PONOS KRUŠEVCA: Na Vidovan počast Miodragu Petroviću Čkalji!

Nema osobe rođene u bivšoj Jugoslaviji koja nije znala za Miodraga Petrovića Čkalju. Više od tri decenije bio je stalno prisutan na malim ekranima. Iako je poznat po ulogama u komedijama, oni koji su ga dobro poznavali i pratili njegov rad tvrde da je Miodrag Petrović Čkalja jednako uspešno igrao i tragične dramske likove u pozorištu

– Mnogo volim da improvizujem! Zadaj samo temu - i pusti me! Improvizacija je kod mene uvek svedočanstvo trenutnog nadahnuća. To dolazi spontano i ja toga nisam svestan, pogotovo zato što imam veliku tremu kad radim. Ta trema me prati bez obzira na to šta i koliko puta igram. Kada improvizujem, ja vidim svog partnera, ali ne vidim ga kao kolegu-glumca, vidim ga kao ličnost u komadu koji zajedno igramo, i onda se prema njemu tako i odnosim. Tim pravcem ide i moja improvizacija - govorio je Čkalja za kruševačku regionalnu RTV.

 

VITEZOVI POEZIJE NIKADA NE UMIRU! Sahranjen Dobrica Erić!

Rođen je na Dan smeha, 1. aprila 1924. u Kruševcu, gde je i počeo da se bavi glumom, u dramskoj sekciji u gimnaziji, a u vreme Drugog svetskog rata u Kulturno-prosvetnoj ekipi 47. divizije. Posle demobilizacije, upisao je u Beogradu studije veterine, ali je nastavio da se bavi glumom u KUD „Ivo Lola Ribar“. Na audiciji je primljen u Dramski studio Radio Beograda gde započinje i njegova popularnost u emisiji „Veselo veče“, osnovanoj 1949. godine. Od 1959. i prve serije TV Beograd „Servisna stanica“, u kojoj je Čkalja igrao kuvara Jordana, Lola Đukić nije krio da je pisao likove specijalno za njega. Tako je bilo i u slučaju čuvene pozorišne predstave, a kasnije i filma „Bog je umro uzalud“.

Foto: dopisnik/R.B

Na vrhuncu TV popularnosti, početkom septembra 1967, Čkalja je priredio kraći monolog za čitaoce zagrebačkog Plavog vjesnika, u kojem je otkrio neke od svojih početnih glumačkih zavrzlama.

Njegovom nastupu pred kamerama prethodile su, pričao je, velike pripreme, prilagođavanja, upoznavanje karaktera onih koje je trebalo odglumiti. Čkalja je to opisao rečima:

KAD SAHRANIŠ DETE, NEMA VEĆE NESREĆE OD TOGA! PRVA ISPOVEST OCA NEBOJŠE GLOGOVCA: Kako je uspeo da sinu održi opelo, o poslednjem susretu, molitvi...

- Da bih to postigao, morao sam da gledam ljude, po radnjama, ulicama, svuda, gledao sam kako razgovaraju, kako žive. Ja sam oko tri meseca sa Pajom (Vujisić, p.a.) snimao Kamiondžije u Tranšpedu, to je s leve strane ka Nišu, špediciji koja je vozila za inostranstvo velikim krstaricama. Mi smo sa njima živeli, jeli u njihovom restoranu. Sve sam ja to upijao.

Od svakog tog čoveka uzeo sam ponešto i napravio lik. Sastavio sam ga od hiljadu delova i kažem reditelju, Milu Đukanoviću, zove se isto kao i ovaj iz Crne Gore, kako bih ja igrao Jareta, on mi je rekao pa nemoj mene više ništada pitaš, to je taj čovek, to je Jare, kao da smo se dogovarali… Radilo se punom snagom, pošteno i srcem. I tu nije bilo boga. Dođem u redakciju, a tamo grdna pisma.

Pišu mi bioskobdžije, molim vas da li možete da pomerite emisiju unapred ili unazad jer posle šest sati mi ne možemo da igramo predstave. Zato što narod počinje da izlazi iz bioskopa. Napune se kuće, onda se danima priča o tome… ma to je bilo mnogo lepo. Znate, to su bile poštene serije, i ništa nisu prikazival sem običnog života. Videli ste Kamiondžije, nas dvojica smo radili što i 95 odsto ljudi u zemlji, petljali smo i mučili se. Ne znam kako je sad, za televiziju nemam ni nerava, mnogo viču pa mi to smeta - govorio je svojevremeno Čkalja na kruševačkoj RTV.

Foto: dopisnik/R.B

- Ja sam kao mali, iza kuće u Kruševcu, pravio pozorište. Trista čuda smo tamo radili, igrali smo ono što smo učili u školi, Kosovski boj i takve stvari. A to da budem komičar, to je izbilo samo. Imao sam dobrog učitelja, čika Boru Mihajlovića, bio je upravnik poluprofesionalnog pozorišta u Kruševcu, a bio je i moj razredni starešina, predavao je nemački. I, čim je to osetio kod mene, pratio me je pomno, davao mi je prvo male ulogice, pa sve veće i veće. Onda sam došao u Beograd da studiram veterinu.

Na trećoj godini, pri kraju, vidim ja nema leba, moji ne mogu da mi šalju da plaćam stan i hranu, a bila audicija u Radio Beogradu, tražili su glumce za Dramski studio. Ja se prijavim, prime me, i napustim studije – nisam mogao da idem na vežbe jer sam imao probe. Bio sam nekoliko godina u Radio drami, 1946. došao sam na Radio, Veselo veče je počelo 1949, onda sam i pisao skečeve i igrao.

Primao sam 300 dinara od skeča, pa se ovima u Radiju učinilo da mnogo primam i postavili me za novinara Vesele večeri, a honorarno da igram u Radio drami. Pa kad su videli da mnogo igram, znači mnogo i zarađujem, ajde opet vraćaj ga u Radio dramu a plaćaj ga za skečeve. Onda sam 1951. prešao u Humorističko pozorište - prisećao se Čkalja.

NA SVETSKI DAN POZORIŠTA: Velikani srpskog glumišta na markama!

Kada je preminuo, 20. oktobra 2003. godine, Čkaljina porodica ispoštovala je njegovu poslednju želju. Veliki glumac kremiran je na Novom groblju okružen samo najbližima: suprugom Dragicom, unukama Jovanom i Milenom, sinom Čedomirom i snahom Smiljkom, koju je voleo kao svoju kći, a ona njega kao oca koga je prerano izgubila.

Čkalji su komšije iz Balšićeve ulice u Kruševcu, pred njegovom bivšom kućom, pre nekoliko godina podigle Spomen ploču, a na "Otvorenom prozoru sećanja" Kruševačkog pozorišta, među sedmoricom glumačkih velikana iz Kruševca je i velika slika Miodraga Petrovića Čkalje.

Očekuje se da od danas na Trgu mladih, u neposrednoj blizini, počnu radovi na izgradnji Trga glumaca. Predviđeno je postavljenje spomen bisti, a među prvima je Miodraga Petrovića Čkalje. Otkrivanje Trga glumaca očekuje se na Vidovdan.

 

                                                                            

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

zoki

pre 5 godina

Dali stvarno treba dati pocastt coveku koji se ceo zivot sprdao sa sirotinjom i teskom zivotu naroda. Isto kao Ivan Ivanovic koji svojim beskrajnim cinizmom vredja sve i svakoga . Nista tu nema smesnog - sigurno .

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari