OTVOREN "SRPSKI DAVOS": Na Kopaonik biznis forumu u fokusu snažan ekonomski rast Srbije!

Ovogodišnji Kopaonik biznis forum (KBF), koji je počeo danas, okupio je više od 1.300 učesnika, a u njihovom fokusu je kako postići snažan ekonomski rast i obezbediti brže približavanje prosečnom standardu Evropske unije. Pristunima se na formalnom otvaranju prvi obratio predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović

- Ove godine se navršava deset godina od velike recesije. Na kraju 2014. probili smo sve negativne ekonomske rekorde. Danas je osnovno pitanje da li su mere tekuće ekonomske reforme dobre za skok privrednog rasta. I dok ekonomija SAD-a imaju trajan rast, evropske zaostaju.

- Ključno je usporavanje svetske ekonomije, godina se završila sa nultim rastom. Ukoliko se taj konflikt nastavi, očekuje se usporavanje ekonomije što može dovesti do recesije u narednim godinama. Posebno se očekuje usporavanje ekonomije evrozone - rekao je Vlahović.

Unutrašnji i spoljni rizici

On je dodao da su razlozi za usporavanje višestruki, a da su među njima suvereni dug i Bregzit. Prognoze su da rast neće prelaziti 1,7 procenata, što će imati posledice na našu ekonomiju zbog naše zavisnosti od Evrope.

- Italija je već u recesiji, Nemačka je imala pad, a u Nemačku imamo najveći izvoz. Zaposlenost se nalazi na predkriznom nivou, a posebno zaposlenost mladih i nepovoljna demografska situacija. Što se tiče eksternih rizika, ali pored njih postoje generisani unutrašnji razlozi, najviše utiče politička nestabilnost - navodi Vlahović.

Tri recesije za 20 godina

 

Srpska privreda je tri puta bila u recesiji u zadnjih 20 godina. Tek nakon 2014. se menja ekonomska politika i osnova počinje da počiva na štednji.

Umesto deficita imali smo suficit. Nije samo štednja ta koja je doprinela, pad kamata, nafta. U proteklom periodu kumulativni rast BDP je iznosio 10 procenata, što je manje od Rumunije. Zbog nedovoljnog rasta zaostajemo za regionom, rekao je Vlahović.

Najveći nivo rasta BDP imali smo u prošloj godini, od 4,2 odsto, a iskočile su poljoprivreda, građevinarstvo i usluge. U protekloj godini Srbija je zabeležila i budžetski suficit, kao i brži rast uvoza.

Ostvareno je 3,2 milijarde evra stranih direktnih investicija za godinu dana, što je najviše od 2008. godine. Srbija ima najbolji kreditini rejting, ali ne i investicioni. Da bi se to postiglo neophodno je srediti strukturne reforme, rekao je Vlahović.

Dobro je, dodao je, što se javni dug nalazi blizu granice od 50 odsto.

Za snažan održivi rast treba da da rastu obnavljanje od 12 procenata stranih direktnih investicija, one će pogurati rast, treba da se fokusiramo na domaće investicije, što podrazumeva restruktuiranje poslovanja i bolje uslove.

Takođe, potreban je značajniji napredak, kvalitet institucija, pravila igre koja će podstaći preduzetnike više.

Srbija ima šansu da u 4. digitalnoj revoluciji ima skokoviti privredni rast. Obrazovanje, nauka, inovacije su stubovi konkurentnosti privrede.

Do sada najveće interesovanje

Ovogodišnji 26. Kopaonik biznis forum, okupio je rekordnih 1300 učesnika, i trajaće od 3. do 6. marta.

Aleksandar Vlahović  je ocenio  da je ovogodišni forum izazvao do sada najveće interesovanje učesnika, čime se, kako je rekao,  potvrđuje važnost tema koje se pokreću i svih konstruktivnih rasprava i kritičkih analiza.

- Obeležavamo deset godina od početka krize u Srbiji i kako postići snažni rast u narednom periodu i pripremiti se za eventualno novu krizu. Sve češće najave koje dolaze od renomiranih profesora i iz međunarodnih finansijskih krugova govore da svetska ekonomija usporava, da posebno usporava ekonomija u Evropskoj uniji i da se očekuje skroman rast u Evrozoni - kaže Vlahović. On je podsetio da je kriza počela u septembru 2008. godine i da se prelila na Srbiju u prvom kvartalu 2009. godine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.