo gde ranije evidentiran, a koristeći znanja koje tužioci poseduju na polju predviđanja eventualne mogućnosti da dođe do izvršenja krivičnih dela. Utvrđivanje postojanja neposrede opasnosti je vrlo teško, te je ovo način da se bar donekle olakša i omogući pravovremeno delovanje koje bi sprečilo kobne posledice, a smatram da je i na taj način tužilaštvo preduzelo sve mere u cilju prevencije.

Pored reorganizacija javnih tužilaštva 2013. godine započeto je i sa primenom novog  Zakonika o krivičnom postupku koji je podrazumevao davanje potpuno nove uloge javnim tužiocima što je u prvi mah usporilo rad javnih tužilaštava. Imajući u vidu prirodu krivičnih dela koja spadaju u nadležnost Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici, odnosno da se podrazumeva hitnost u postupanju, kojim rešenjima utičete na postizanje efikasnosti od strane  zaposlenih?

Prvenstveno Odeljenje za borbu protiv nasilja u porodici čine zaposleni koji poseduju potrebna znanja za postupanje u postupcima koji za svoj predmet imaju krivična dela iz tog opusa. S obzirom na činjenicu da je Odeljenje formirano i pre stupanja na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici isti su putem mnogobrojnih obuka koje su organizovane, temeljnim i sistematičnim pristupom izučavanju tada budućeg Zakona uspeli da uvide na koji način se može unaprediti postupak, te postići efikasnost.

U značajnoj meri u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu doprinos postizanju očekivane efikasnosti omogućava postojanje Istražnog centra, u pogledu predmeta koji su dobijeni u rad u relativno skorije vreme, kao i programsko rešavanje „starih“ predmeta.

Istražni centar, jedna od specifičnosti Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, formiran je neposredno po započinjanju primene „novog“ Zakonika o krivičnom posupku i reorganizacije javnih tužilaštva 2013 godine. Formiranje Istražnog centra prvenstveno je imaloza cilj da sudijski pomoćnici, koji su ranije bili pomoćnici istražnih sudija, svojim iskustvom koje poseduju na polju preduzimanja određenih dokaznih radnji,  omoguće da načelo efikasnosti i ekonomičnosti krivičnog postupka zaista doživi svoju emanaciju u praksi. Smatrao sam da je potrebno, pri tom ne zanemarujući intenciju zakonodavca da obrađivač predmeta „prati“ svoj predmet od samog podnošenja krivične prijave pa do okončanja postupka,  iznaći način da se iskoriste resursi sudijskih pomoćnika koji su dugogodišnjim radom u oblasti istrage izverzirani da istu obavljaju na besprekoran način.

Upravo i na planu rešavanja krivičnih dela koja spadaju pod nadležnost Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici pokazalo se kao nezamenljivo postojanje istražnog centra, posebno u slučajevima gde je neophodno da se dokazne radnje preduzimaju na što efikasniji i brži način, uz istovremeno poštovanje svih zakonskih normi. Tada posupajući zamenik javnog tužioca, ili tužilački pomoćnik ima mogućnost da na neki način „ubrza“ sprovođenje određenih dokaznih radnji, upravo poveravajući njihovo izvođenje Istražnom centru.

Pored istražnog centra, od pre dve godine donet je program za rešavanje „starih“ predmeta, te bi po istom do kraja 2018. godine meritorno bili rešeni skoro svi predmeti koji su primljeni u rad do 2015. godine.

Upravo na taj način Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu uspelo je da postigne nivo efikasnosti koji  je neophodan za uspešno rešavanje „starih“ predmeta i trajno okončavanje postupaka i iz nadležnost Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici. Na ovaj način otklanjaju se mogućnosti da neki predmeti ostanu zaboravljeni, te da dođe do sitacija da se usled eventualnog nepostupanja određeni izvršioci ovih krivičnih dela „provuku“ bez adekvatne sankcije.

Pored navedenh institucionalizovanih načina za postizanje efikasnosti ista se postiže i davanjem mogućnosti svim zaposlenim da se na velikim kolegijumima jasno izjasne o eventualnim okolnostima, koje stvaraju poteškoće u njihovom postupanju, kao i putem periodičnog anketiranja, te su adekvatna rešenja pronalažena i na učestalim kolegijumima rukovodilaca, pa kako su ista davanjem korisnih smernica materijalizovana u praksi, nivo potrebne produktivnosti i efikasnosti, kao i timskog rada je bio ostvariv bez značajnih poteškoća.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.